среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17
НАУКА КРОЗ ПРИЧЕ

Квантно слово

Аутор: С. Бубњевићпонедељак, 01.10.2018. у 09:00

Особени знак српске ћирилице, слово „ћ” – глобално је познато и као нешто сасвим друго – као симбол у квантној физици који представља једну од фундаменталних константи природе. Физичари га већ више од 90 година називају „х са цртом” (х бар) и њиме рутински означавају редуковану Планкову константу х. Као и Планкова, редукована или Диракова константа се користи за описивање једног кванта, односно најмање могуће вредности енергије.

Њена вредност је Планкова константа која је подељена са 2π (два Пи), због чега је значајно погоднија за коришћење у квантномеханичким изразима од саме Планкове константе.

Према анегдоти, слово ћ је у физику тридесетих година 20. века увео један од очева квантне механике Пол Дирак управо након што га је видео у за њега неразумљивом српском тексту. Анегдота је сасвим непоуздана, али нема сумње да је Дирак (иначе заслужан за откриће антиматерије, повезивање теорије релативности и квантне механике, стварање квантне теорије поља, али и самих основа квантне физике) био и први физичар који је користио знак „х са цртом”, како би олакшао рачунање.

Слово се појављује на страни 87. Диракове преломне књиге „Принципи квантне механике”, коју је 1930. објавио „Кларендон прес”.


Коментари5
4fb4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Джорж
Јаблан: Не видим сакаћење слова Ћ и Ђ у изостављању попречне црте у писаној варијанти. Те црте су сувишне јер се оба слова јасно разликују од свих других и без тих попречних црта. Њихово изостављање само чини писање бржим. Писана слова су и настала да би убрзала писање, ето чему "журба". Ако сматрате да никад не треба журити, па пишите онда увек штампаним словима, полако и на тенане. А ако вам је и то брзо, можете клесати слова у камену уз помоћ длета и чекића, то ће трајати прилично дуго, али ће зато ваше мудре речи остати сачуване вековима. Што се тиче вашег става о латиници, подсетићу вас да су судбине сваког екстремизма, фанатизма и застрањивања да трају кратко и да се временом угасе и умру док историја и живот увек настављају неким умереним, средњим путем (пример:нацизам). Поздрав.
dan
п, т, г потичу од грчког и важе за симболе у математици и техници: Произвиод, Т-спој, у ге (угао), П-ип као и Д - тип (крила код надзвучних авиона ).
Jablan Borovic
Ово је део већег, и у много чему мањкавог, написа о слову ћ. У том већем напису се, говорећи о писму/писмима, прави низ превида и грубих грешака, а чак се и хрватска гајевица назива "нашим писмом". Можда "ваше" јесте, али није српско - но, то је и тако део југокомунистичке матрице којој припадају и писци тог опширног написа. "Анегдота" је свакако само анегдота, и у питању је латиничко h које је надвучено, а не наше слово ћ, како се провлачи кроз текст. Ми га, разуме се, колоквијално називамо ћ када говоримо о том знаку, али странци не.
Джорж
Неке ствари у оба писма би могле да се поједноставе. Рецимо, не постоји никакав ваљан разлог да се латинична група "ks" не пише само као "x". Тако бисмо писали овако: maximalan, koaxijalan, mixer, ruxak и тако даље. Такође треба размотрити и укидање двозначних слова (lj, nj, dž) и њихову замену једним словом са неком цртом или квачицом изнад као што се већ пишу š, č, ć (ово је предлог нашег лингвисте Милана Шипке). Међутим, тада би нам латиница личила на мађарску латиницу која је препуна квачица и цртица што баш и не изгледа лепо. Што се тиче ћирилице било би лепо у њеном писаном облику укинути писање црта (као код п, т, г) и писати ова слова као што их Бугари пишу. Јер предност ћирилице у односу на латиницу и јесте одсуство двозначних слова, а у штампаној варијанти и цртица и квачица, па зашто то не би постојало и у писаној варијанти? Што се тиче "Ћ" и "Ђ" ја их у писаном облику пишем без горње попречне црте и ништа тиме не губим на читљивости, али добијам на брзини и једноставности.
Jablan Borovic
Жорже, гајевица није српско писмо - чак, она је симбол павелићевско-брозовског културоцида, па ни као таква није потребна. На жалост, она је и део српског аутокултуроцида, али то нека је њима на душу.. Што се група lj, nj, dž тиче њих је још Ђуро Даничић (не Шипка!) претопио у један знак, поред упрошћавања графеме за глас ђ (све се то користилу у великом Ријечнику ЈАЗУ). Од тога је само ово последње преживело, али и тако се сматра "српским обрисом" који је самим тим непожељан. И мада сам сагласан са оним делом о писању писаног п и т (није то део бугарске већ руске писане праксе коју су Бугари усвојили са Петровом реформом), ипак сумњам да се тиме што ћете ћ и ђ осакатити добити на времену и прегледности. У осталом,чему толика журба Жорж? Да подвучем на крају: вуковица је српска редакција ћириличког писма, а гајевица је хрватска редакција латиничког писма која носи бреме "Жутих трака" за Србе,почевши од аустријске окупације,Павелићевог закона,до црвено расрбничког Новосадског споразума.
Препоручујем 27

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља