субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.10.2018. у 12:57 Живојин Ракочевић
УЧЕНИЦИ ПЕТЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ У ПРИЗРЕНУ И ГРАЧАНИЦИ

Уметност младих против дугих цеви

(Фото Чедомир Мачкашки)

Грачаница – Док су десетине специјалаца косовске полиције заузимале положаје дуж путева у Зубином Потоку и око бране „Газиводе”, један аутобус београдских регистарских ознака кретао се у супротном смеру ка крајњем југу Косова и Метохије.

Ученици Пете београдске гимназије, окупљени у „Театру 5”, путују у Призрен да у Богословији „Свети Кирило и Методије” одиграју представу за своје вршњаке и колеге. Вести са севера су све горе, у аутобусу је доступан само један телефон јер српске мреже не покривају овај део Косова. Нема никакве панике, али родитељи који слушају вести узалудно покушавају да добију своју децу. Само се понеки срећник информише преко Грачанице и оног телефона косовског оператера који се налази у аутобусу.

„Колико год пажљиво пратили из Београда све што се дешава, не може се стећи права слика док се овде не осети прави мирис живота. Знао сам за бодљикаву жицу, гледао сам је на телевизији, али када сам је додирнуо на Богородици Љевишкој и видео око Грачанице осетио сам сву њену тежину. Солжењицин на једном месту каже да је бодљикава жица најважнији изум савременог доба, мислећи на логоре. Овде се потврђује та прича, о жици и логорима”, каже Савић Минић, директор Пете београдске гимназије. Он је у Призрен дошао с мишљу и да оживи породичне успомене, сећање на родбину и тетку која је ту живела.

Колико год пажљиво пратили из Београда све што се дешава, не може се стећи права слика док се овде не осети прави мирис живота. Знао сам за бодљикаву жицу, гледао сам је на телевизији, али када сам је додирнуо на Богородици Љевишкој и видео око Грачанице, осетио сам сву њену тежину

Улази се унутар зидова обновљене задужбине Симе Андрејевића Игуманова, ђаци и професори чекају, на сцену излази проректор Богословије отац Исидор и поздравља госте: „Имамо сва неопходна средства, али немамо људи, то је оно што нам недостаје! Видите, ваши вршњаци живе унутар ових зидина, али није нама много потребно за срећу – вера у љубав и још оваквих сусрета.”

Међу зидовима је добра интернет веза и сада сви добијају вести с једне друге представе и драме која се одвија на северу Косова. Зна их и Андреј Пиповић, који изводи „Сан смешног човека” Фјодора Михаиловича Достојевског. Искусан је глумац, играо је Светог Саву у серији о Немањићима, али ово је нешто сасвим ново.

„Било је изузетно дирљиво, захтевно и морам признати да сам га извео под великом количином треме. Вести које су стизале са севера и које су обележиле дан подсећају нас на то да мисија и циљ уметности мора бити важнија од других, фаличних страна наше људске природе”, каже овај млади човек из „Театра 5”.

Тродневна посета овог аматерског ансамбла је део пројекта „Отворимо завесу”, који је подржала Канцеларија за Косово и Метохију уз организациону подршку Дома културе „Грачаница”. Две представе су одигране у Грачаници, где су их дочекали млади глумци Аматерског позоришта „Јанићије Поповић” Дома културе „Грачаница”. Ту је све другачије, сматра глумица Александра Кнежевић: „У оквиру заједница се живи слободно онолико колико то околности допуштају. Лепо је да смо се препознали и да смо потребни једни другима.”

У Грачаници су пред бројном публиком изведене представе „Затворски блуз”, аутора Зорана Ракића, и „Буба у уху”, коју је такође режирао Зоран Ракић, и која је у Грачаници доживела 250. извођење. За овдашњи млади свет то је изузетан догађај. Невена Недељковић, глумица АП „Јанићије Поповић”, сматра да је важно присуство њених вршњака. Намерава да студира глуму као и њена пријатељица Милица Максимовић, додаје да се овако лакше виде „могућности за даље планове у животу”.

Завеса се спустила на сцени у Грачаници, завеса се спустила на политичку представу и хаос који је кључао на северу Косова. Прошао је тежак и немиран дан, а сусрет ове деце је будућност која ће чувати Призрен, фреске, Грачаницу. Тај сусрет је догађај дана.

Коментари1
89904
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

svaka čast
Zoran Rakić je zaštitni znak V gimnazije, u svakom pogledu. Organizuje decu u nešto lepo i korisno, i ne žali se na uslove. Bravo, Zoki, pozdrav od jedne mame bivšeg učenika Pete. Ulepšali ste im mladost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља