„Јутро са Наташом”, викенд издање јутарњег програма Прве телевизије, пун је погодак ове куће која је инфотекмент форматом (и информација и забава) квалитетно испунила празнину у програмским шемама телевизија, коју су РТС и Пинк „окупирали” свако са својом „Шареницом”.
За искусног новиара и водитеља Наташу Миљковић јутарњи програм је радни задатак који је обавља с лакоћом, а чак, ако је с јавног сервиса прешла на Прву с другом амбицијом, то се код ње као правог професионалца не примећује. Било је занимљивих прилога, разговора (који су током те суботе постали вест на другим телевизијама) и, наравно, гостију.
Један од њих, глумац Срђан Тимаров, бивши емотивни партнер Наташе Миљковић, својим кратким гостовањем пред крај емисије и опуштеним и духовитим разговором о новим улогама и друштвеним мрежама изазвао је лавину коментара. Укратко, сви они којима је сасвим природно да водитељке позивају у студио своје садашње мужеве или веренике који се баве јавним или новинарским послом нашли су се у чуду што двоје људи који су имали заједничку прошлост, а сада деле бригу и љубав прем заједничком детету, могу срдачно да разговарају пред камерама. И док је једнима то сметало, други су у претеривању отишли даље и то назвали историјским тренутком! У времену када много обичних ствари називамо историјским, епским или библијским, пријатан разговор с поводом је постао вест дана. И то само зато што смо се на препирке, дуеле, примитивна вређања, етикетирања и теорије завере преко екрана толико навикли да нам се све што одудара од тога чини необичним. Чак неприродним.
Да ли сте приметили да је све више људи који тврде да не гледају телевизију (мада нисам сигурна да говоре истину), али и оних искренијих који кажу „клинац гледа цртани и не дозвољава нам да променимо програм”...
Психолози су много тога рекли о феномену такозваних немоћних родитеља, оних који попусте и устукну пред вољом својих вољених малих диктатора због мира у кући. Деца почињу да господаре родитељима већ онда када им отму полугу моћи: даљински управљач којим врше цензуру и бирају програме. Суштина је да одрасли бирају шта ће малишани гледати, нешто што ће их забавити и открити им нове светове и појмове. На запрепашћење родитеља, многа деца препознају кларинет иако то није најпопуларнији инструмент. Како? Лигњослав из „Сунђер Боба” обожава кларинет и сликање. Мислите о томе!
