понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:31

Верујем да добро увек побеђује зло

Гвозден Николић, један од најпознатијих дописника Прве телевизије и аутор популарне емисије, залаже се да људске приче буду заступљеније и да потисну црну хронику, која је по гледаности често у самом врху
Аутор: Љиљана Петровићпонедељак, 01.10.2018. у 13:47

Аутор емисије „Нећете веровати” и један од најпознатијих дописника Прве телевизије Гвозден Николић не крије задовољство: хтео је да уђе на мала врата, али се све претворило у лепу „телевизијску причу”. Од тринаест емисија, колико је било емитовано у првом циклусу, чак једанаест се нашло у двадесет најгледанијих.

Увек је био убеђен да су наши електронски медији пуни насиља и лоших примера, и пожелео је да покаже гледаоцима ону бољу, ведрију страну Србије.

– Никада нећу да заборавим реченицу слепе жене са Златара, која савршено плете шарене џемпере. „Овај свет је толико леп.” Замислите, а никада га није видела. Тако га осећа, каже Николић. – Србија је пуна поштених и честитих људи, и у својој емисији дајем чврсте доказе да постоје управо такви људи и таква Србија коју сви волимо.

Рођен је у Коштунићима, генетски је предодређен да буде родољуб. Учили су га да све оно што има на себи и у кући мора да заради. И никада није био незадовољан, иако је било тешких дана.

– Моја породица је била једна од сиромашнијих у Коштунићима, али никада нисам рекао да сам сиромашан већ да моја породица цени кору хлеба, качамак и сир. Све што сада имам, стекао сам својим радом.

Ожењен је и у шали да каже да је отац четворо деце из једног брака.

А како је постао оснивач и директор продукције „Глас западне Србије”?

Од колега у чачанској Фабрици резног алата на поклон је добио прву камеру. Телевизији Галаксија били су потребни сниматељи, није смео да се јави на оглас, па је то уместо њега урадила супруга. Брзо је савладао камеру, пре подне је радио у фабрици, после подне на телевизији. Био је први радник ТВ Чачак, где је радио до 2007. Невоља га натерала да годину дана доцније оснује „Глас западне Србије”, и тада није ни сањао да ће стати пред камере. „Ево, четири прилога урадите”, рекла му је Тања Видојевић са Фокс ТВ. „Ви мени платите четири, а ја ћу слати колико има и колико треба”, предложио је. Данас, десет година касније, запошљава петнаест радника. На Велику Госпојину прославили су јубилеј. Добили су улицу Сокак „Гласа западне Србије” и за сада су једина продукција из провинције која је добила простор на националној телевизији. Радили су поштено, каже, не приклањајући се ниједној политичкој партији. У „Гласу” су многи нашли ухлебље после приватизације 2008, која је збрисала на стотину медија и оставила без посла на хиљаде људи.

– Срећом, све је то иза нас!

Живот га је натерао да буде и сезонски радник у Америци. Пре подне на грађевини, а после подне на српској телевизији Четири С у Чикагу. Приватизација је многима нанела зло. Ипак, да тога није било не би прошао свет. Сада може да каже да се једино осећа добро у својој земљи. Захваљујући чврстим уговорима с националним телевизијама, имају један од најпосећенијих портала. Прате рад у петнаест локалних самоуправа, били су дописници Фонета. Две године шаљу Танјугу бесплатно материјал, желе да ова кућа опстане.

Планирају да покрију целу Србију, па му многи пишу    на мејл адресу и предлажу теме. Залаже се да људске приче буду заступљеније на екрану, да потисну црну хронику, која је по гледаности стално у врху.

– Ја верујем да добро увек побеђује зло!

Вели, када крене преко планина и угледа људе, да седне испред продавнице или задруге где се одмарају гарави, тек стигли са њиве. Сви га дочекују срдачно: „Људи, ево га Гвозден.” Наручи пиво њима и себи и убрзо чује невероватне приче.

– Свака је за прилог, и то одличан! Људи су пуни духа, позитивне борбе за живот, само неко то треба да чује. Склони смо када се догоди нешто ружно да се сви сјатимо, а не видимо какву децу имамо, младу и талентовану. Нико им не посвећује пажњу, мене је срамота.

У новом циклусу, суботом у 18.45 на Првој ТВ, између осталог, најављује приче о прваку Европе у здравици, вепру од 500 килограма из села Срезојевци, најдужем судском спору, сељаку из Пожеге коме је кукуруз родио као никада, Драгачевцу који је четрдесет пет година возио без дозволе а био је возач Електродистрибуције, о лепој Марини...

– Цело село се заљубило у једну лепу Марину. Сви мушкарци се посвађали, љути буше гуме на колима једни другима. Један се досетио да угради видео-надзор, па пријавио случај полицији... А Марина за то време побегла од свог мужа Мирољуба, напустила село. Ма...

– Скоро сам се чуо с једним Новосађанином, причао ми је о најмлађем рањенику у Србији. Нећете веровати, то је осмомесечна беба. Откривено је тек када се родила, рањена је у мајчином стомаку, има ожиљак од метка. Припремам се да ту причу снимим. Видећете, биће много тога узбудљивог, веселог, поучног, научног, али обавезно – пристојног.

Дукати с Карајукића Бунара

Гвозден Николић је недавно снимио репортажу о златном вашару на Пештерској висоравни. По чему је она посебна?

Православни верници верују да је у подножију тврђаве Тројан код Карајукића Бунара Свети Ђорђе убио аждају, а муслимани да је то урадио Алија Ђерзелез. Овде се 2. августа окупљају муслимани, долазе из свих крајева света и доводе жене које су све окићене у злату.

– Замислите на једној жени педесет хиљада у златним дукатима – предлаже. – Видео сам оца и сина, довели су три снаје. Било је на њима 150.000 евра. Верујем да би пред оваким трезором сигурно и гувернер Јоргованка Табаковић пала у несвест.

Ко тражи затварање медија

Наш саговорник је председник Удружења медија и медијских радника (УММР) и жестоко се противи затварању Танјуга и повлачењу државе из дневних листова.

– Новинска удружења нису реаговала 2008. када су затворене многе медијске куће – каже Николић. – Ко се бори против медијског мрака и тражи затварање медија? Ко жели да уништи медијско срце Србије? Надам се да ће радна група добро размислити о свему. Она има шансу да исправи грешку коју је већ једном починила.

Кућна електроцентрала величине фрижидера

Поносан је што је јавности открио изумитеља Новака Николића. Овај мудри Ера из Ужица измислио је и патентирао кућну централу за производњу електричне енергије, величине је фрижидера или замрзивача, и снаге да подмири потребе једног домаћинства. Реч је о јединственом изуму у свету.

Гвозден Николић каже да нема дана да се уз кафу у кафани или на улици не помену његове приче о заљубљеном коњу, свештенику фудбалеру, Јабланичкој олимпијади, слепој плетиљи, деда Лалету из Братљева…

– Ја сам ведрог духа и увек верујем у боље сутра – каже он. – Све прође једног дана. Никако не смемо да стремимо нечему што је немогуће и што је незарађено.


Коментари0
a5cc7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља