субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Добри дух Правног факултета одлази у пензију

Аутор: Александра Петровићпонедељак, 01.10.2018. у 20:00
(Фото Иван Милутиновић)

Пуне 33 године Миљко Ваљаревић је секретар Правног факултета у Београду. Уписао је 70.000 бруцоша, а 25.000 правника има његов потпис на уверењу о дипломирању. Испратио је с дипломом највећи број данашњих судија, тужилаца и адвоката, бивше и садашње министре, председнике владе, па и председника државе и многе данашње новинаре. Од данас је у пензији.

Од 1976. године ради на факултету, а од 1. јула 1985. године, када је ступио на дужност секретара, бирано је 15 управа факултета и 11 декана. За то време администрација је компјутеризована, зграда факултета реновирана споља и изнутра, изграђен је анекс с новим кабинетима и галеријом, нови кадрови су долазили, а стари одлазили у пензију. Наставни план и програм је мењан више пута. Миљко Ваљаревић је увек био ту и бринуо о свему.

У временима великих промена које нису мимоишле ни факултет, био је човек континуитета и пре свега добри дух Правног факултета, како је рекао дугогодишњи декан и ректор Универзитета Дејан Поповић на последњој седници Наставно-научног већа. Веома емотивна је била реакција свих чланова већа на последњој седници којој је Ваљаревић присуствовао у својству секретара, пре неколико дана, причају професори.

– У историји Правног факултета, дугој 210 година, ниједна личност ни приближно толико дуго као Миљко Ваљаревић није обављала функцију секретара. Та дуготрајност сведочи о дубоко усађеном поверењу велике већине наставника и сарадника у људске и професионалне квалитете који се потврђују у оствареним резултатима – рекао је проф. др Дејан Поповић приликом испраћаја Ваљаревића у пензију.

Правни факултет у Београду данас има 102 наставника и асистента, још око 70 запослених у администрацији и 7.500 студената на све четири године студија. Последњих деценија прошлог века било је увек око 12.000 –13.000 студената.

– Посао секретара је да се стара да факултет функционише на свим нивоима, од техничког дела, нормативног уређења општих аката факултета до споне између наставника, студената и стручних служби. У технолошком делу зграда иако стара, саграђена давне 1937. године, и сада изгледа као нова. Табле, сунђере и креде сада су заменили компјутери и видео презентациона опрема. Наставник данас долази с „флешом” у амфитеатар, има компјутер и платно и сада је студентима материја једноставнија и лакше доступна. Међу професорима је увек било врхунских предавача који су умели да неосетно с озбиљне материје пређу на шалу, да разгале студенте, па да се врате на садржај предавања, тако да 45 минута брзо прође– прича Миљко Ваљаревић за „Политику” на Крстовдан, док испраћа госте са славе Правног факултета.

Када се приближи испитни рок, тада је распоред испита најважнија ствар на свету, како за студенте тако и за секретара факултета и администрацију. Треба обрадити на хиљаде испитних пријава, одредити датуме полагања и испитиваче, а притом водити рачуна о размаку између испита за оне који желе да полажу по три-четири предмета у једном року. У јунском испитном року је било и близу 40.000 испита.

Осамдесетих година прошлог века распоред испита је рађен ручно, у дактилобироу на механичким писаћим машинама, а студената је било много више него данас. Чекали су на шалтерима у дугачким редовима да одложе испит или да промене испитивача. ИТ револуција донела је велике промене којима је на Правном факултету управљао Ваљаревић.

– Од 2008. године је на Правном факултету почело електронско пријављивање испита. Данас сваки студент има свој е-налог, с „електронском касицом”, где пријављује и уплаћује испите и информише се о датуму полагања и испитивачу – објашњава Ваљаревић.

Некадашња држава СФРЈ имала је 18 државних правних факултета и Миљко Ваљаревић је сарађивао са свима. Данас је у свакодневном контакту с правним факултетима у Црној Гори и Републици Српској, а посебно с правним факултетима у Србији и свим факултетима Универзитета у Београду.

– Нисам имао радно време нити прави годишњи одмор. Факултет је био мој избор и приоритет. Декан води кадровску политику и води рачуна о наставном плану, а моје је било да се све то са стручним службама припреми и да све функционише. Са свим деканима сам имао изванредну сарадњу и од сваког сам понешто научио – каже Ваљаревић.

Посебно му је драго што је све време имао изванредну сарадњу са студентима и руководством студената, који му се јављају и после завршеног факултета. Данас има преко две хиљаде бројева у телефонском именику и сарадњу са свим институцијама где има правника.

– Пријатан је тај осећај када вас препознају где год да одете, у општину, суд, министарство и када вам кажу да сте им помогли добронамерним и искреним саветима. Увек имате отворена врата – каже Миљко Ваљаревић.

Када оде у пензију, свакако ће му факултет недостајати. После 42 године преданог рада, пензију ће искористити за заслужени одмор.


Коментари10
7eb6f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja
Jedan ovakav covjek nije zasluzio da bude sat vremena sekretar a ne da doceka penziju na Pf. Covjek koji je samo voleo platu Pf a ne fakultet. Svi koji su studirali Pf mogu da posedoce da ova njegova ispovest pred penzijom nema nikakve veze sa istinom. Sramota da takvi ljudi budu na mestu sekretara. Ko god bio buduci sekretar mislim da ne moze biti gori od njega.
Pera
Toliko je voleo posao ili je toliko voleo funkciju? Posao sekretara na svakom fakultetu je mali rudnik zlata...
Mika
Joooj nama Brusjanima. Moracemo da se prebacimo na Masinac, tamo je sekretar neki sugradjanin Aleksandrovcanin. Nas cika Miljko ode u penziju, znaci nista od stancovanja bruskih pravnika...
straja
Ne znam da li ima uopste ikakvu ulogu u STVARANJU KVALITETA PRAVNICKOG KADRA...ali ako je imao...NEMA CIME DA SE PONOSI...pogledajte ZAKONE,TUZILASTVO,SUDOVE,ADVOKATURU...sve su to kadrovi koje je "kroz ruke propustio" g.Valjarevic ,istina ne kao predavac...ali nema cime da se ponosi...jer pravo nisu,zgrade,komfor,broj studenata..itd ....vec stanje PRAVA u drzavi!!!
Marko
Bozidare Mitrovicu, uvazeni profesore, kakav je to kvalitet nastave ocuvao Beogradski pravni? Ex katedra? Sa predavacem na hiljadu studenata? Sa udzbenicima netalentovanih autora? Koji se pisu kako bi se zadovoljio imovinski (ekonomski) interes pisca. Kvalitet nastave i obrazovanje koje pravnici sticu na Pravnom se ogleda i u njihovom buducem radu, te integritetu moralnom i profesionalnom u cijem jacanju i izgradnji ustanova ima znacajnu ulogu. Svi znamo kakva je situacija u pravosudju, ali malo ko vidi razlog u kurikulumima i predavacima pravnih fakulteta. To ne znaci da je gospodin na bilo koji nacin odgovoran za nakaradne nacine njine, a to je i pitanje kulture. Obrazovni sistem i Pravni kao vodeca obrazovna institucija takve vrste su derivat kulture, a Mirko je verovatno dobro radio svoj posao u datim okvirima. To je ono sto pojedinac moze.
професор Божидар Митровић
Ја сам један од најотворенијих критичара негативности у политичком систему Србије где власт сваки дан позива на кршење Устава Србије а не примењују се ни најзначајнији закони и нико за то не одговара а тужилаштво ћути. Али ипак мислим да морамо поштовати квалитет нашег Правног факултета јер сигурно нису они такве полтичке ставове пројектовали. Темеље високог нивоа су ударили и руски професори који су емигрирали из бољшевичке Русије што сам ја снимио у филму о историји непрекидности словенског права и културе који се може видети на Јутјубу. Али је важно да је ниво очуван. Два су легендарна руска емигранта предавали ПРАВО СЛОВЕНА које је после Другог светског рата и у Београду и Југославији угашено. Још није обновљено јер дух секретара још влада Србијом али је Миљко био заиста добри дух у том још увек не слоВенском времену. Даће Бог да се ПРАВО СЛОВЕНА обнови и да у националној историји права више од пет реченица буде посвећено св. Сави чије се Законоправило примењивало и у Русији.
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља