петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:20

Печат за привреднике полако нестаје из употребе

До краја године Скупштини Србије биће предложен закон о електронском архивирању, за који премијерка Ана Брнабић очекује да ће ступити на снагу од јануара 2019.
Аутор: М. Бракочевићуторак, 02.10.2018. у 20:08
(Фото Д. Јевремовић)

Један од највећих симбола бирократије – печат, од понедељка је и званично отишао у историју. С обзиром на то да се у Србији увелико ради на увођену електронске управе, привредницима више не може да се намеће обавеза да у свом пословању користе традиционални штамбиљ. Јер, баш од 1. октобра почеле су да се примењују нове одредбе Закона о привредним друштвима, које су ван снаге ставиле одредбе чак десет закона и 107 подзаконских аката у којима се помиње печат.

Уз то, први дан октобра постао је важан датум и за младе почетнике у бизнису, посебно када се зна да је баш од понедељка ступила на снагу мера ослобађања од пореза у првој години њиховог пословања. Успешно је завршен и пројекат „Ка администрацији без сувишних папира”, реализован уз подршку британског Фонда за добру управу, којим је заокружен регулаторни оквир за развој електронског пословања.

Пријавите институцију која тражи печат
Привредници од понедељка могу да пријаве институције које им траже печат путем мејла ukidanje.pecata@gov.rs, а у наредних месеца дана владина канцеларија за ИТ и е-управа у сарадњи са НАЛЕД-ом покренуће позивни центар. Он ће пружати подршку службеницима, грађанима и привреди у коришћењу електронског сервиса и размени података.

Ова три значајна постигнућа обележена су на скупу у Народном музеју, где је оцењено да ће брзина развоја е-пословања зависити од спремности државних и локалних институција да пригрле нови модел рада, али без папира.

– Печат је требало да оде у историју још пре десет година. То правило пословања одсад важи само за привреду, али нажалост не и за државну управу, која ће наставити да печатира још неко време. Зато ћемо и даље радити на увођењу е-управе, а следећи корак биће електронско архивирање. До краја године предложићемо скупштини закон о електронском архивирању, па очекујемо да ће он ступити на снагу од јануара наредне године – поручила је премијерка Ана Брнабић.

Развоју е-управе у Србији допринеле су и британска амбасада у Београду и Влада Велике Британије. Кроз Фонд за добру управу досад су одобрени пројекти од 12,5 милиона евра, од којих око 5,2 милиона евра иде на подршку ефикаснијој управи.

– Велику Британију управо то чини највећим међународним донатором у тој области. Наш заједнички циљ је стварање транспарентне, ефикасне јавне управе у служби грађана и привреде, унапређење услуга које штеде време и новац и грађанима и привреди. Јер, једна државна институција има и до 20 милиона страница докумената, због чега страда шума од 1.300 стабала. Трошкови особља за управљање тим документима су милион евра, а око 100.000 евра треба за њихово одржавање и складиштење – подсетио је Денис Киф, британски амбасадор.

Истраживање Европске комисије показало је да 95 одсто послова, који грађани и привреда обављају међу собом и пред државним органима, не захтева физичко присуство, па је зато решење у е-управи, која је базирана на размени података, а не докумената.

Како је истакао Жељко Томић, председник Савеза за е-управу НАЛЕД-а, електронска управа значи пружање услуга, које су транспарентне и ефикасније, доноси 50 одсто уштеде у времену и новцу, а смањује корупцију.

– Закон о општем управном поступку омогућио је да институције саме размењују податке из њихових евиденција. То је грађанима досад уштедело више од 500.000 сати курирског рада за државу, односно 57 година чекања у редовима – подсетио је Томић, и додао да је, осим брисања печата из употребе, потребно да се из још 22 закона и подзаконска аката избришу други реликти бирократије: оригинал, фотокопија, подношење доказа о уплати или уручење, јер у пракси они и даље намећу обавезу доласка на шалтер.


Коментари7
c0347
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Savasavas
Smisao u obesmišljavanju! Neka nas čipuju i pa pa!
dzordz
upoznat sam sa bazama podataka. a pomalo znam i knjigovodstvo. ipak, nisam ekonomista, pa se cudim kako cu da prepoznam sta je validan dokumet neke firme (bez pecata). a tek sta je sa uplatnicama za racune i druga placanja? ako se pecat ukida mora neko da upozna gradjane sa smislom toga i ponasanjem u realnom svetu. kako ce knjigovodje da znaju sta knjize?
Живко(пиши ћирилицом)
Опет се не бавимо суштином а која решава и дефинише проблем! А то је наша већ уврежена непословност. Печат није проблем јер је то само алатка већ то што немамо урођену(или су то наметнуте околности) пословност и поштовање трговинског или друге врсте ,партнера.Поштовање привредног партнера(усмена облигација иза које стоји чврста реч) је најчвршћи печат!!! Такво понашање ствара као последицу и стабилну пословну атмосферу, коју ми нажалост немамо, па зато имамо огроман број ненаплаћених фактура(које су поврде постојања неке обавезе!!!!)
Neravnopravno
"Закон о општем управном поступку омогућио је да институције саме размењују податке из њихових евиденција." Институције? А јавна комунална предузећа попут Водовода и канализације у Новом Саду за сваки "папир" који је потребан прибавити од других јавни предузећа у просеку наплаћују 10.000 динара. Могу да документујем предрачуном!
миливоје
Поднео сам молбу да се упише наслеђени стан у катастар.Уписан је,електронски,али са погрешном адресом.Рекламирао сам грешку,али млади таленат и не погледавши случај није хтео ни да чује за исправку.Жеља ми је била да оставим деци чисту документацију,али добре намере се претвориле у супротност.За сада из разних комуналних предузећа добијам уплатнице на 4 различита броја за исти стан .Толико о ажурирању података.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља