Вест да је „Телеком Србија” дао понуду за куповину „Телекома Албанија”, која је прошлог викенда као муња обишла регион, обрадовала је несумњиво све оне који су били љути противници његове продаје. Аргументи за продају – да компанија неће моћи да издржи тржишну конкуренцију и да ће јој због тога профит падати – сада су се преокренули у ситуацију да се највећа државна компанија даље шири на регион.

– Ово интересовање је доказ намере „Телекома Србија” да се позиционира као регионални лидер у области телекомуникација. Дали смо понуду за куповину акција „Телекома Албаније” и у току је разматрање наше понуде и понуда других конкурената, па стога не можемо давати детаљније информације – наводе у „Телекому Србија”.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да га радује најављена куповина, јер су српска предузећа 18 година била само на продају, а Србија као земља није била инвеститор.

– Поготово ме радује што српска влада тако размишља, уколико се сетимо свих аргумената да предузеће неће моћи да опстане, да ће технолошки да заостане и слично. Нису ми јасни аргументи да ми не умемо да управљамо предузећима која имају неколико хиљада запослених, а можемо државом са шест, седам милиона становника – каже Савић.

Додаје да су показатељи „Телекома” добри, јер је задржао 46 одсто тржишног учешћа у Србији, да у региону има десет милиона корисника и да из године у годину прави профит од 120 милиона евра.

Албански „Телеком” је у власништву „Дојче телекома” и други је највећи оператер у тој земљи. Има готово два милиона претплатника и 385 запослених. За куповину „Телеком Албанија” постоје још два заинтересована купца. У конкуренцији су, поред српског оператера, и две бугарске компаније – „Виваком”, у власништву Спаса Русева, и „Глобул телеком”, некадашњи „Теленор”, сада у власништву чешке „ППФ групе”. Иначе, „ППФ група” је недавно купила „Теленорове” компаније у четири земље региона, укључујући и Србију.

Куповином албанског оператера „Телеком Србија” знатно би проширио тржиште на којем послује и постао главни играч у региону. Тренутно је, осим у Србији, присутан у Републици Српској, покривајући целу територију Босне и Херцеговине („Мтел Бањалука”), затим у Црној Гори („Мтел Подгорица”), као и у Аустрији („Мтел Аустрија”).

„Телеком Србија” и до сада је значајно инвестирао. Прво је 2007. године купио „Телеком Српске” за 646 милиона евра, а 2012. године откупио 20 одсто грчких акција за 380 милиона евра. Пре тога је откупио 29 одсто италијанског удела за 195 милиона евра.

Већински власник компаније сада је Република Србија, са 58,11 одсто удела. Поред републике, власници капитала су сам „Телеком Србија”, са 20 одсто акција, грађани, са 14,95 одсто, и запослени и бивши запослени и његовог претходника са 6,94 одсто.

„Телеком Србија” је у 2017. години остварио нето добит од 14,5 милијарди динара, што је 650 милиона динара мање него у 2016. години. Захваљујући томе што је динар на крају 2017. био јачи него на крају 2016. године, добит исказана у еврима била је идентична као и претходне године, 123 милиона евра. Пословни приходи у прошлој години износили су 85,8 милијарди динара, 1,25 милијарди динара (око 10 милиона евра) мање него у претходној години. Приходи од продаје производа и услуга били су мањи за 1,6 милијарди динара у 2017. години. Највећи део тог смањења прихода односи се на приходе од фиксне телефоније, који су били за 2,5 милијарди динара мањи у прошлој него у претпрошлој години. Од укупно 29,8 милијарди динара прихода од фиксне телефоније близу 15 милијарди односи се на месечну претплату, док је свега око пет милијарди динара последица оствареног саобраћаја, односно разговора. С друге стране, пад прихода у фиксној телефонији није надомештен растом прихода у мобилној, који су остали на нивоу од 41 милијарду динара као и 2016. године. Раст прихода од милијарду динара „Телеком” је забележио у малопродаји интернет услуга и мултимедији, односно ИПТВ-у.