среда, 05.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.10.2018. у 20:24 Јелена Чалија

СПЦ у мисији очувања канонског поретка

Патријарх Иринеј једини је до сада од поглавара помесних православних цркава имао прилике да о горућем украјинском питању разговара и са Москвом и са Цариградом
Патријарси Вартоломеј и Иринеј служили су заједничку литургију у част 100-годишњице пробоја Солунског фронта (Фото Телевизија Храм)

У размаку од свега три дана патријарх српски Иринеј састао се највишим црквеним представницима обе патријаршије чији је сукоб већ недељама у жижи јавности: Московске и Васељенске.

Две најутицајније православне цркве на самој су ивици потпуног прекида канонских односа после одлуке Васељенске патријаршије да преузме на себе решавање црквеног питања у Украјини. Пошто је почетком септембра Васељенска патријаршија именовала двојицу епископа за своје изасланике, егзархе, у Кијев, Свети Синод Руске православне цркве узвратио је прекидом заједничких богослужења, непомињањем васељенског патријарха на литургијама и неучествовањем у међуцрквеним телима. Ситуација се, међутим, није смирила, већ је наставила да се заоштрава. Пре нешто више од недељу дана васељенски патријарх је поновио чврсту одлуку да ће црква у Украјини добити аутокефалност, на шта су званичници руске цркве одговорили да ће прекинути све односе са Васељенском патријаршијом.

У тако затегнутој ситуацији између Москве и Цариграда, српски патријарх нашао се у прилици да и са једном и са другом страном разговара о тренутно горућој теми православља: украјинском питању и проглашавању аутокефалне цркве у овој земљи. Протумачено је тако да је реч о својеврсној „дипломатској мисији” и да српски патријарх, у ствари, има неку врсту посредничке, помиритељске улоге између Москве и Цариграда, па би тако требало да васељенском патријарху Вартоломеју још једном пренесе ставове руске стране. С друге стране, незванично је објављено и да Руска црква није тражила од СПЦ да буде њихов заступник, већ да ће патријарх Иринеј износити искључиво ставове српске цркве.

А ти ставови су у потпуној сагласности са ставовима руске цркве. То је потврђено прошле среде, на састанку у Патријаршији у Београду, где су се сусрели други човек Руске православне цркве митрополит волоколамски Иларион и патријарх Иринеј, заједно са осталим члановима Светог архијерејског синода СПЦ. Као и руска, и Српска православна црква, укратко, сматра да давање аутокефалије црквеним структурама у Украјини, мимо канонски признате аутономне Украјинске православне цркве и Руске цркве, под чијим је она окриљем, представља грубо кршење црквених канона.

Такав став СПЦ добро је познат и „другој страни”, васељенском патријарху Вартоломеју, који је још крајем августа добио писмо српског патријарха Иринеја где се упозорава на проблеме који могу произаћи из неканонског решавања украјинског питања. О томе је васељенски патријарх поново обавештен на састанку са српским патријархом у Солуну у суботу. Тај сусрет десио се недељу дана пошто је патријарх Вартоломеј изјавио да ће дати аутокефалност не само цркви у Украјини, него и свуда где за то буде било потребе, што би се могло односити и на Македонију. Резултате „братског састанка” у Солуну на којем се, како је саопштено, „у духу обостраног разумевања и братске љубави разговарало на теме од међусобног и свеправославног значаја” није лако предвидети. Између осталог и због тога што је последњег дана августа поглавар Васељенске патријаршије Вартоломеј имао братски састанак и са руским патријархом Кирилом, са којег је чак руска делегација, како су изјавили медијима, отишла са пуно оптимизма. Седам дана касније Цариград је именовао егзархе, а питање аутокефалије цркве у Украјини добило је на убрзању.

Српска православна црква једина је до сада од помесних православних цркава чији је поглавар имао прилике да на ову горућу тему разговара и са Московом и са Цариградом. О украјинском питању, међутим, огласиле су се и друге православне помесне цркве. Александријска патријаршија и православна црква Пољске позвале су у заједничком саопштењу на очување канонског поретка и јединства и избегавање конфликта. Подршку канонској Украјинској цркви дао је јерусалимски патријарх, док је из Грузијске православне цркве саопштено да се неће мешати у сукоб Васељенске и Московске патријаршије. С друге стране, украјинска аутокефалија и цариградски патријарх добили су подршку америчког Стејт департмента.

Коментари30
7ab4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kraljević
Je li u kanonskom poretku zapisano da Srbija, Rusija, Grcka, Bugarska, Rumunija... moraju biti kraljevine-carevine?
Рус Михаил
@Данило. Највише становника Украјина је имала 1993. године - 52,5 милиона. 2018. године, за изузетком Крима, ДНР и ЛНР, као и 12 милиона гастарбајтера, од којих је око 4 милиона у Русији, у Украјини реално живи не више од 35 милиона људи. Број становника у тој земљи сваког месеца се скраћује за 100 000. Ове бројке су прорачун украјинских демографа и економиста.
Милош Миленковић
Ако сте верник, питање које се овде поставља не захтева много мудрости. Или сте за одржавање Црквених канона, који су верски закон у Православљу, или подржавате белосветске моћнике, који намећу своје политичка циљеве.
Petar
Da li ja ovo citam neki almanah iz XV veka?
Здрав Разум
СПЦ као и државни врх. Играли би игре и са једнима и са другима. Уместо да воде рачуна о својим верницима који се распадају на све стране. У Британији су се појавила два раскола. Могли би да се позабаве овим проблемом а да Русе и Украјинце оставе да решавају своје проблеме. Њих има пуно више него нас.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља