петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:30

СПЦ у мисији очувања канонског поретка

Патријарх Иринеј једини је до сада од поглавара помесних православних цркава имао прилике да о горућем украјинском питању разговара и са Москвом и са Цариградом
Аутор: Јелена Чалијауторак, 02.10.2018. у 20:24
Патријарси Вартоломеј и Иринеј служили су заједничку литургију у част 100-годишњице пробоја Солунског фронта (Фото Телевизија Храм)

У размаку од свега три дана патријарх српски Иринеј састао се највишим црквеним представницима обе патријаршије чији је сукоб већ недељама у жижи јавности: Московске и Васељенске.

Две најутицајније православне цркве на самој су ивици потпуног прекида канонских односа после одлуке Васељенске патријаршије да преузме на себе решавање црквеног питања у Украјини. Пошто је почетком септембра Васељенска патријаршија именовала двојицу епископа за своје изасланике, егзархе, у Кијев, Свети Синод Руске православне цркве узвратио је прекидом заједничких богослужења, непомињањем васељенског патријарха на литургијама и неучествовањем у међуцрквеним телима. Ситуација се, међутим, није смирила, већ је наставила да се заоштрава. Пре нешто више од недељу дана васељенски патријарх је поновио чврсту одлуку да ће црква у Украјини добити аутокефалност, на шта су званичници руске цркве одговорили да ће прекинути све односе са Васељенском патријаршијом.

У тако затегнутој ситуацији између Москве и Цариграда, српски патријарх нашао се у прилици да и са једном и са другом страном разговара о тренутно горућој теми православља: украјинском питању и проглашавању аутокефалне цркве у овој земљи. Протумачено је тако да је реч о својеврсној „дипломатској мисији” и да српски патријарх, у ствари, има неку врсту посредничке, помиритељске улоге између Москве и Цариграда, па би тако требало да васељенском патријарху Вартоломеју још једном пренесе ставове руске стране. С друге стране, незванично је објављено и да Руска црква није тражила од СПЦ да буде њихов заступник, већ да ће патријарх Иринеј износити искључиво ставове српске цркве.

А ти ставови су у потпуној сагласности са ставовима руске цркве. То је потврђено прошле среде, на састанку у Патријаршији у Београду, где су се сусрели други човек Руске православне цркве митрополит волоколамски Иларион и патријарх Иринеј, заједно са осталим члановима Светог архијерејског синода СПЦ. Као и руска, и Српска православна црква, укратко, сматра да давање аутокефалије црквеним структурама у Украјини, мимо канонски признате аутономне Украјинске православне цркве и Руске цркве, под чијим је она окриљем, представља грубо кршење црквених канона.

Такав став СПЦ добро је познат и „другој страни”, васељенском патријарху Вартоломеју, који је још крајем августа добио писмо српског патријарха Иринеја где се упозорава на проблеме који могу произаћи из неканонског решавања украјинског питања. О томе је васељенски патријарх поново обавештен на састанку са српским патријархом у Солуну у суботу. Тај сусрет десио се недељу дана пошто је патријарх Вартоломеј изјавио да ће дати аутокефалност не само цркви у Украјини, него и свуда где за то буде било потребе, што би се могло односити и на Македонију. Резултате „братског састанка” у Солуну на којем се, како је саопштено, „у духу обостраног разумевања и братске љубави разговарало на теме од међусобног и свеправославног значаја” није лако предвидети. Између осталог и због тога што је последњег дана августа поглавар Васељенске патријаршије Вартоломеј имао братски састанак и са руским патријархом Кирилом, са којег је чак руска делегација, како су изјавили медијима, отишла са пуно оптимизма. Седам дана касније Цариград је именовао егзархе, а питање аутокефалије цркве у Украјини добило је на убрзању.

Српска православна црква једина је до сада од помесних православних цркава чији је поглавар имао прилике да на ову горућу тему разговара и са Московом и са Цариградом. О украјинском питању, међутим, огласиле су се и друге православне помесне цркве. Александријска патријаршија и православна црква Пољске позвале су у заједничком саопштењу на очување канонског поретка и јединства и избегавање конфликта. Подршку канонској Украјинској цркви дао је јерусалимски патријарх, док је из Грузијске православне цркве саопштено да се неће мешати у сукоб Васељенске и Московске патријаршије. С друге стране, украјинска аутокефалија и цариградски патријарх добили су подршку америчког Стејт департмента.


Коментари30
35b81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kraljević
Je li u kanonskom poretku zapisano da Srbija, Rusija, Grcka, Bugarska, Rumunija... moraju biti kraljevine-carevine?
Рус Михаил
@Данило. Највише становника Украјина је имала 1993. године - 52,5 милиона. 2018. године, за изузетком Крима, ДНР и ЛНР, као и 12 милиона гастарбајтера, од којих је око 4 милиона у Русији, у Украјини реално живи не више од 35 милиона људи. Број становника у тој земљи сваког месеца се скраћује за 100 000. Ове бројке су прорачун украјинских демографа и економиста.
Милош Миленковић
Ако сте верник, питање које се овде поставља не захтева много мудрости. Или сте за одржавање Црквених канона, који су верски закон у Православљу, или подржавате белосветске моћнике, који намећу своје политичка циљеве.
Petar
Da li ja ovo citam neki almanah iz XV veka?
Здрав Разум
СПЦ као и државни врх. Играли би игре и са једнима и са другима. Уместо да воде рачуна о својим верницима који се распадају на све стране. У Британији су се појавила два раскола. Могли би да се позабаве овим проблемом а да Русе и Украјинце оставе да решавају своје проблеме. Њих има пуно више него нас.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља