недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:37

Олује све јаче, а службе за заштиту неспремне

Временски екстреми су чешћи и бурнији него раније, али тимови за превенцију и спасавање још се томе нису прилагодили, што показују примери Грчке и Индонезије
Аутор: Јелена Кавајауторак, 02.10.2018. у 23:44
Земљотрес је оставио само рушевине (Фото Бета/АП)

Минули викенд донео је нове непогоде широм планете, од земљотреса и цунамија у Индонезији, преко урагана у Грчкој до снажног тајфуна у Јапану. У Индонезији је број жртава порастао на 844, али се страхује да их има на хиљаде, јер се спасиоци тешко пробијају до забачених приобалних места. Најгоре је страдао град Палу на острву Сулавези, које се у петак нашло на удару земљотреса јачине 7,4 степени по Рихтеру и шест метара високих таласа.

Док се земљотреси и пратећи цунамији углавном не повезују са глобалним загревањем, мада неки научници и ту налазе везу, климатолози набрајају бројне овогодишње временске екстреме као сурову опомену да топлија планета већ доноси очигледне последице: од шумских пожара на америчком западу, у Грчкој и у Шведској, преко поплава на Хавајима, у јужној Индији и широм југоисточне Азије до неуобичајено високих температура од Канаде до Јапана и Јужне Кореје. Нема ни две недеље како је ураган „Флоренс” опустошио Северну и Јужну Каролину, а тајфун „Мангхут” Филипине и југ Кине, због чега је само у Кини морало да се евакуише два и по милиона људи.

Изазов за будућност неће бити само да се ограничи загревање него и да се становништво прилагоди екстремним метеоролошким појавама, а да надлежне службе што ефикасније реагују да би смањиле страдање и материјалну штету. Грчкој се, и поред великог искуства са летњим пожарима, услед низа пропуста у процедури десила трагедија у Матију. Индонежанске власти су признале да већ шест година не раде подводни сензори за цунамије који су постављени као додатно осигурање после катастрофе 2004. године.

Климатолози су скоро једногласни у оцени да ће временски екстреми бити све учесталији и све интензивнији како се планета буде загревала. И не само да ће се повећати број непогода него ће оне бити мање предвидљиве. Једне године можемо да доживимо топлотне таласе, а друге екстремну количину падавина и слика може да се разликује од региона до региона. Нешто слично смо видели овог лета у јулу, када је у Србији готово свакодневно падала киша, док је западна и северна Европа кључала на рекордно високим температурама без падавина.

Америчка научница Кетрин Хејхо каже да нема никакве сумње да климатске промене мењају и разорне ветрове, какви су протеклих дана харали у широком луку од Европе до Азије. На топлијој планети падавине су обилније, олује снажније и брже добијају на интензитету, а како се ниво мора буде подизао, плимни таласи ће наносити све већу штету.

Грчкој је туристичка сезона почела невременом на северном приморју које је носило аутомобиле у море, у јулу је пожар у Матију однео 99 живота, а минулог викенда се нашла на удару ретке врсте урагана који погађа Средоземље. Феномен познат као медиган, слабији од класичног урагана али подједнако рушилачки, донео је снажне ветрове и обилне падавине. Очекивало се да после Грчке додатно ојача изнад топлијих егејских вода и погоди западну обалу Турске.

Медигани се јављају једном до три пута годишње, али откако је један изузетно снажан погодио југ Француске 2011. године, постоји страх да климатске промене мењају и карактер ових олуја зато што повишена температура мора погодује формирању тропских циклона.

У Токију су током викенда две особе изгубиле живот, а 130 је повређено у налетима тајфуна који је погодио западне делове Јапана. Калифорнију су ове године погодили највећи шумски пожари у историји, још гори од прошлогодишњих, који су такође нанели огромну штету. Док научна заједница види јасну везу са глобалним загревањем, актуелна америчка администрација се повлачи из Париског споразума и укида ограничења за емисије угљен-диоксида јер наводио нису ефикасна и смањују запосленост.

Када су јулске жеге погодиле делове Европе који такве температуре не памте, научници су израчунали да су због климатских промена екстремно високе температуре на Старом континенту сада дупло вероватније. Није лако установити узрок сложених метеоролошких појава јер на њих утиче низ фактора, али захваљујући најсавременијом компјутерским климатским моделима сада може да се израчуна допринос климатских промена њиховој учесталости, слично као што епидемиолози повезују пушење с канцером.

Тако су израчунали да се врели талас какав је овог лета погодио Европу сада понавља сваких седам година, а у периоду пре климатских промена је бележен на сваких 35 година.

У Немачкој је летос било рекордних 39 степени и логично је било да људи потраже спас у неком од језера, али је због пораста температуре у води дошло до бујања опасних бактерија и алги. На Рајни је због пада водостаја дошло до поремећаја речног саобраћаја, а прегрејане реке угрозиле су опстанак риба. У Лисабону је са 44 степена оборен температурни рекорд стар 37 година. У Шпанији су три особе преминуле од топлотног удара иако температуре нису достигле рекорд оборен прошле године – 46,9 степени у Кордоби.


Коментари0
70b15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља