понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01
КРУПНИ ПЛАН

Некоме омаж, некоме коске

Пратећи опроштај Француза од Шарла Азнавура или раније од Џонија Холидеја, не можемо да се не сетимо неких овдашњих уметника који су исто тако били вољени, а отишли потпуно заборављени
Аутор: Гордана Поповићчетвртак, 04.10.2018. у 21:42
Џони Холидеј и Шарл Азнавур, фотографија која кружи друштвеним мрежама ових дана (Фото: Фејсбук)

Већ неколико дана Французи се опраштају од Шарла Азнавура, последњег међу великим шансоњерима који је преминуо у понедељак, као што су се данима, а онда и месецима опраштали од Џонија Холидеја, за кога тек спремају велики омаж поводом годишњице смрти 6. децембра. Пале се свеће на трговима у част Азнавура, на француској телевизији је у понедељак то била апсолутно ударна вест и не само вест него хроника без краја која је бацила у сенку све друге макар се радило о сензационалистичким темама тако атрактивним за медије у времену у коме живимо.

Омаж Азнавуру планиран је за петак у Палати инвалида у Паризу и замишљен у размерама националне церемоније на којој ће говорити и председник Макрон. Многи су предвиђали да ће чак и надмашити испраћај приређен у децембру прошле године Џонију Холидеју, али се Азнавурова породица огласила са жељом да церемонија буде скромнија од оне приређене за претходно преминулог певача. Наиме, Џони Холидеј је за ових непуних годину дана откако је умро доживео толико публицитета који га је учинио „живљим” него икада. Да не говоримо о драми која је уследила када је његова трећа супруга хтела да приграби сво наследство за себе, позивајући се на тестамент потписан у САД, и када је цела Француска устала у одбрану права његове биолошке деце – Давида Холидеја из брака са Силви Вартан и Лоре Смет из брака са Натали Бај.

Одржавају се концерти у његову част, а на друштвеним мрежама је отворено безброј страница које окупљају његове поклонике („Џони Холидеј, наш идол“, „Силви и Џони, митски пар“, „Подршка за Лору и Давида” и бројне друге). Мада је током целе каријере Џони Холидеј имао изузетно велики публицитет, све што се дешавало после његове смрти, та нахрупела потреба да се укаже колико је значио Француској, учинили су га подједнако „присутним” као и за живота ако не и „присутнијим” него тада.

Пратећи овакве опроштаје од уметника не можемо да се не сетимо неких овдашњих који су исто тако били вољени, али су отишли потпуно заборављени. Један од најдрастичнијих примера је певачица Лола Новаковић која је давних година, када се још знало ко је ко и шта је шта, заиста била велика звезда, а која је умрла у потпуном забораву, без и најмање јавне посвете и подсећања на њену каријеру. Тачно је да се једно дуже време била повукла са музичке сцене, али пред сам крај живота интензивно је наступала, додуше по џез клубовима, далеко од медија у којима већ готово три деценије царују „певаљке” из друмских механа.

Многи се сећају да је и Миодраг Петровић Чкаља, глумац који је годинама увесељавао целу бившу Југославију, такође отишао заборављен, без икаквих почасти које је свакако заслужио и које би у некој другој земљи можда добио. Чак се и данас цитира његова реченица којом се пожалио колико је заборављен: „Хвала Србијо, пустили сте ме да глођем коске”. Ни данас није много боље. На смрт глумаца још се и реагује, поготово ако умру млади, јер та чињеница даје вести о смрти додатну атракцију за таблоиде помахнитале за сензацијама. Али, генерално, ствараоци чији је рад и труд вредан пажње често одлазе неприметно.

Одати почаст некоме ко је својим радом улепшао наше животе ствар је културе једног народа. Не предати их забораву, доказ је цивилизованости једног друштва. Олако заборављање и занемаривање оних који одлазе са овог света, а допринели су му нечим племенитим, показатељ је друштвеног немара и лош пример за будуће генерације.

 


Коментари11
29059
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran brkic
Navedite mi bar dve stvari ( primera ) sta se u Srbiji cuva I ceni. Pocev od 'starih' zgrada koje su pod 'zastitom' drzave, spomenika kulture I da ne nabrajam dalje.
Sasa Trajkovic
Nažalost tužna je sudbina umetnika slavljeni dok su na vrhuncu i potpuno zaboravljeni od svih na kraju... to jeste velika društvana nepravda jer ljudi NE razumeju prirodu umetnosti koja je više od posla umetnost nije profesuija već sam život zato je nemoguće odvojiti delo od samog umetnika oni se prožimaju, koliko bola koliko truda i rada staje u toj jednoj pesmi kada se otvara srce na sceni ili koliko gluvih ne prespavanih noći dok nastaje kompozicija koliko emotivnog pražnjenja i katarze u jednoj slici... ipak umetnicima ostaje jedna satisfakcija da će svojom genijalnošću i delima ostati večni.
ВлаДо
За оног који воли евергрин музику и има снимљене њихове песме Џони Холидеј,Шарл Азнавур ,Лола Новаковић и многи други никад неће умрети.Сачувај ме боже ове модерне музике где има више стилова него нумера а плагијата и римејка више него новокомпонованих мелодија.
Nikad nije kasno za "hommage"
Kad je nedavno umro Oliver Dragojevic cijela Hrvatska se digla na noge da mu da "hommage". A prilikom prevoza njegovog tijela katamaranom iz Splita do njegovog rodnog mjesta Vela Luke na Korculi pratile su ga na destine brodica sa upaljenim bakljama. I na drzavnom nivou dan mu je "hommage". Zasto to tako nije i u Srbiji - ne znam. Mogli bi u Srbiji - ako nista drugo - na dan kad su otisli veliki glumci i pjevaci kao Lola Novakovic, pustati njihove nezaboravne melodije na radiju i emisije na televiziji. To isto vaci i za "Ckalju" i ostale velike umjetnike od kojih se nismo dostojno oprostili. /Dj.T./
brankica ugoda
Поштована Гордана, Сада као Уредница Културне рубрике Политике имате непоновљиву шансу да исправите многе неправде према уменицима и ствараоцима. За почетак, да благовремено објавите да су отишли у вечност...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља