понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:25

САД и Мађарска против остатка Уједињених нација

Док се 191 земља чланица Уједињених нација спрема да почетком децембра усвоји глобални споразум који би увео ред у питање миграција, Трамп и Орбан сматрају да овај план нарушава национални суверенитет
Аутор: Драган Вукотићпетак, 05.10.2018. у 16:52
Спасавање мигранта у Средоземном мору (Фото АП)

Од нашег специјалног извештача

Њујорк – После дебате у Генералној скупштини Уједињених нација (ГСУН) на којој су шефови држава и влада 193 чланице имали прилику да искажу своје виђење тренутних дешавања на планети, на Ист риверу преовладава утисак да су се две теме наметнуле као најзначајније. Најпре је Доналд Трамп у први план истурио питање „суверенитета” и, како је рекао, давања предности „патриотизму над глобализмом”. У покушају да остави утисак исцртавања нове линије америчке спољне политике, председник САД је причу о суверенитету директно повезао са питањем миграција, другом кључном темом овогодишње ГСУН.

„Миграцијама не може да управља међународно тело које не одговара пред нашим грађанима”, поручио је Трамп са говорнице Генералне скупштине у отвореној алузији на глобални споразум о сигурној, уређеној и легалној миграцији који су подржале све чланице светске организације – осим две, САД и Мађарске.

Трампов говор је у УН изазвао подсмех присутних делегата, досад незамислив за једног председника Америке, али и аплауз у Будимпешти, где премијер Виктор Орбан није штедео речи хвале на рачун шефа Беле куће.

САД и Мађарска нису, међутим, од старта имале идентичан однос према глобалном споразуму о сигурној, уређеној и легалној миграцији, који сада нештедимице критикују.

„Америка испрва није подржавала глобални споразум о мигрантима и из процеса се повукла и пре усвајања његовог нацрта. За разлику од Вашингтона, Будимпешта је до самог краја учествовала у расправи и раду на унапређењу споразума, али када је он коначно финализован, у Будимпешти су рекли да га не подржавају”, објашњава за „Политику” Луиз Арбур, специјална представница УН за међународну миграцију и некадашња главна тужитељка Хашког трибунала.

Она додаје да САД ипак нису утицале на друге земље да не подрже овај документ УН, иако су на појединим адресама постојале сумње да ће покушати да изврше притисак на неке земље Латинске Америке.

Арбурова наглашава да „амбиција глобалног споразума о миграцијама није ни да промовише ни да обесхрабри миграције него да уведе ред у тај процес”, као и да он није правно обавезујући за државе потписнице.

„Иако многи сматрају да мултилатерализам никад није био у горој ситуацији, чињеница је да је најсвеобухватнији глобални споразум о мигрантима договорен баш сада”, примећује она.

Питање суверенитета, на којем инсистирају Вашингтон и Будимпешта, није у супротности са глобалним споразумом о миграцијама, који, како објашњавају у УН, жели само да регулише стихију у којој се сада миграције одвијају. Последица тог нереда су хиљаде мртвих невољника у Медитерану

Питање суверенитета, на којем инсистирају Вашингтон и Будимпешта, није у супротности са глобалним споразумом о миграцијама, који, како објашњавају у УН, жели само да регулише стихију у којој се сада миграције одвијају. Последица тог нереда су хиљаде мртвих невољника у Медитерану који су постали најпрепознатљивије лице глобалних миграција.

„У зависности од тога о ком делу света је реч, мигранти нелегалним посредницима плаћају од неколико стотина до неколико хиљада евра. За исти, често и неупоредиво мањи новац, могли би да превале тај пут на безбедан начин само када би систем глобалне миграције био боље уређен”, коментарише за наш лист Леонард Дојл, директор Сектора за медије и комуникације Међународне организације за миграције (ИОМ).

По његовом мишљењу, добра страна глобалног споразума о сигурној, уређеној и легалној миграцији за који се залажу Уједињене нације јесте то што омогућава земљама да на мултилатералном нивоу преговарају о проблему миграција.

„Досадашње искуство је показало да је немогуће да се овако велико питање решава у договору само две земље, или рецимо унилатерално. То би било као када би једна земља покушала да самостално реши проблем климатских промена”, оцењује Дојл.

Мигранти у кампу на југу Италије (Фото АП- Бета)

На наше питање да ли су онда иницијативе о регулисању миграција које Европска унија покреће са Арапском лигом и Афричком унијом у ствари координисане са Глобалним пактом о мигрантима, први човек ИОМ-а за комуникације одговара:

„Не мислим да су координисане у неком завереничком смислу, али цела поента Глобалног пакта о мигрантима јесте да легализује и на светлост дана истера питање миграција. Због тога, уколико Европљани захтевају од Африканаца да зауставе мигрантски талас према Старом континенту, савршено је легитимно да лидери Афричке уније затраже од Европске уније помоћ у унапређењу економије и креирању тржишта за нова радна места како локални становници не би имали разлога да беже из својих земаља.”

Глобални споразум о мигрантима требало би да и званично буде усвојен почетком децембра у Мароку, а претходило му је усвајање текста споразума у ГСУН у септембру 2016. под именом „Њујоршка декларација о избеглицама и мигрантима”.

Како за „Политику” објашњава Данило Мандић, предавач на Харварду специјализован и за питање миграција, Њујоршка декларација је „тражила повећање броја радних виза, усавршавање и учење заната, као и олакшање услова за уједињење ужих породица, што су све рационалне мере које би и самим државама домаћинима биле у интересу”.

Коментаришући феномен миграција као политичког питања које се отворило у ГСУН, Мандић оцењује да је „глобална миграција – епифеномен”.

„Узроци миграција – ратови, глобална економска неједнакост, огромне демографске асиметрије по свету – неће ускоро нестати. Миграције је тешко сузбити и то државе знају, чак и оне најрестриктивније. Постојећи оквири међународног права су застарели, неадекватни за глобализацију. Глобални споразуми – и о избеглицама и о мигрантима – добар су искорак ка новом уређењу”, оцењује Мандић.

Он наглашава да би се захваљујући овом споразуму, уз све недостатке, нека крупна питања решавала много ефикасније.

„Питање избегличких кампова, на пример. Сви су мање-више препознали да је досадашња стратегија ограђивања, затварања избеглица по камповима, као што су Затари у Јордану или Дадаб у Кенији, неодржива. Дакле, глобални споразум прави велики искорак ка томе да избеглички центри не буду више прво, ни основно решење – него урбана интеграција, издавање радних дозвола, опорезивање и дозвола да мигранти сами себе издржавају”, закључује Мандић.

Према расположивим подацима Уједињених нација, у свету је данас 25 милиона избеглица (односно 60 милиона уколико се у овај број укључе интерно расељене особе), док се у категорију миграната убраја око 250 милиона људи. Разлику између ове две категорије тешко је установити, а нека најшира дефиниција би могла да буде, како за „Политику” објашњавају у Међународној организацији за миграције, она по којој су у суштини све избеглице мигранти, док нису сви мигранти избеглице. Разликују се и по свом правном статусу, будући да по Женевској конвенцији није дозвољено враћање избеглица са границе уколико изјаве да им у државама из којих долазе прети прогон или опасност по живот.

 

У миграцијама од 2000. године настрадало најмање 60.000 људи

УН процењују да је од 2000. године у покушају да оду у неку другу земљу настрадало најмање 60.000 миграната. Црна статистика обухвата покушаје преласка мора, путовање кроз непријатељске територије, подвргавање малтретирању у притвору… Заговорници глобалног споразума о сигурној, уређеној и легалној миграцији истичу да су у предлагању овог документа били руковођени потребом да заштите рањиву друштвену групу која је неретко изложена нападима и прогону.

Мигранти највише иду из Индије, а највише долазе у Америку

Подаци којима располажу Уједињене нације показују да на глобалном нивоу највише миграната долази из Индије – 16,6 милиона, затим Мексика 13 милиона, Русије 10,6 милиона, Кине 10 милиона, Бангладеша 7,5 милиона.

Највише миграната живи у САД – 49,8 милиона, Саудијској Арабији 12 милиона, Немачкој 12,2 милиона, Русији 11,7 милиона и Уједињеном Краљевству 8,8 милиона.

 


Коментари4
433cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Матејић
ЧОВЕК, КАКО ТО БЕДНО ЗВУЧИ! ...За мигрнтску кризу (и целокупну ситуацију на земљиној кугли) искључиву одговорност има западна цивилизација, која дугује све трошкове.
Veljko Vučković
Gledam kako se u UNu govori o žrtvama silovanja u Africi. Kada vidim ovu prvu sliku pitam se: Da li su ovi muškarci ostavili sestre i ćerke na milost i nemilost ISu ili su to počinioci koji traže nove žrtve. Neznam koja je opcija gora. Da li neko na najgornjoj slici vidi u svetlu današnje debate u UN nešto drugo?
Stefan Petkovic
Ovo je alfa i omega razumevanja migracija, reci predsednika Alzira Houari Boumediene: "jednog dana, milioni muskaraca ce napustiti juznu hemisferu da bi otisli na severnu hemisferu. I oni nece ici tamo kao prijatelji. Zato sto ce oni tamo ici da bi je pokorili. I oni je nece pokoriti njenim sinovima. Materice nasih zena dace nam pobedu." A ti Evropo vidi sta ces i kako ces....
Nela
Zašto se migranti ne prevoze direktno u Njemačku i Francusku brodovima? To bi smanjilo probleme na mnogim granicama i smanjilo pogibelj među migrantima i omogućilo da ti ljudi ne pate. EU bi trebala omogućiti da se migranti slobodnokreću po cijeloj Evropi bez dokumenata, te se ponašaju prema svojim običajima. Evropljanke trebaju nositi burke kako nebi provocirale te sirote ljude.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља