недеља, 09.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:24

Срећна лица у реду испред посластичарнице у Хавани

Ови редови су ме подсетили на мој боравак у Русији 1976. године и њихове редове за сладолед и квас, али у исто време и на слободу шетања ноћу по Лењинграду за време белих ноћи, када дан ни престајао није, и када смо могли као студенти да не спавамо по целу ноћ
Аутор: Даринка Васојевићсубота, 06.10.2018. у 13:05
Фото Пиксабеј

Ставила сам тачку на мом глобусу. Са источне обале Аустралије до Кубе ће бити исто толико сати путовања као до Србије. Спојићу и те координате. Знам после овог путовања изгледаће ми и Србија и Аустралија другачије.

Гледам дивну плаву обалу Коралног мора поред којег шетам сваки дан и возим бицикл и мењам плаже, и замишљам ту другу обалу у Куби, коју ћу тек да видим.

Стигли смо у Хавану, мој млађи син и ја, преко Лос Анђелеса и Мајамија касно ноћу. Мајами и Хавана су само око 100 миља далеко. У Мајамију смо чешће чули шпански него енглески. Kaд смо стигли у Хавану и прошли царину, одмах смо  узели  такси и кренули ка нашем смештају близу мексичког залива, на Малeкому, у Ведаду.

Карлос, наш домаћин, чекао нас је иако је било већ 22.30. Само је изронио из мрака. Наша комуникација је била врло интересантна. Знао је мало енглески, баш колико и ми шпански, али смо имали припремљене мале речнике за различите ситуације и учили смо управо оно што нам је требало. Карлос је био тако експресиван и живахан да смо могли одлично да га разумемо, а онда смо почели да увиђамо које су речи исте у шпанском и српском. Једна од првих речи је била канал, када нам ТВ није радио.

Фото Пиксабеј

Повлачио би доње очне капке и понављао: „Looking, looking”. Онда нам је једног дана открио да му је мама Кинескиња а отац Кубанац. Причао нам је како је и он покушао да ради ван земље. Отишао је у Шпанију и брао је јагоде на фарми али му то искуство није било нарочито лепо.

Прва три дана таласи су лудо ударали и достизали висину до 10 метара а капи воде квасиле посматраче удаљене 50 метара. Као да си под Нијагариним водопадима. Аутобуси и возила нису возили уз обалу. Током ноћи таласи су били још већи, снажније су ударали и било је хладније.

Ниједног тренутка се нисам плашила невремена. Дисала сам слободу, враћала сам се у године моје прве и друге деценије живота.

Све је правило неку чудну везу. Све ми је било блиско, и оштећени тротоари, велелепне виле окруњене временом; људи и црни и бели, са изражајем живота на лицу. Све је врвело од живота. А нарочито жене, њихови осмеси, гласан смех, искра у очима, њихова енергија, боје, облици тела. То се осећа кроз њихове покрете, да оне уживају у свом телу и својој женствености, ма ког облика тело било. Носе махом хеланке, уске блузе и хаљине.

Није битно шта поседујемо у овом свету, важно је да си „добро”, жив и да осећаш свој живот, да му се радујеш, да се радујеш сваком новом дану, само што је дошао, што је нов и што је твој, и што си ти у њему.

Девојчице у школи имају лепе униформе, сукњице модерног кроја. Школска деца су врло пристојна на улици и забављају се са својим друштвом. Уживају у колективним спортовима и крећу се у групама.

Дугачке колоне људи чекају испред Копелије, најпознатије посластичарнице, смештене у великом парку подељеном на четири дела. Ови редови су ме подсетили на мој боравак у Русији 1976. године и њихове редове за сладолед и квас, али у исто време и на слободу шетања ноћу по Лењинграду за време белих ноћи, када дан ни престајао није, и када смо могли као студенти да не спавамо по целу ноћ.

Фото Пиксабеј

Прилази центру Хаване изгледају као фавеле. Учмали градски живот, сиромашно становништво, мала деца тек нешто старија од беба, можда од годину-две, сама на улици ходају. Мачке и пси доброћудно и слободно шетају улицом.

Хабана Виеја, Стара Хавана, 1982. заштићена од УНЕСК-a.

Тргови, зграде, неке обновљене са дивним фасадама пастелних боја. Пастелно плава је изгледала много лепше него на слици. Гомиле туриста. Галерије са дивним двориштима, баштама, са тропским растињем. Поплочане улице каменом. Предивне градске капије.

Кубански младенци излазе из једне такве капије са девојчицом и дечаком. Дечак је био нарочито интересантан, прави мали карактер у минијатурном сакоу.

Дивно уређена алеја од клесаног камена, са црним лампионима и многобројним лавовима чуварима у Прадо улици. Алеја препуна слика и уметничких предмета, резбарених животиња, музичких инструмената.

У зеленој згради , на балкону, која гледа на главни трг, пили смо кафу и јели воћну салату од ананаса, папаје и гуаве. Била је одлична, али не баш као оно свеже, органско воће, које смо купили у фавели.

Фото Пиксабеј

Огромна пијаца сувенира и слика најразличитијих стилова и техника, комбинација модерног сликарства и традиционалних слика Хаване са карактерима из кубанске револуције. Просто ти се врти у глави од толико боја и детаља. Мала пијаца са симпатичном продавачицом, младом Кубанком, која је говорила енглески боље од осталих.

Свиделе су ми се две слике са мотивима кубанске архитектуре и олдтајмера. То је мотив који је свугде присутан, али те две омање слике, биле су за мене нешто посебно. Све врви од уметности. Пуна огромна хала на пристаништу. Ту можете ићи и сатима разгледати хиљаде слика, уметничке предмете, антиквитете, декорисане таблице за кола, лутке, мајице, тањире, шешире, ташне и сувенире од коже, мачке, жабе, све обојено живим бојама, затим папирне моделе кола и мотора, олдтајмера направљених од лименки, моделе бродова, маске, бубњеве, домино…

Дуж уских ходника изложене слике са светлим и јарким бојама. Мотиви архитектуре, дивних зграда и тргова, олдтајмера, портрети старих дама које пуше и необичних мушких и женских карактера.

Мали возић који је возио од Ведада, од Кохибе, до Старе Хаване. Прво је била једна композиција, а врло брзо су додали још једну, тако да се бизнис удвостручио преко ноћи, али се и возић више кварио. Чекали би га а он се не би појавио. Иначе, возио је по цео дан, до касно у ноћ. За један круг требало му је око сат времена а карте су биле јефтине.

Ходамо једном од већих улица, Каје 23. Из једне мале, мрачне улице излазе полицијска кола са два полицајца на предњим седиштима. Изгледа нам да су задња седишта празна.

Кад одједном, видимо руке човека којима скрива главу, а завукао се између предњег и задњег седишта, а онда угледамо још једну особу, која се налазила у неприродном положају и скривала главу такође. Изгледали су као глумци који покушавају да избегну папараце.

Видео се њихов осећај стида, а не ароганције и поноса, какав би био у некој западној земљи у сличној ситуацији.

Седимо у ресторану "Чучерија", са врло пријатним ентеријером у наранџастим и зеленим тоновима. Један добродушан пијанац је веома гласан и узнемирава парове који пролазе поред околних ресторана и покушава да успостави конверзацију са њима. Десетак минута касније, пас луталица, средње величине, наилази улицом и почиње агресивно да лаје и режи у правцу пијаног човека. Многобројни пролазници као да не примећују ту сцену. Поред љутог пса пролази једна старица и не обраћа пажњу на њега. Пијанац лагано одступа као да се правда псу. Тек кад је пијанац отишао, пас се умирио и наставио да хода својим путем.

Огромна руска црква са прелепим куполама била је затворена, иако је био петак. У оближњем парку статуа православног свештеника, поклон са Кипра.

На другој страни залива, у смирај дана, статуа Христа мамила је својом чаролијом. Гледали смо данима на ту другу страну у правцу Христа и знали смо да морамо отићи тамо да га видимо изблиза. Чекали смо једно поподне трајект који је туда саобраћао. Био је препун људи, сви су стајали, није било места.

Фото Пиксабеј

Мермерна статуа са издигнутим постољем, висока је двадесетак метара, тешка око 320 тона, може се видети из различитих делова Хаване. Направљена је и допремљена из Италије постављена је у залив 1958. године. Христова десна рука је близу браде, а лева на грудима. Највише ме је асоцирао на Христа у Рију, у Бразилу.

Што више путујем, схватам да свака земља коју посетим или живим у њој, је центар света за себе, са својим посебним вредностима, културом и интерпретацијом среће. У животу сам видела многе људе како чекају у реду, и углавном нису били срећни у тој ситуацији. Они су чекали да време у реду прође што пре, да би они наставили са својим животом и срећом.

Пролазећи данима поред посластичарнице „Копелија”, видела сам стотине срећних лица док чекају у реду за сладолед. Они нису одлагали своју срећу, уживали су у сваком тренутку.

Лепота има својих хиљаду лица, а исто тако и срећа.

 

Даринка Васојевић, Голд Коуст, Аустралија

 

 

 

 


Коментари36
a21f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Ono sot necu d azaboravim an Kubi je: Sok od iscedjene secrne trske, bili u nekom selu...ono je FANTASTICNO. Provuku trsku kroz neke valjke, rucno, i iscede tecnost, dodaju vodu malo(koliko se seca, davno bilo), i ono s ene zaborqavlja. Groblje u Havani, gde bogatasi sahramkivami. U jedna grob moze d ase udje samo ako se savijes...da oiskazes mrtvom postovanje. Tvrdjava u Santjagu de Kubi. Jedn amracna prostorija imala rupu, koja, vodi u more i tu koga zatvore, kad tad nabasa na rupu. Mislim to Spanci drzali. Ja imam obicaj d atrcim kad odem ana more, p asam tako trcao i po nekim kubanskim selima. Jedan stariji Kubanac me zaustai i trazi cigare. Nemam, reko, ne pusim. A mislim se, od nas trazite cigare, a imate najbolej na sveu. I jednom sami isao u iz Amerike preko Kanade na Kubu, oostalo bilo iz Kanade i jednom iz Amerike. N aulazsku iz Kanade me pitaju gde sam bio, kazemo Kuba....Odrzali nam predavanje i da s ene ponovi. Uzese z aujaka cigare.:)
Aleksandar
Boze me sacuvaj,gde si ti druze skolu zavrsavao kd si ostao nepismen?
Препоручујем 0
Beogradjanin Schwabenländle
2/, И сви ти стари филмови су били преведени на шпански језик. Вожња је била стварно занимљива и видела се велика разлика у пејсажу, језера, брда и свуда до хоризонта само шећерна трска. Виделе су се и некадашње фарме за стоку са настрашицама као перони на станицама за говеда, ипак је сунце било веома јако за стоку и требало им је мало хлада. нажалсот све су те фарме била празне, напуштене, ни једно говедо нисмо видели. Око 100 км пред острво сам морао да напустим и да узмем такси, који је бус компанија за мене организовала и преко једног насипа дођем на Кајо Коко. Такси услуга и није била баш јефтина, 100 $. Иначе тада је Кубанцима било забрањено да долазе на то острво где сам провео 10 дана божанствених дана. Нажалост са једном хордом Канађана чија је једина занимација било да се брчкају у базену ( море 50 метара удаљено) са луфтмадрацем који је био крцат пивом. Становао сам у једној вили Melia Hotels, све је било перфектно, услуга, храна, пића, све без ограничења.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Зоран, прошао доста на Куби, што аутобусом, што изнајмљеним колима. Куба и Флорида су две различите земље, Флорида је потпуно равна , без иједног брда, колико се сећам највишља тачка има висину од око 7 метара, Куба има брда и планине, долине. Само у томе постоји велика разлика. Када сам ишао на острво Cay Coco кренуо сам из Хаване аутобусом, у УСА би рекли Overland bus. Већ сам почетак је био трагикомичан, то је била стара станица Грејхаунд буса, мала зграда са наткривеним стајалиштем за аутобус.И нечете веровати, и карте су биле из оног времена, такође сва " папирологија " је била од Грејхаунда. Али све је функционалисано без прекора, једино што су карте за аутобус, такорећи нов новцат Мерцедес са климом и дебелим завесама због који сам муку мучио са суседом, јер их је стално повлачио, биле 6 пута контролисане, задњи пута када смо веч изашли из Хаване. И успут смо гледали старе видео касете, вестерни са Реганом из 40-60-тх година. невероватно. Кубанци су били одушевљени. 2/
Zoran
Oseca u vazduhu da su slicne. Kuce pored puta na Floridi vrlo sirotinjksi izgledaju. Nadvoznjaci isto. Pumpe su im katastrofa, ja gore nisam video u Americi. Prosao sam i ja Kubu, od Havane do Santjaga de Kube. Za istocnu obali Floride samo dve trake, guzva....tesno...Florida ne lici na Ameriku, to treba pripojiti Kubi.
Препоручујем 0
Zoran
Ma srecni na Kubi, ne mogu da vam opisem. Bio 4, 5 puta.
драган лучић
Белгија је у време бума ауто индустрије имала 4 милиона становника. Пошто се појавила потреба за ауто гумама, Белгијанци су отишли у Конго по каучук. Не само што су крали оно што није њихово него су присиљавали локално становништво да обави сав тежак рад. За неиспуњену норму, секли су им шаке. Процене су да је током овог процеса убијено око 10 милиона Конгоанаца. Зна се тачно које су зграде у Бриселу подигнуте од тог новца и оне стоје тамо и данас исто као споменик краљу леополду, одговорном за оних 10 милиона. Временско просторни скок, Србија данас - ванредно завршио школу, бавио се ситним криминалом, постао посланик, купио фабрику, па још једну... И сад летује на Сејшелима, надобудно просипа полупамет, и указује на разлику између песка и шљунка. Знамо ми за ту разлику, али он сирома не зна да ми знамо као што не зна хиљаду других ствари. Лепо је неко написао у коментару раније - животни век са 45 на 80 година. Писменост са 20% на 100%. Али шта је то у поређењу са доставом сладоледа..
Beogradjanin Schwabenländle
Све сте тачно написали, и податак са око 10 милиона побијених, помрлих, осакаћених.Само нема везе са Кубом. Иначе Конго није била колонија Белгије, то је била приватна колонија, 100 % у поседу белгиског краља Леополда пошто је одкупио све деонице те колоније. И оно са " Србија данас " ми није јасно на шта сте мислили.
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља