понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:32
НАЈВЕЋИ ЕВРОПСКИ ФИНАНСИЈСКИ СКАНДАЛ У ПОСЛЕДЊОЈ ДЕЦЕНИЈИ

Ко је опрао стотине милијарди евра у Естонији

Министарство правде САД отворило истрагу о малверзацијама филијале Данске банке у Талину. – Узбуњивач упире прст у Русију, Кремљ пориче да је Путин умешан
Аутор: Тања Вујићсубота, 06.10.2018. у 18:57

Британац Хауард Вилкинсон, бивши директор у филијали Данске банке у Талину, ових дана стрепи за свој живот. По сопственом опису „узбуњивач”, Вилкинсон је банкар који је први указао на највећи посткризни финансијски скандал у Европи, у којем је мутним каналима кроз престоницу Естоније у периоду од 2007. до 2015. године између 200 и 900 милијарди евра пребачено с једног краја планете на други.

У центру мегафинансијског криминала је највећа банка Данске, у којој свој новац чува трећина тамошњег становништва. Кроз експозитуру Данске банке у главном граду Естоније, упозорио је Вилкинсон још 2014. године, пролазе огромне суме новца сумњивог порекла, путујући с нерезиденцијалних рачуна слабо знаних клијената на још мутније адресе ван те земље.

Иако су својевремено, у одвојеним упозорењима, и централна банка Русије и америчка банка Џеј Пи Морган (повукла се из бизниса Данске банке у Талину 2015) указивале на то да филијала у престоници Естоније барата „сумњивим клијентима”, централа банке у Копенхагену све до пре осам месеци – када је незапамћени скандал почео да излази у јавност – одбијала је да покрене чак и интерну истрагу.

Под притиском домаћих и страних финансијских служби и званичног Брисела, Данска банка је летос признала да је њена експозитура у Естонији у периоду од 2007. до 2015. године преко 6.200 сумњивих рачуна „опрала” више од 200 милијарди евра.

О чијем је новцу реч и каквог је порекла?

Америчко министарство правде у четвртак је званично затражило релевантне информације од централе Данске банке, званично је потврђено у Копенхагену. Америка је, иначе, већ шеста држава (поред Естоније, Данске, Велике Британије, Финске и Швајцарске) која је отворила истрагу о пословању Данске банке у Талину.

И док су државне истраге о пореклу и власницима новца још у повоју, Хауард Вилкинсон је пре четири године имао идеју о томе чији се све новац „пере” кроз Талин.

Наиме, у низу службених мејлова централи у Копенхагену Вилкинсон је навео да су међу мешетарима, изгледа, и британске параван фирме иза којих у ствари стоје породица руског председника Владимира Путина и руске обавештајне службе, објавио је јуче лондонски „Фајненшел тајмс”. Уследио је хитри деманти из Кремља. „Председник Путин нема никакве везе с том банком”, поручила је званична Москва.

У међувремену, Вилкинсонов идентитет ових дана објавили су дневници у Естонији и Данској. Вилкинсон стрепи за своју безбедност због могуће освете корисника рачуна Данске банке у Талину чије су мутне работе на путу да буду разоткривене, поручио је јуче Стефан Коен, амерички адвокат Вилкинсона, који је у међувремену нестао без трага.

Вилкинсон је, иначе, позван да 21. новембра сведочи пред специјалном комисијом Европског парламента. Шта ће открити истрага шест држава о пословању мале експозитуре Данске банке у Талину, за сада је неизвесно.

Оно што је сигурно јесте то да ће се банкарство Естоније у време глобалне финансијске драме из прошле и ове деценије наћи под глобалном лупом. То је стога што су извори из централне банке те државе агенцији Блумберг ове седмице открили фантастичне размере преливања новца преко нерезиденцијалних рачуна у периоду од 2008. до 2015. године.

За тих седам година банке које послују у Естонији обавиле су прекограничне трансакције по нерезиденцијалним рачунима у вредности од око 900 милијарди евра, пренео је Блумберг. Који је део тог промета по нерезиденцијалним рачунима у Естонији у тих осам година био чист? То још нико не зна, а питања је прегршт.

Наиме, ко је све склањао новац, одакле и куда, преко банкарских шалтера у Талину? Одакле су све те паре пристизале и каквог су порекла? Колика глоба чека Данску банку? Шта је све о пословању експозитуре у Талину знала Дојче банка, која је годинама одржавала доларске трансакције дотичне филијале?

Ово су тек нека од питања међународне истраге, која ће, према првим проценама, трајати годинама. Оно што остаје кључна загонетка јесте: како су тако баснословне и мутне трансакције годинама пролазиле испод радара најмоћнијих финансијских контрола с обе стране Атлантика?


Коментари11
c0e21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miodrag
.. pokvaren nemački (danski) narod ... Nisam očekivo (što reče Radovan III)
Анка
Проблем је онај који је дозволио “прање”, јер без њега не би могло доћи до прања. Све је јасно!
...Ima nesto trulo u drzavi Danskoj...
Decenijama smo stedise "Danske Bank".Zeleli smo da promenimo banku jer ovo nije prvi put da je najveca i najuticajnija danska banka umesana u malverzacije i skandale.Samo,pokazalo se da promena banke nije lako izvodljiva.Prvi javni skandal bio je povodom tzv.Panamskih papira,ali kako to obicno biva kada su u pitanju igraci takvog kalibra,cela stvar se zataskala.Skandal oko "poslovanja"sa bankom u Talinu se prvo prikrivao iako postoje informacije da su direktor "Danske banke" kao i neke druge odgovorne licnosti bili upozoravani jos 2013.Kada je skandal postao dostupan javnosti banka je i dalje odbijala da preuzme odgovornost,cak ni internu istragu nije zelela da pokrene.Kako lavina nije mogla da se zaustavi,javili su se i politicari (gle cuda?!)da se cude i iscudavaju (po ko zna koji put u ovakvim i slicnim situacijama).Da bezobrazluk,arogancije i licemerstvo budu jos veci,ova banka trazi od svojih stedisa da u odredenom roku objasne kome i zasto salju pare u Srbiju.I prete sankcijama.
sloba car
To su te male I mlade demokratije po najvisim NATO standardima, svaka cast Estoniji. To sto su americka i Ruska banka upozoravale pre vise godina nije dovoljno da posteni englez koji je i ucestvovao u tome ne pokaze na rusiju!! I Ovo je tesko progutati kao I navodni uspeh makedonskog NATO referenduma.
mihajlo
Leone, jesili čuo za za najnoviju englesku basnu,došli medo i lisica kod Putina da ga pitaju da im posudi 1.000,00$,kao eto sprema se zima pa bi oni malo da se opskrbe hranom za zimu.Pita ih Putin gdje su još tražili zajam,a oni kao iz puške ,kod engleza,ali nedaju kažu englezi da nesmiju posuđivati rusima, i baš u tom momentu zazvoni telefon i Putin se javi,kad Trump i kaže mu, nedaj pare medi i lisici englezi su im dali puno više nego što su tražili, i jedini uslov je bio da idu i kod tebe da pitaju za zajam.Jest da je basna,ali ima nekog smisla,s obzirom da se Rusija i Putin optužuju za sve i svašta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља