понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МИЛОРАД ПУПОВАЦ, председник Српског народног већа

Хоће да нас ућуткају или да нас макну

Када Србин критикује у Хрватској, то се тумачи као непријатељство. – За неке никада нећу бити лојалан грађанин. - Ако се суочавате с називима четник, с позивима на убиство, на решавање ствари метком, с пљувањем на улици, с понављањем поздрава „За дом спремни”, онда су то поруке утемељене на етничкој основи
Аутор: Јелена Церовинасубота, 06.10.2018. у 21:55
(Фото Танјуг)

Ову врсту безобзирног напада до сада нисмо имали, али ни више позива и претњи којима се угрожава живот, на друштвеним мрежама и форумима, нисмо имали као што имамо сада, каже у разговору за „Политику” Милорад Пуповац, председник Српског народног већа.

„То је очигледно и премијер Андреј Пленковић и његови надлежни министри препознали су као ствар која није безазлена. Као што ни ми то нисмо препознали као нешто безазлено”, истиче наш саговорник.

Чињеницу да ће човек који га је гађао храном из једног кафића у близини загребачке пијаце Долац бити оптужен само за ремећење јавног реда и мира, не жели да коментарише, уз опаску да ће препустити суду и полицији да одраде свој посао

– Нека поведу рачуна o ономе што изазива забринутост код припадника српске заједнице, а што омогућава овакве инциденте. Премијер Пленковић ме је звао после напада и јавно осудио оно што се десило, за разлику од председнице Колинде Грабар Китаровић. То је био први позив те врсте и прво обраћање неког премијера, до сада, поводом било којег познатог, јавног или нејавног инцидента – истиче Милорад Пуповац.

То, дакле, није била пракса ранијих премијера, па ни самог Пленковића?

Ја сам се, до сада, обраћао само председници републике писмом пре неколико година, у једној сличној атмосфери. Али, нажалост, то писмо није остало интерно, као што сам мислио, него сам добио јавни одговор у коме сам и ја проглашен одговорним за то што ми се догађа. Смисао обраћања Српског националног већа поводом овог инцидента није био повезан само с мојим искуством, него и с целокупном атмосфером и са свим потенцијалом који она ствара у друштву уопштено. Како према посланицима СДСС-а, тако и према припадницима српске заједнице у Хрватској, па и према другим актерима у хрватском политичком животу.

Има у Хрватској јавности оних који сматрају да је ваша реакција претерана и да је напад на политичара храном израз демократије у некој земљи?

Ако се суочавате с називима четник, с позивима на убиство, на решавање ствари метком, с пљувањем на улици, с понављањем поздрава „За дом спремни”, онда су то поруке мање утемељене на политичкој, а много више на етничкој основи. Има људи на левом политичком спектру који се не слажу увек с мојим политичким деловањем, али неће посегнути ни за говором мржње ни за вербалним актима насиља нити, пак, за овом врстом напада које сам ја доживео. А овде је, бојим се, реч о етнички мотивисаном нападу за који се годинама ствара клима у Хрватској.

Хрватска председница често потенцира потребу да се развију добри односи са Србијом, а с друге стране имамо потпуно супротне потезе и изјаве?

Тешко се може очекивати да се могу унапредити односи са Србијом, ако се погоршава или не унапређује однос према српској заједници у Хрватској. Тешко се може од Србије тражити да она унапређује и решава проблеме Хрвата у Војводини, а да се при томе не чине напоре да се унапреди положај Срба у Хрватској. Та врста политике не може бити дугорочна, нити може доносити озбиљније резултате. Нама је драго да су се позитивни трендови догодили када је у питању положај Хрвата у Србији и то ћемо, наравно, увек подржати. С друге стране, мора се много уложити на унапређењу односа између Хрватске и Србије и наравно при томе се не могу запоставити сви проблеми са којима се сусрећу Срби у Хрватској.

 

 

Ви сте сами недавно подсетили да сте шест пута положили заклетву на хрватском Уставу, али чини се ипак да за један део тамошње јавности још нисте довољно лојалан грађанин Хрватске?

За један број тих људи и политика, то никада неће ни бити случај. Можете учинити не знам шта за земљу у којој живите, за друштво коме припадате, али учините једанпут нешто што се њима неће свиђати и даље ћете бити произвођени у архетипског непријатеља, у некога ко не завређује никакав други третман осим онога кроз који ја пролазим. Дакле, реч је напросто о једној врсти става у којем нема дозвољене разлике у мишљењу. Не може неко ко је Србин критички говорити о Хрватској, јер то је одмах непријатељство.

Ви сте део власти врло битан за Пленковићеву владу. Колика је снага српског гласа у Сабору?

Снага нашег гласа је у томе што ми говоримо, што не пристајемо на то да ћутимо, што не престајемо исказивати оно што треба у вези с положајем Срба, с процесима у хрватском друштву и стањем политике и демократије у Хрватској. И то многима смета и хтели би да нас ућуткају, а ако не могу, онда да нас макну. И, с друге стране, тим људима смета што ми осигуравамо да се суоче са свим оним отвореним питањима с којима се среће просечан Србин у Хрватској и српске институције у Хрватској и тражимо да се то решава, а они то не желе.

Често вас у Хрватској један део јавности прозива као некога ко је увек део власти. И међу Србима има оних који мисле да није добра одлука да нека српска странка буде део власти. Били сте део власти и у време СДП-а, у време ХДЗ-а?

Како би изгледала Србија без Бошњака и без Мађара у власти? Како би изгледала Црна Гора без својих мањина у власти, укључујући и Хрвате? Није то интерес само мањине, то је интерес и државе. Али постоје различити концепти и виђења. Неки не желе мањине у својој држави, па их не желе ни у влади. Е, то у Србији сада није случај, није ни у Црној Гори, а неки би хтели да буде случај у Хрватској.

До сада то није био случај?

Није, али су били различити ефекти и опсези те сарадње. У време Иве Санадера и Јадранке Косор имали смо чланове владе и потпредседника владе. Данас имамо само партиципацију. У влади Зорана Милановића имали смо максимум до помоћника министра, а у овој влади имамо до нивоа државног секретара.

Је ли то ваша одлука или коалициони договор?

То је договор. Да ли би било боље да имамо више? У неким другим околностима – сигурно. У овим околностима, не можемо проценити да ли би било боље или не. Пошто, видите, многима смета и оволико колико имамо.

Да ли је Пленковић био спреман да вам да више?

То не могу сад говорити. У сваком случају, хрватска политичка сцена је врло динамична у протеклих две-три године и нема никакве сумње да та динамика, која није увек позитивна него негативна, има ефекта и на нас и наш положај у хрватској политици.

Да ли вам је ближи ХДЗ или СДП?

СДП и странке леве грађанске идеје су нама и већини Срба у Хрватској ближе. Али политички императив налаже Србима у Хрватској и другим мањинама да подрже ХДЗ, уколико он води политику која је отворена према мањинама, политику у којој чува вредности које су нама важне, и чува неке елементарне вредности демократског поретка.

Да ли је то сада случај?

То јесте сада случај. Једна од ствари које бисмо желели да се промени су односи Загреба и Београда. Ту је стање такво да очекујемо и хтели бисмо да се ствари почну мењати.

А колико ви можете да утичете?

Наше моћи нису превелике, али наша жеља и спремност да томе допринесемо јесте велика и чекамо само прилику да се то у неком смислу може почети политички капитализирати.

Откуда оптужбе да сте ви и СДСС радили на томе да се не процесуирају ратни злочини Срба у Вуковару?

Иза тога стоје они које желе да се врате на то да могу рекетирати појединце својим истрагама за ратне злочине, да могу истраге за ратне злочине претворити у средство за политичке обрачуне. Иза тога стоје политички и неполитички кругови који желе да Срби не партиципирају у власти, да немају мира у својим срединама у којима живе. Није њима до истинског суочавања са злочинима. Њима је највише до тога да добију политичку моћ.

После изјаве председника Србије Александра Вучића да је „Хитлер хтео свет без Јевреја, а да је Хрватска и њена политика хтела Хрватску без Срба”, ви сте рекли да разумете своје суграђане Хрвате који су у поређењима с Хитлеровом Немачком препознали тешке речи, тежак терет који се њима не би требало приписивати?

Кад се већ ватра распламсава, ако не можете смиривати на обе стране, морате смирити бар на једној страни. Ако то доноси резултате. Према томе, то је смисао и циљ мојих порука, он је био такав и раније, биће и убудуће. Што се тиче питања прошлости, морамо се јако пазити да нас ратна прошлост, било ратног распада заједничке земље и рата у Хрватској, било Другог светског рат поново не повуку у историјска непријатељства. Као што су многи истицали, укључујући и представнике Србије, та непријатељства нас само чине слабијим и подложнијим ризицима с којима се сусрећемо.

 

 

Антрфиле

 

Постоји низ ствари о којима у овом тренутку не могу да говорим

 

Председник хрватског Сабора Гордан Јандроковић одбио је да уврсти захтев бранитеља за вашим изјашњавањем о „Олуји” и „домовинском рату”. Ви сте одговорили да сте спремни за то и да би „можда било и време да се о неким стварима почне говорити”. О чему се то до сада ћутало и зашто? Шта бисте рекли пред Сабором?

То сасвим сигурно не бих рекао овог тренутка, у овом интервјуу. Постоји читав низ ствари, питања, тема, о којима није било прилике, простора, момента да се говори. Ако је неко хтео да се то отвори, ја сам поручио да немам ништа против. Какве би то последице имало по српско-хрватске односе, то је друго питање.


Коментари44
01615
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Раде Ковачевић
Ivan 0309@Ћосићева мисао није тако једнозначна као што изгледа написана ван контекста и као што је вас очигледно завела.(Није на одмет да се подсетимо да ни Крлежина (југословенска) мисао уопште није пријемчива за просечан ум,ако се узму у разматрање његови моћни књижевни и политички есеји).Ћосић је критичар сопственог друштва и сопственог народа, народа који уме да оно што жели,као што су национални и друштвени идеали, дакле оно што није стварно, наивно замени за истину!Социјализам, као и југословенски идеал је био један такав идеал, који је, сада се то јасно види, био готово фантастичан, нестваран, утопијски идеал.У том смислу, ми смо себе лагали да сви југословенски народи, говорили смо братски народи, једнако као и ми желе Југославију, лагали смо себе као што нас је Кардељ лагао када је за Југославију тврдио, цитирам:„ Нисмо се ми, југословенски народи, ујединили да бисмо се сваки дан питали да ли ћемо живети заједно“. У задњих 100 г., међутим,Срби су готово уништени у Хрватској.
Раде Ковачевић
ivan0309@Контрдикторно је,сједне стране,век и по католичити и хрватити српски народ, истребљивати га и етнички чистити и истовремено,с друге стране,заговарати његову,српску,кривицу за све што му је хрватски народ учинио - у почетку под патронатом Аустро-Угарске,а касније кроз две своје тзв. независне,а у ствари,тоталитарне и протекторске државе!Ако се и може разумети да су у оквиру Хабзбуршке монархије,да употребим Крлежину фразу,између Срба и Хрвата често били „шкорпионски и вучији односи,“ јер је такве односе заговарала Монархија (политика дивиде ет импера) плашећи се своје дезинтеграције и нестанка,било стварањем незавсиних словенских држава,било стварањем заједничке југословенске државе,кукавичије је јаје тврдња да су Југославија и Србија одговорне за реинкарнацију усташтва у Хрватској деведесетих година 20. века.Биће да је усташтво букнуло јер никада и није било уништено и јер су усташка недела у Југославији заташкавана,како се веровало,ради заједничке југословенске будућности.
ivan 0309
Rade Kovcevic,Nije mi namjera i ne zelim da vridjam srpski narod a ni vas osobno ali vas je kao svoj narod najbolje opisao knjizevnik,clan SANU "Otac srpske nacije"Dobrica Cosic: "Mi lazemo da bismo obmanuli sebe,..."itd.Evo zasto to mislim, a vi me demantirajte ako sam u krivu.I vi ja sigurno nismo svjedocili sukobima izmedju Srba i Hrvata prije raspada SFRJ.Zato istinu moramo crpiti iz raznih izvora, cesto kontradiktornih.Mi se ne mozem sloziti o vremenu od prije 28 godina pa kako ce mo o dalekoj proslosti.I vi i ja dobro znamo da Srbi nisu protjerani, vec su pobjegli,odbili plan Z4-mirnu reintegraciju u RH.Kako je HR mogla povratiti svoj teritorij bez rata.Nikako. Ovdje ne mislim na privatnu imovinu.Zar Srbija nije ratovala na Kosovu.Jeli njen rat zlocinacka akcija.U cemju je razlika.Treba poceti govoriti istinu iako je mozda bolna a ona ce pripomoci vecem suglasju o proslosti i vecem razumjevanju pa cu i ja tada mozda ustvditi da DC nije bio u pravu.
Препоручујем 1
Раде Ковачевић
ivan 0309@Контрдикторно је,сједне стране,век и по католичити и хрватити српски народ, истребљивати га и етнички чистити и истовремено,с друге стране,заговарати његову,српску,кривицу за све што му је хрватски народ учинио - у почетку под патронатом Аустро-Угарске,а касније кроз две своје тзв. независне,а у ствари,тоталитарне и протекторске државе! Ако се и може разумети да су у оквиру Хабзбуршке монархије,да употребим Крлежину фразу,између Срба и Хрвата често били „шкорпионски и вучији односи,“ јер је такве односе заговарала Монархија (политика дивиде ет импера) плашећи се своје дезинтеграције и нестанка,било стварањем незавсиних словенских држава,било стварањем заједничке југословенске државе,кукавичије је јаје тврдња да су Југославија и Србија одговорне за реинкарнацију усташтва у Хрватској деведесетих година 20. века.Биће да је усташтво букнуло јер никада и није било уништено и јер су усташка недела у Југославији заташкавана,како се веровало,ради заједничке југословенске будућности.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Марко Н. скоро све што сте написали је тачно. И таман после читања да пређем на други чланак видим оне бројке; " убојство десетака и десетака и десетака тисућа Срба, Жидова и осталих у НДХ ". И колико је то када саберете Ваш број тих побијених на најзверскији начин ? 30.000 хиљада, или мало више, а то је удаљено од истине као и релација земља-месец. Да сте оставили ту реч " десетака " Ваш би осврт сигурно био примљен од већине читалаца. Иначе Стјепан Радић је био само једна случајна жртва ( што не смањује тежину злочина) јер се нашао на путу између убице и неке друге особе коју је Пуниша Рачић имао на нишану. Стјепан Радић је излечен у болници и напустио је болницу жив. Пуниша Рачић је био Црногорац, највероватније један од оних великих " јунака " који је како говорили и спавао са пиштољем. И на концу дајете број од 60.000-100.000 побијених Хрвата од стране комуниста после 1945.године, а то ако дорбо владам математиком је више него број побијених Срба у НДХ и Босни. Занимљиво
Marko N.
Hvala "Politici"! :)
Препоручујем 3
Marko N.
Redakcija "Politike" uvijek objavi moj komentar; zahvaljujem joj na tome, no ovdje bi mi bilo jako stalo odgovoriti čitatelju "Beogradjanin Schwabenländle" da ne budem krivo shvaćen. Kad sam rekao da su u NDH ubijeni na deseci, deseci i deseci tisuća Srba, Židova i ostalih upotrijebio sam sintaktičku figuru (stilska figura) koja je imala cilj pojačati sliku (!) o broju ubijenih u NDH. To svakako nije 30 tisuća kako je iščitao poštovani spomenuti čitatelj nego puno, puno više. E sad koliko - tu se srpski i hrvatski historičari ne mogu dogovoriti. No, poanta je da je i jedan ubijeni Srbin u NDH zločin koji vapi u nebo. Bio bih zahvalan da objavite ovaj moj komentar.
Препоручујем 11
Прикажи још одговора
Dragan Pik-lon
@Petar,Zagreb,na moju i vasu zalost-gradjansko verski rat na trnovitom Balkanu nije zavrsen,Nadam se,da vama,ne moram objasnjavati zasto je tako!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља