уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Нови програм учења српског језика за националне мањине

Уведени су програми „А” и „Б” у зависности од тога да ли се ученик већ у својој средини сретао са српским језиком, да ли има неко предзнање, а нагласак је стављен на практичну употребу језика
Аутор: Александра Исаковнедеља, 07.10.2018. у 18:41
(Фото А. Исаков)

Суботица – Ученици првог и петог разреда основне школе и првог разреда гимназије српски језик као нематерњи уче по новом програму који је почео овог септембра. Након многих година припрема прихваћен је потпуно концепт по којем се у школама српски језик учи попут страног језика.

Ово је у почетку изазивало и противљење језичких чистунаца, али је нови програм у први план ставио функционалну употребу језика и увођењем програма „А” и „Б” уважене су интереси деце. Ово је готово револуционарна промена у образовању, кажу саговорници „Политике”.

„Српски као нематерњи језик је коначно добио пажњу какву заслужује, а деценијама није имао, већ је био на маргинама образовног система. Због тога  су ученици националних мањина, посебно оних које немају словенско порекло, излазили из школе са минималним знањем српског језика”, каже Весна Вајс, професорица српског језика и директорица школе „Сечењи Иштван”.

Нови програм прихватио је разлику у знању с којим деца долазе у школу, те је за децу која долазе из национално хомогених средина и која нису имала говорни контакт са српским језиком припремљен програм „А”, а за децу из хетерогених средина, која су се сретала у говору са српским језиком, припремљен програм „Б”. На почетку године наставници и учитељи раде процену знања деце.

„То омогућава сваком ученику да језик усваја својим темпо, да му се усвојено знање вреднује највишим оценама”, каже Вајсова. Директорица наводи да овај предмет данас доживљава препород који ће захваљујући новим наставним методама омогућити да деца с часа изађу са практичним знањем коришћења језика. Досадашњи програми форсирали су учење падежа или анализу књижевних текстова, али деца после тих часова нису умела ни да купе кифлу у продавници.

„Не знам да постоји предмет за који је у последње време одржано више обука, израђено више додатне и помоћне литературе”, наставља Вајс.

У Гимназији „Светозар Марковић” професорица Сања Мормер каже да су ово промене које пријају и наставницима и ученицима. „Инсистира се на функционалној употреби језика, имамо доста часова језичке културе, и још се навикавамо на нови програм, посебно у већим одељењима.”

Професор српског језика као нематерњег Александар Догнар из суботичке Гимназије на мађарском језику „Костолањи Деже” био је укључен у израду овог програма, а сада је водитељ на обукама. Путује од севера до југа Србије, свугде где има потребе да деца уче српски језик као нематерњи и примећује да у тим срединама нема много разлика, и да свугде постоје билингвални појединци.

„Новим програмом инсистира се на функционалној употреби знања. Утврђени су стандарди, који кажу шта је оно што ученик после четири године учења језика треба да зна. Уколико у лабораторијским условима на часу ученик не проговори, онда све нема смисла. Због тога је повећан број часова говорних вежби, утврђен је круг појмова који треба да савладају”, објашњава нам Догнар.

Учење језика и даље се одвија кроз књижевне текстове, али су по угледу на рецимо учење енглеског, они прилагођени за скромнији језички фонд. Догнар каже да је управо у току израда речника који би помогао наставницима да се дефинише шта подразумева фонд од 600, хиљаду или три хиљаде речи српског језика.


Коментари9
f08b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Маја М.
Сви инсистирају на праву школовања на матерњем језику. То право почну да користе још од вртића. Тек када искрсне потреба за знањем српског језика, нађу се у необраном грожђу. Такође, док је био обавезан војни рок сва мушка деца су колико-толико говорила српски. То су чињенице.
Саша Микић
И бивша нам држава, а сада и Србија су, изгледа, једине државе на свету где националне мањине имају оволика права што се тиче школовања на матерњем језику. Са једне стране то је похвално, али са друге стране носи опасност да припадници националне мањине не схватају и прихватају Србију као своју државу. То се нарочито испољава тиме да се настава обавља уз помоћ уџбеника који су из земље матице, а не преведених уџбеника, које и остала деца користе. Тако се дешава да се ''провлаче'' непримерени ставови и историјске чињенице које представљају Србију сасвим у другачијем светлу. Још једна потешкоћа се јавља за саме припаднике националних мањина, а то је да им је ускраћено или отежано даље школовање баш због непознавања српског језика. Имао сам колегу на факултету припадника мађарске мањине, који се је жалио баш на тешкоће праћења наставе, јер је завршио основну школу и гимназију на мађарском језику, мада му је знање српског језика било довољно за свакодневну комуникацију.
Анка
Шта је ово....? Цијела настава би требала да се обавља на српском језику, а језик мањина да имају они ученици који то желе. Тако је у свим нормално уређеним државама. Све друго је једна велика глупост, незнање, и немарност за државу у којој ова дјеца одрастају. Будућност такве државе је... хаус.
Црна мачка, бели мачор
Није важно да ли је мачка црна или бела. Важно је да хвата мишеве. Да се више не дешава да српски држављани једва натуцају српски или да не знају ни да бекну. Не само они одоздо, него и одозго.
Ranko M.
@Crna macka beli macor; Hvala Vam sto ste mi dali priliku da Vam odgovorim. Naime, ako srpski drzavljani "natucaju" srpski jezik, tu Drzava Srbija ili bilo koja druga nije kriva. Tu je kriv pojedinac koji ne shvata potrebu da govori jezikom vecine. Ako dodjete ili se rodite u USA a ne naucite engleski, vi ste "gradjanin drugog reda" i za vas ne postoji bilo kakav znacajniji posao i niko vam nece uvaziti razloge neznanja jezika. Francuzi su jos drasticniji. Tamo, ako neznate francuski, tesko vama. U mogim zemljama engleski ce nadomestiti neznanje zvanjcnog jezika te zemlje a u Francuskoj, cak ni na aerodromima nece sa vama govoriti drugim jezikom osim francuskim. Ovo sto se u Srbiji dogadja je opasno, jer vremenom ce se kod manjina stvoriti ubedjenje da je Srbija za njih strana zemlja iako je, ako su se u njoj rodili i zive, jedina realna domovina. To moze biti veoma opasno, i to je mozda i cilj nekome. Imam utisak da je ovo neciji "pilot" projekat jer slicnih primera nema.
Препоручујем 13
Ranko M.
Postujem pravo svakoga da govori i pise gramaticki i fonetski pravilno, to smatram potrebnim, cak nuznim. Iz tog razloga podrzavam ovu inicijativu. Medjutim, "guranje" u prvi plan, srpski jezik kao strani, u drzavi u kojoj su ta deca rodjena, odrastala, skolovala se da prvenstveno u toj drzavi rade i zive, je pomalo, ako ne i pomalo vise, cudno. Sta ce mo onda sa Ustavnom klauzulom da je srpski jezik u drzavi Srbiji, sluzbeni jezik, pa cak i za nacionalne manjine.Dugo sam u Americi i ovde taj problem ne postoji. Niko i nikada ovde engleski jezik nije ucio kao strani, bez obzira da li se radi o Hispano-Amerikancima, Kinezima, Arapima, Afro-Amerikancima i td. U svim skolama nastava je na engleskom jeziku (od vrtica do univerziteta) i ni za koga nije strani. Ko zeli da uci "maternji" jezik, moze ga uciti kao dopunski predmet u skoli ili samostalno. Slicno je i u Francuskoj, Nemackoj ili bilo kojoj Zemlji sa afirmisanom demokratijom.U nasem slucaju, sigurno nije u pitanju samo demokratija.
Ranko M.
@Svetlana; Evo Svetlana glasao sam za Vas komentar, jer je izgleda samo meni jasno o cemu Vi pisete a to je da ste me prepoznali kao onoga koji, kako vi kazete, "navija za Ruse", iako ih u svom komentaru nigde nisam pomenuo. Mozda Vi, sada mi je malo jasnije, ne podnosite Ruse, izmedju ostalog, i zbog Vase "nesrece" sa ruskim jezikom. Steta sto ste "napustili" ruski jezik: mogli ste putovati u tu prelepu zemlju sa divnim i srdacnim ljudima, citati rusku literaturu, gledati ruske filmove i mnogo toga. Jezik se uci ne da bi se samo znao, vec pre svega da bi se koristio a to ipak, jedino od Vas zavisi. Inace, temu ste promasili. Prjateljski pozdrav!
Препоручујем 8
svetlana
Ma sta pricas, ja sam ucila ruski, i u moje i Vase vreme ruski jezik je bio najzastupljeniji jezik u skolama bivse Jugoslavije. I sta mi kroz ceo moj zivot vredi sto sam ucila ruski i perfektno ga u skoli naucila a nisam taj nivo mogla da odrzim, jer 30 godina, ja ne znam da li sam cestito jednu korvenzaciju sa nekim na ruskom imala. Ostalo je kod mene cisto citanje i pisanje ali pricanje, totalno mucanje. Tuzno!
Препоручујем 3
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља