субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:52

Колико туристи троше у Србији, а колико у региону

Иако наша земља бележи значајан раст броја туриста и прихода од туризма, и даље смо далеко од резултата које имају земље у окружењу, показују подаци Светске туристичке организације
Аутор: Јелица Антељ, Ивана Албуновић понедељак, 08.10.2018. у 20:00
(Фото Д. Јевремовић)

Према најновијој мапи коју је објавила Светска туристичка организација, страни туристи су прошле године у Србији потрошили око милијарду долара. Ови подаци односе се и на путне трошкове до дестинација, као и на сва плаћања и услуге у нашој земљи.

На овој мапи се може видети како која држава стоји у односу на конкурентске земље. Иако Србија бележи велики раст броја туриста и прихода од туризма, и даље смо далеко од резултата које бележе земље у окружењу. Тако су страни туристи у Румунији потрошили три милијарде долара, а у Мађарској шест.

Интересантно је да су, према овим подацима, гости у Црној Гори потрошили исто новца као у Србији (милијарду долара), док је Албанија инкасирала две милијарде од страних туриста.

Александар Сеничић, директор ЈУТА, каже да ипак не можемо да се поредимо са већином ових земаља.

– Ми смо континентална земља, али не можемо да се поредимо са Мађарском која је у Балатон уложила милијарде или у Будимпешту која је већ годинама међу 30 најпосећенијих дестинација на свету. Хрватска има најважнији производ, а то је море – истиче Сеничић, додајући да можемо да подигнемо приходе од туризма бар два пута, па и више.

– Око три милијарде долара био би бољи резултат којим би били задовољни сви који раде у туризму – истиче наш саговорник.

Светска туристичка организација у августу је прикупила податке за 2017. ове године и према њима Европа је прошле године остварила највећи раст по броју туриста и заради. Најатрактивнији је био јужни Медитеран у који спада и Хрватска с 12 одсто више долазака и 11 одсто већим приходима. Како се наводи у извештају ове организације, до таквог раста дошло је због опоравка Турске и константног јачања дестинација као што су Шпанија и Италија, које и прошле године бележе импресивне туристичке резултате. Међутим, резултате ове организације ипак би требало узети с дозом резерве, јер су засновани на подацима државних статистика које у извештају укључују само туристе у комерцијалном, односно пријављеном смештају. Хрватска је због тога реаговала и изнела податак да је ову земљу у 2017. посетило укупно 18,5 милиона туриста, што је за три милиона више него што је објавила организација. Исти је случај и у Србији, каже Сеничић.

Ми смо континентална земља, али не можемо да се поредимо с Мађарском која је у Балатон уложила милијарде или у Будимпешту која је већ годинама међу 30 најпосећенијих дестинација на свету. Хрватска има најважнији производ, а то је море – каже Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА)

– Велики број странаца долази у нерегистроване објекте, а таквих је према незваничним проценама више од 20 одсто. Сигуран сам да ћемо већ ове године остварити за петину боље резултате. Посебно ако усвојимо нови закон о туризму који ће донети могућност врло приступачног регистровања, чак и најмањих објеката у Србији – истиче директор ЈУТА, додајући да ће већи број власника бити у систему, па ће самим тим и статистички подаци бити свеобухватнији, а остварени новчани резултати бољи.

Што се тиче лидера на туристичком тржишту, Шпанија је прошле године зарадила 67,9 милијарди долара, Италија 44,2, Турска 22,4, а Грчка 16,5 милијарди долара. На првом месту у свету је и даље Америка са 210 милијарди долара, на другом Шпанија, а на трећем Француска са зарадом од 60,7 милијарди долара. Следе Тајланд (57,5) и Велика Британија, где су туристи потрошили 51,2 милијарде. Немачка је приходовала скоро 40 милијарди долара, а Кина, из које у Србију долази све више туриста, заузела је девето место у топ десет светских дестинација са највећим приходима од туризма. У овој земљи потрошено је 35,6 милијарди долара.


Коментари15
cb563
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Savan
@ Petar,u pravu ste ,ali kako promeniti te primitivne navike ,da se sve baca na javne površine i reke.Pa čak i država nije u stanju regulirati povrat prazne ambalaže,kao sto su uspesno učinile susjedne zemlje,vec se samo mudruje.U Hrvatskoj nemozes već godinama naći na javnoj površini jednu praznu plastičnu i staklenu flašu.
Србин
Албанија заради две, а Србија једну милијарду. Да ли нам наша мудролија "развијен као албански туризам" заправо говори нешто онама?
Lazar KG
Iskreno ne treba ići na preteran broj turista. Povećati da ali naći neku razumnu meru. Ono što sam video u Pragu, Veneciji, Rimu a posebno Barseloni uništava ugođaj i turisti i meštaninu. Uopšte se ne može osetiti autentična atmosfera grada.
Ivan NBg
Bez uredjene države nema ozbiljnijeg razvoja turizma...
Goran Sobotin
Srbija jeste kontinentalna zemlja, ali moze da se poredi sa konkurencijom jer ima komparativnu prednost u odnosu na konkurenciju - hranu koja se u zemlji proizvodi. Ako bi se ozbiljno pozabavila programom zdrave prehrane - ne treba reci da pretilnost postaje ili je na putu da postane vodeci problem danasnje civilizacije - imala bi celogodisnju ponudu koja se nebi odnosila samo na Beograd i okolinu vec na celu teritoriju zemlje. Posetioci bi i sada dolazili u velikom da ne kazem milionskome broju, ali je problem sto se o tome u svetu malo ili nimalo zna. Ko u to ne veruje neka zapita posetioce sto im se najvise svidelo u Srbiji, 99% posetilaca nece propustiti da spomene hranu.
Bosa S
Spominju hranu jer nemaju drugo mozda. I mi kad idemo na Kubu spominjemo pjescane plaze i skromnost i toplotu Kubanaca.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља