уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.10.2018. у 18:20 Биљана Баковић

Електорске муке Хрвата у Србији

За Национални савет боре се три групације хрватске заједнице, а председник ХНВ Славен Бачић повлачи се због спора са лидером ДСХВ-а Томиславом Жигмановом
Златко Ифковић (Фото А. Васиљевић)

До прошле недеље, када је закључен списак електора који ће на посредним изборима бирати националне савете четири националне мањине (хрватске, црногорске, македонске и руске), постојала је бојазан да Хрвати у Србији неће моћи да изаберу своје веће за наредне четири године. Потребно је најмање 60 електора да би се 4. новембра одржала електорска скупштина и изабрало ново Хрватско национално веће (ХНВ), а тек у самом финишу скупљања потписа Томислав Жигманов је могао да одахне, сигуран да ће тај законски минимум бити испуњен. Нешто мање од 60 електора његове листе „Хрвати заједно” (коју чини Демократски савез Хрвата у Војводини, више културних удружења и угледних појединаца) већ је било потврђено, а још двадесетак је било у фази обзбеђивања потписа. Истовремено, још две групације, Хрватска независна листа Златка Ифковића и Хрватски грађански савез Томислава Стантића, организовале су прикупљање подршке за своје електоре.

Извесно је, међутим, да ће електорска скупштина хрватске заједнице на овим изборима имати мање чланова него пре четири године, када је ХНВ бирала 132 електора. Жигманов, који је лидер ДСХВ-а, иначе први проглашен за електора, каже за „Политику” да је то због компликованије процедуре прикупљања потписа (понајвише због нотарског система), али и због страха Хрвата у Србији да се уписују у Посебан бирачки списак (ПБС). Сећају се, према његовим речима, како су деведесетих година злоупотребљавани државни спискови за прогон на етничкој основи. Златко Ифковић, који је такође потврђени електор, а уредник је месечника „Хрватске новине” и портала „Хрватске новине вијести”, не помиње никакав страх Хрвата у Србији од државе Србије.

Томислав Жигманов (Фото лична архива)

Чињеницу да се грађани хрватске националности не уписују у ПБС у довољном броју да би стекли услов за директне изборе за национални савет, Ифковић објашњава изостанком кампање у оквиру ове мањинске заједнице за упис у Посебан бирачки списак. „У последње четири године апсолутно је изостала та кампања, јер некоме, изгледа, одговарају електорски избори. Формирана је и комисија за обављање тог посла, али су слабо радили”, оцењује Ифковић за наш лист.

Славен Бачић, актуелни председник ХНВ-а, коме управо истиче други мандат, има још једно објашњење. Како каже за „Политику”, међу главним разлозима је тај што од 57.900 Хрвата у Србији, око 10.000 живи у Београду и централној Србији, где је у ПБС уписано тек неколико стотина особа. „Тако је на нешто више од 47.000 изјашњених Хрвата из Војводине, који су у највећем броју аутохтоно становништво и који масовније ’живе’ мањински живот кроз културу, образовање и информисање, пребачен терет повећаног уписа ради остварења прага од 40 одсто од укупног броја Хрвата на државном нивоу, другим речима, бројка од 23.000 лица је готово 50 одсто Хрвата из Војводине”, истиче Бачић.

Овај проблем у хрватској заједници очигледно остаје следећем ХНВ-у, на чији рад ће, извесно је, опет пресудно утицати ДСХВ Томислава Жигманова, који је и народни посланик. У платформи ове странке, то јест листе „Хрвати заједно” за нови сазив ХНВ наводи се, између осталог, да у наредном периоду мора да се реализује неколико капиталних пројеката – школски центар, катедра за хрватски језик на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, адекватни простори за смештај НИУ „Хрватска ријеч” и удружења културе, позориште и сцена на хрватском језику, музеј Хрвата у Србији...

Славен Бачић (Фото ХНВ)

„Желимо да институционална инфраструктура буде заокружена и развијена, као што је код других националних мањина, и да наша интеграција у србијански друштвено-политички живот, као и свакодневни живот, буде у пуном капацитету, као лојалних грађана ове земље”, указује Жигманов. Уз похвале актуелном ХНВ-у и посебно његовом председнику Славену Бачићу, Златко Ифковић сматра да веће у следећем мандату треба још интензивније да ради у областима образовања (где су иначе, како каже, постигнути добри резултати) и информисања на хрватском језику, за које би, по његовим речима, ХНВ требало да издваја више средстава из свог буџета.

Бачић је задовољан оним што је ХНВ постигао до сада, пре свега изградњом институционалног система. Напомиње, поред осталог, да је захваљујући разговорима Александра Вучића и Колинде Грабар Китаровић, откупљен део родне куће бана Јелачића, затим да је, уз помоћ донације Владе Хрватске, купљен плац поред зграде ХНВ-а за потребе трајног решавања простора за рад „Хрватске ријечи”, заокружен је процес израде уџбеника за основну школу, а када је реч о средњим школама, у Суботици је у три школе (у Гимназији, Политехничкој и у Медицинској школи), покренута настава на хрватском језику, од 2011. године ХНВ издваја 10 одсто из свог буџета за рад хрватских удружења и институција културе, путем јавног конкурса... У наредном периоду пред ХНВ-ом је, према његовом мишљењу, задатак да се обнови кућа бана Јелачића, изгради простор за поменути недељник, да се одрже добри односи унутар заједнице, очува континуитет одржавања регионалних културних манифестација, настави помагање новим хрватским удружењима у Војводини, Београду, Нишу...

Због свега овога, Бачић је желео да опет буде носилац листе чија је окосница ДСХВ и чији је он члан – и онда је настао проблем. Затражио је подршку странке за поновну кандидатуру, али је није добио. Зато се повлачи и не учествује на овим изборима. Неће против странке чији члан остаје, као ни против заједништва Хрвата у Србији. Али, пред расписивање избора за националне савете, Бачић је упутио два отворена писма Жигманову, у којима га прилично директно оптужује, између осталог и за покушаје концентрације власти, функција и контроле новца у хрватској заједници, па и „стаљинистичке манире”.

Објашњавајући те наводе и истичући да стоји иза сваке тврдње, Бачић каже да Жигманов најпре уопште није обавестио ниједно страначко тело о његовој кандидатури, а после их никада није ни упознао с изборним програмом који је предложио. „Користећи се кумулацијом функција, пре свега као директор Завода за културу војвођанских Хрвата, на различите начине је утицао на чланове Председништва и Већа странке, од којих су многи чланови разних хрватских удружења и институција, да усвоје његову изборну платформу. На седници Већа на којој је расправљано о изборима, након што је донета одлука о усвајању његове платформе, на дневни ред је про форме ставио и моју кандидатуру, што је онда већ било излишно”, каже Бачић, додајући да је једна од кључних разлика између њега и Жигманова то што сматра да се у изборе мора ући са именом носиоца изборне листе.

За Жигманова је то наводно непотребно, додаје Бачић, „а заправо ће он касније, далеко од воље потписника за електоре, одредити носиоца изборне листе”.

Жигманов, пак, каже да ће о носиоцу листе, који ће вероватно бити и кандидат за председника новог ХНВ-а, одлучити електори на дан избора. Он, како каже, неће бити кандидат за председника ХНВ-а, јер је лидер странке, а те функције су, по новим прописима, неспојиве. Када је реч о Бачићевим оптужбама, истиче да нема спора између њих, да је одлука ДСХВ о кандидатури била легитимна, а све остало је „легитимно право оних који су поражени”.

Између чекића и наковња

Томислав Жигманов истиче да су Хрвати у Србији „између чекића и наковња”. „Када су међудржавни односи Србије и Хрватске релаксирани, страх попушта. Када су односи узаврели, негативни, када се у јавности појављује наратив о проблему Срба у Хрватској, наш човек се или повлачи у приватност или мимикрира”, наводи лидер ДСХВ-а.

Коментари3
eba1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Метузалем
"Томислав Жигманов истиче да су Хрвати у Србији „између чекића и наковња”. " Мој комшија, избеглица из Хрватске каже да су он и остали Срби нису чак ни „између чекића и наковња”.
Mitar Pavlovic
muke u hrvata...
Ante
Pa zar ima Hrvata u Srbiji

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља