недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:17
СЕЋАЊЕ НА ПОЧЕТАК БАЛКАНСКИХ РАТОВА

Кад су браћа ратовала заједно

Пре 106 годинаЦрна Гора објавила је рат Османском царству. Следиле су је Србија, Бугарска и Грчка, чиме су почели ратови у којима је српска војска, после пет векова, ослободила Косово, Рашку област и Македонију
Аутор: Јован Гајићуторак, 09.10.2018. у 08:16

Прошло је 106 година откако је Црна Гора, 8. октобра 1912, прва од балканских држава објавила рат већ ослабљеној отоманској империји. Одмах су је, у складу с ранијим договором, следиле Србија, Бугарска и Грчка. Почели су дуго припремани балкански ратови, који су трајали од октобра 1912. до јула 1913. године, из темеља изменивши прилике у овом делу Европе.

Али прошло је много времена од настанка идеје о коначном ослобођењу хришћанских народа на Балкану од турске власти до њене реализације. Јер, балканске државе имале су заједнички интерес да потисну Османско царство с Балкана и ослободе своје сународнике, који су још живели унутар његових граница, али нису лако могле да се договоре око поделе територије.

Осим тога, за ту идеју дуго нису имале подршку великих сила, с изузетком Русије. Посебно су Велика Британија и Аустроугарска биле против ширења балканских држава. Аустроугарска је желела да слабљење отоманске империје искористи за ширење у правцу југа, док је Велика Британија дуго подржавала опстанак овог царства, како би преко њега контролисала колоније у Азији.

Коначно, уз посредовање руске дипломатије, лета 1912. године склопљен је Балкански савез који су чиниле Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка. Четири државе сложиле су се о заједничком рату против Турске и подели њене територије.

Било је договорено да се Србији омогући излазак на Јадранско море, као и то да Србија добије северни, а Бугарска јужни део Македоније. Средишњи део ове области – вардарска Македонија – требало је да буде подељена после арбитраже руског цара. Осим Русије, склапање овог савеза подржала је и Француска, а прећутно је на њега пристала и Велика Британија.

Већ тада су почеле припреме за рат, а као повод за његов почетак узети су инциденти на црногорско-турској граници, о којима је известила и „Политика” од 27. септембра 1912. (по јулијанском календару): „Јуче пре подне турска војска повредила је црногорску границу код Берана и напала на црногорске карауле. Црногорци су напад јуначки одбили.

После подне напад је поновљен. Кад су Турци јутрос пред зору поново ударили, на Цетињу су решили да се Турској објави рат. Црногорска војска већ је прешла турску границу код Берана и према Скадру. Јутрос су биле већ прве битке које су завршене потпуним поразом турске војске”.

На вест о почетку рата у целој Србији завладало је велико узбуђење јер се осетило да је наступио тренутак за уједињење српског народа и ослобођење крајева који су још били под Турцима: „Са објавом рата почела је велика акција за ослобођење хришћана у Турској.

После Црне Горе Турској ће објавити рат Србија, Бугарска и Грчка. То ће бити велики поход о којем су сневали наши дедови. То ће бити велика, братска манифестација балканских народа, почетак балканске самосталности и еманципације од Европе. Храбрим Црногорцима је пало у дело да ту акцију почну”, објавила је „Политика”.

Ова очекивања показала су се као оправдана. Јер, балкански ратови били су веома успешни по Србију, али и њене савезнике. То нарочито важи за Први балкански рат, током којег је Србија ослободила Косово, Рашку област и вардарску Македонију, крајеве познате под називом „Стара Србија” (на том простору је настала српска средњовековна држава), али и северни и средњи део Албаније, после чега је избила на Јадранско море.

Српска војска посебно се истакла у Кумановској (23–24. октобар) и Битољској бици (8–10. новембар) у којима је извојевала сјајне ратне победе. Успешна је била и црногорска војска која је ослободила север данашње Црне Горе, али и већи део Метохије, да би се код Ђаковице спојила са српском војском. Нешто мање успеха имала је код Скадра, који је дуго држала под опсадом.

Али ратни успеси Србије веома су узнемирили Аустроугарску, чији је генералштаб чак размишљао о уласку у рат. Зато је Аустроугарска, новембра 1912. године, у Валони, издејствовала стварање Албаније као самосталне државе и поставила ултиматум Србији да се повуче с јадранске обале, односно изван граница новопроглашене државе. Како би се решили ови спорови, велике силе организовале су Лондонску конференцију, која је завршена миром потписаним 30. маја.

Њиме су Османском царству одузети сви европски поседи западно од линије Енос–Мидија и призната територијална проширења балканских држава. Али била је призната и независност Албаније, којој је придодат и Скадар, који је црногорска војска почетком 1913. заузела, а Србији није био дозвољен излазак на Јадранско море.

Био је нејасно дефинисан и статус Македоније, што је био увод у сукобе дојучерашњих савезника. Будући да је српска војска сама ослободила Македонију, као и да Србији није омогућен излазак на јадранску обалу, наша влада захтевала је да ова област у целости уђе у састав Србије. Бугарска се, помогнута аустроугарском дипломатијом, уз позивање на раније постигнуте договоре, залагала да већи део Македоније уђе у њен састав, као и да добије заједничку границу с Албанијом.

То је био увод у нови рат, који је почео 29. јуна, када је на реци Брегалници бугарска војска напала српску. После осмодневних борби српска војска је из ове битке изашла као победница, а на страну Србије стале су и Грчка, Румунија и Црна Гора, која је на Брегалницу послала и део својих трупа.

После тога Бугарска се нашла у тешкој позицији и затражила примирје, па је Други балкански рат завршен Букурештанским миром, склопљеним 10. августа 1913. Овим миром Србији су потврђене територије вардарске Македоније, Рашке области и Косова, као и заједничка граница с Црном Гором, којој је припао највећи део Метохије (градови Пећ и Ђаковица) и градови Беране, Мојковац, Бијело Поље, Пљевља и Плав, односно север данашње Црне Горе.

Грчка је добила егејску Македонију, Епир и западну Тракију, а Бугарска пиринску Македонију и источну Тракију. Турска је успела да поврати Једрене с околином, а потврђено је и стварање Албаније.

Тако је Србија, уз велике жртве и напоре, из ових ратова изашла двоструко увећана. Пре рата имала је 48.301 квадратни километар и око три милиона становника, а после балканских ратова 87.704 квадратна километра територије и више од 4,5 милиона становника. Остварен је и вековни сан – да крајеви Старе Србије, који се (посебно Косово и Рашка област), сматрају колевком српске државности, уђу у њен састав.

Али ови ратови довели су и до погоршања односа с Бугарском, која је њихов исход сматрала за неправду и чекала прилику да се освети, а посебно су заоштрили односе с Аустроугарском у којој је преовладао став да се односи са Србијом морају решити ратом. До њега је дошло непуних годину дана касније, само што су овај пут у тај сукоб ушле готово све државе света.


Коментари12
f399c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dimitar Vlahov
A šta bi sa Makedonijom? Rasparčana na četiri dela i oduzeto ime, a narodu identitet. Zato Grci danas svim silama se trude da okupiraju ono, što nisu uspeli u Balkanskim ratovima, a to je Republika Severna Makedonija. Ni danas u Grčkoj nesme da se neko izjasni kao Makedonac, a niisu primenjenje ni dve presude Suda u Strazburu. Makedonci ne mogu da se vrate u Grčku još od 1945. godine, ako se izjasne za Makedonce, jedino ako se pogrče. Tragovi " Grčke verzije akcije " Oluja", urađene u skorijoj prošlosti u Hrvatskoj" su se itekako odrazili na ceo makedonski narod, te tokove novije istorije. Grčke apetite je ostvario i Vinston Čerčil, dogovorom o podeli uticaja na Balkanu još davne 1945. godine sa Staljinom u Jalti. Nadam se da neću da budem blokiran.Pozdrav.
Миливоје Радаковић
Помислих по наслову да је чланак о браћи Битићи....
милутин
Срби би можда могли да се запитају зашто су им Црногорци 1945. онако "добродушно" поклонили "своје територије" насељене Албанцима. Територије односно границе "које су описане крвљу црногорских страдалника и мученика 1912", како каже Амфилохије.
Данило
Све добре дилове за Србију које су са Турском склапали Обреновићи минирали су А-У, али и Русија смутњом између њих и Карађорђевића. Текст је добар, али не иде на руку оним који би да заваде Србију са Црном Гором и Румунијом.
Deda Radovan i Kompanija
Ovo je falsifikat i nista drugo. Crna Gora je u Prvom Svetskom Ratu ratovala zajedno sa Austro-Ugarskom protiv Srbije. To zna ceo svet. Crnogorci su pobili preko sto hiljada Srpskica Mladica, koji su bili bolesni i slabo naoruzani i nikada ih nisu zakopali. Njihove kosti i danas leze po crnogorskim gudurama. "Ate kosti smejase se, bog da prosti". Oni se i danas hvale kako su pokazali veliko cojstvo i junastvo na ubijanju Srba.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Сто година од Првог Балканског рата
Сто година од Првог Балканског рата
Сто година од Првог Балканског рата
Сто година од Првог Балканског рата
Сто година од Првог Балканског рата

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља