уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Дан вредан века

Музеј Југославије припрема изложбу поводом 100 година од формирања прве југословенске државе
уторак, 09.10.2018. у 10:58
Иван Тисов: Проглашење Краљевине СХС, 1926.

Музеј Југославије ће 1. децембра 2018, на дан када се навршава 100 година од уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, отворити изложбу „Дан вредан века”. Због радова у објекту Музеј 25. мај изложба ће се одржати у Палати Србија на Новом Београду.

Палата Србија изабрана је из више разлога, а главни је чињеница да је један од пројектаната тог велелепног објекта који представља симбол социјалистичке Југославије, Михаило Мика Јанковић, архитекта који је потписао и пројекат првог наменског музеја у Београду – Музеја 25. мај (данас у саставу комплекса Музеја Југославије). Оба објекта представљају монументалне примере модерне југословенске архитектуре. Палата Србија (некада Зграда СИВ-а, по скраћеници за Савезно извршно веће – владу социјалистичке Југославије чије је седиште била) отворена је 1961. године у време Првог самита несврстаних земаља који се ту одржао, а Музеј 25. мај 1962. поводом обележавања седамдесетог рођендана Јосипа Броза Тита.

Ауторски тим изложбе „Дан вредан века” чине Радован Цукић, кустос, Веселинка Кастратовић Ристић, музејска саветница, Марија Васиљевић, кустоскиња (Музеј Југославије) и др Зоран Бајин, историчар (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”). Изложба објашњава настајање Југославије као чин коме је претходило дугогодишње залагање културне и интелектуалне елите за уједињење Јужних Словена, али и наглашава колико су се визије стварања југословенске државе разликовале од једне до друге интересне групе и кроз различите периоде. Поред архивских докумената, плаката и фотографија из тог периода биће изложене уметничке слике, скулптуре, лични предмети, одликовања и оружје.

Реализацију изложбе – углавном кроз позајмицу предмета и докумената – помогло је више од 20 установа из земље и региона, као и више колекционара и појединаца. Међу њима су Народни музеј Београд, Војни музеј Београд, Архив Југославије, Народна библиотека Србије, Архив Србије, Министарство спољних послова РС, Музеј града Београда, Музеј за уметност и занатство Загреб, Хрватски историјски музеј, Хрватски државни архив, Народни музеј Зајечар и Музеј савремене историје Љубљана.
Изложба започиње артефактима из 1904. када се у Београду, уз крунисање краља Петра Првог Карађорђевића и прославу 100 година од Првог српског устанка, организује више културних манифестација с југословенским предзнаком. Изложба затим прати период Првог светског рата, кроз призму борбе за уједињење, фокусирајући се на ратне циљеве Владе Србије, делатност Југословенског одбора и однос великих сила према југословенском питању. Чин проглашења уједињења 1. децембра 1918. окосница је целе поставке. Међутим, изложба се не завршава тренутком проглашења Краљевине СХС, већ се посвећује и периоду државног провизоријума који траје све до доношења Видовданског устава 1921. године. Иако је та година изабрана за крај изложбе, посетиоцу се оставља могућност да сам истражи главне догађаје који су затим уследили – све до избијања Другог светског рата, симболичног краја прве Југославије.

К. Р.


Коментари14
e7a03
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгиша П.
Чудна је човекова нарав! Они који су живели са Њ.В.Краљем Александром I, после његовог убиства, у великом броју су га са болом испратили, док они који не живе у његово време убијају га још увек осудама. Чудно је, да су сви непријатељи Краља, Срби, Словенци, Хрвати пријатељи које спаја гнев и мржња. Само онај који сам промени предату веру, може да буде против Краља датог по Божјој милости и вољи народа.
Vranjanac-CH
Nije, kada je Apis video da je Stepinac preveslao Acu cviku sa pričom kako bi on trebao da postane kralj svih slovena do Vladivostoka .... dalje znate.
Vranjanac-CH
Da smo barem shvatili, mislim da ništa neznamo
Бранислав Станојловић
То масонско Франкенштајново чудовиште не сме да се заборави, већ да се што пре отклоне погубне, антисрпске последице.
Драгољуб Збиљић
ПРВИ ДЕЦЕМБАР 1918. ПРОГЛАСИТИ ЗА ДАН СРПСКЕ НАЈВЕЋЕ ТУГЕ. -- Уједињење Срба Хрвата и Словенаца Србима је донело највећу трагедију у свеукупној њиховој историји. То лажно уједињење Србима је однело у гтеноцидима око три милиона жртава, одузело им је језик и разбило га на три дела (за сада) уз неколико преименовљавања. И, што је најтрагичније у српској култури, искасапило је српску савршену азбуку (ћирилицу) и свело је на статистуичку грешку и у Србији данас. Све је то урађено кроз силеџијство над српском ћирилицом и њено замењивање које је успело тек под комунистичком влашћу у највећој мери. То је најтежи духовно-културни пораз Срба који су доведени до данашњег само9латиничења кроз подмукло "богатство двоазбучја". Први децембар прогласити за Дан опште српске туге.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља