среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Фискални савет: Следеће године мањи порез на плате

уторак, 09.10.2018. у 15:44
(Фото Д. Јевремовић)

У буџету Србије за наредну годину на располагању ће бити додатних 400 до 450 милиона евра које би требало искористити за повећање јавних инвестиција, пре свега изградњу путева и пруга и смањење пореза на зараде са 63 на 60 одсто, рекао је председник Фискалног савета Павле Петровић.

Он је, говорећи о економским кретањима у овој години и препорукама за пројектовање буџета у 2019. години у Народној банци Србије (НБС), рекао да Србија због дугогодишњег ниског привредног раста све више заостаје у развоју за другим земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ).

Додао је да је недовољан привредни раст главна препрека бржем повећању животног стандарда грађана.

„Чак и ове године у којој ће се остварити релативно висок раст бруто домаћег производа (БДП), а процењујемо да ће бити 4,4 одсто ситуација није много боља, јер је убрзани раст последица утицаја ванредних околности, између осталог раста пољопривреде у односу на лошу и сушну 2017. годину”, рекао је Петровић.

Оценио је да су привредни трендови, када се искључе ти ванредни чиниоци и ове године осетно слабији од просека земаља у ЦИЕ са којима се Србија пореди.

У наредној години додатних око 450 милиона евра у буџету требало би, према његовим речима, искористити тако што би се око 200 милиона евра усмерило у смањење пореза на зараде и укупно оптерећење са 63 одсто спустило на 60 одсто.

Остатак расположивог новца у државној каси требало би, по његовој оцени, употребити на повећање јавних инвестиција јер Србији недостаје инфраструктура, а други разлог је то што оне подстичу привредни раст брже од свих других облика јавне потрошње, преноси Бета.

„По ниским издвајањима за инвестиције Србија је од 2013. године на зачељу земаља ЦИЕ, па је у 2019. години потребно знатно више инвестирати у путеве и железницу као и у заштиту животне средине”, рекао је Петровић.

По пречишћавању отпадних вода, преради отпада Србија је, како је рекао, међу најзагађенијим земљама, а грађани међу најугроженијима у Европи.

Он је рекао да је само седам одсто површинских вода еколошки исправно, вода за пиће је неисправна у 40 одсто градских водовода, а 2,5 милиона грађана удише загађен ваздух.

„Инвестиције у заштиту животне средине 2019. године могуће је повећати за 130 милиона евра од чега би 60 милиона евра требало искористити за уређење депонија, а 60 милиона евра за пречишћавање отпадних вода, а 2020. године знатно повећати те инвестиције”, рекао је Петровић.

Он је подсетио да је лоше што је приликом укидања закона о смањењу пензија укинута и формула за њихово усклађивање са растом БДП и инфлације и оценио да тако „произвољно дефинисан пензијски систем не може да буде одржив и економски правичан и потпуно одудара од европских система”.

Јавни дуг Србије се, према његовим речима, приближава безбеднијој зони од 50 одсто БДП, делом због бољих фискалних резултата, али још више због велике ревизије БДП коју је обавио Републички завод за статистику (РЗС) 1. октобра ове године.

Том ревизијом РЗС је, како је рекао, „установио да је БДП Србије скоро 2,5 милијарди евра или 6,5 одсто већи него што се мислило”.

„Тако се учешће јавног дуга у БДП аутоматски смањило у једном дану за око четири процентна поена са скорио 60 одсто на 56 одсто БДП-а и без отплате дуга”, рекао је Петровић.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков рекао је да се Влада Србије приликом одређивања накнада породиљама држала принципа да оне зависе од доприноса али је то „заборавила када је мењала закон о пензијском систему”.

„У 2019. години било је могуће редовно усклађивати пензије јер ће у буџету бити на располагању 35 милијарди динара, па што пре треба увести нову формулу за усклађивање пензија”, рекао је Алтипармаков.

Према речима члана Фискалног савета Владимира Вучковића, предлог платних разреда је углавном одговарајући, осим што је „просвети дат прилично висок положај”.

„Наставници у основним и средњим школама већим делом су у истој групи са лекарима опште праксе, а у другим земљама лекари су вредновани 30 одсто више”, рекао је Вучковић.

Додао је да за сада није познато у којој ће се групи у каталогу радних места наћи делови државног сектора, као што су полиција војска и функционери.

Он је рекао да је оправдано једино да се за упоредива места одреди исти коефицијент као за све раднике, а да се специфичности посебно вреднују.

Вучковић је рекао да је неопходно делимично укидати забрану запошљавања јер Србија нема превише запослених у државном сектору.

„За пет година мање је запослено 18.000 људи, а то је повећало запошљавање на привремено-повременим пословима, па је нарушена структура запослености, а у неким секторима се осећа хроничан недостатак радника, пре свега у здравству”, рекао је Вучковић.


Коментари30
03a51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Vujisic
Neće se Srbija oporaviti dok god seče mlade i jake grane - porez na IT firme je uvećan približno duplo, a zvanično je potvrđeno da ta grana privrede izveze softver za preko 1 milijardu evra godišnje, pri čemu je to čist profit bez 1 evra repro materijala i sl. Da ne pominjem da se među kompjuterašima zna da tek 50% IT rabotnika radi na belo. Da ne pominjem da po evropskoj statistici jedan IT-jevac svojim radom moze uticati na stvaranje 4 do 5 radnih mesta druge vrste (najbolji primer je call centar) Saberite sve ovo pa razmislite koliko bi se smanjenjem poreza na plate samo IT struci mogao povecati BDP, a Rumunija je još odavno uvela da je porez na platu za IT struku 0%, ali to nama ne treba, je l te?
Radovanka
Boze,boze sta sam procitala. Uz "sitne primedbe" ovi "naucnici" duvaju u istu tikvu sa vlascu. Samo menjaju ulogu. Nekada glume dobrog,a nekada loseg policajca. Ali ostaje uvek prisutno da su to samo uloge i da su to policajci.
Velizar Kastratovic
Dobro je što došlo uopšte do rasta penzija i plata u ovoj godini. Reforme naravno da treba nastaviti i ulagati u budućnost. Uz dobar i kvalitetan rad imali bi izvesnije bolje penzije u budućnosti. Više nam treba ulaganju u investicije otvaranja novih malih i velikih preduzeća. Pogotovo treba raditi na posticaju malih preduzeća koji bi značajno povećali razvoj preduzetničkog duha u Srbiji.
Krun
Treba smanjiti porez na plate.
Drvo
Lepa vest najvise za poslodavce

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља