среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:01

Гимназијалцима не смета да уче и без уџбеника

Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсреда, 10.10.2018. у 20:00
(Фото Д. Јевремовић)

Ове седмице навршиће се месец и по откако прваци у српским гимназијама похађају часове према новом наставном плану и програму и усвајају градиво готово без иједног уџбеника који прати савремене концепте учења. Творци новог начина стицања гимназијских знања, за која се надају да ће бити примењивија у пракси него што је то био случај код ранијих генерација ђака, пред почетак школске године су прогнозирали да ће комплетне школске књиге за прваке изаћи из штампе тек у јануару.

То је и јуче „Политици” потврдила Дејана Милијић Субић, заменик директора Завода за унапређивање образовања и васпитања, нагласивши да интересовање гимназијалаца за уџбенике и није баш велико, какво је код ђака у основним школама. Она сматра да се настава у гимназијама без проблема може одржавати без уџбеника, јер „у савременим школским системима они нису једини, нити главни и носећи темељи образовања, већ су уз њих то и разни други наставни материјали”.

У стручним школама успешна настава без уџбеника
У току септембра ниједна школа у Србији није пријавила отежано спровођење наставе због примене нових програма, наглашава за наш лист Александар Пајић, помоћник министра просвете за средње образовање. Министарство је, каже, свим гимназијама и школама које имају гимназијска одељења проследило упитник на основу којег је констатовано да се имплементација новог програма наставе и учења обавља без већих проблема. Садржаји обавезних предмета, како објашњава, већином су остали исти. Новина је у исходима знања који се на крају године очекују од ученика.

На сву срећу, са њом су сагласни и директори гимназија, који истичу да досад нису имали ниједну жалбу ученика, родитеља и наставника због кашњења књига које прате првачки план и програм рада. И Младен Шарчевић, министар просвете, у неколико наврата нам је поновио да у томе не види никакав проблем, јер није мењан садржај градива већине предмета, већ концепт рада, односно начин на који наставници уче ученике да усвајају знање.

Дејана Милијић Субић наглашава да су највеће промене направљене у биологији и да је професорима овог предмета најтеже, а да слобода која је дата осталим наставницима може само да буде предност у осмишљавању одличних часова.

– Ниједан наставник у гимназији који воли слободу и креативан рад са ђацима недостатак уџбеника неће сматрати за минус – сматра Радивоје Стојковић, директор новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај” и председник Заједнице гимназија Србије. У чувеној новосадској гимназији месец и по дана по увођењу новог наставног плана и програма искуства су, каже, позитивна, јер је ђацима понуђен савременији приступ учењу, а директор се нада да им је и градиво занимљивије.

– Нисам чуо да је недостатак уџбеника некоме представљао проблем да организује наставу. То једино захтева озбиљнију и дужу припрему наставника за час, али они паметни уживају у померању оквира које им уџбеник даје. Слична су искуства у целој земљи. Сада је много лакше доћи до дидактичког материјала него раније, ипак смо у 21. веку. Сем интернета, на коме наши ђаци читају градиво на енглеском, немачком, руском, француском језику, имамо и читав низ помоћне литературе у школској библиотеци, а могу се користити и уџбеници из ранијих периода. То се нарочито односи на математику, на пример, док информатичарима уџбеници нису ни потребни, јер брзо застаревају и не покривају оно што је у жижи, па добри наставници стално уче и предају ђацима нешто ново – истиче Стојковић, напомињући да су гимназијски професори од јуна прошли семинаре на којима су учили како да одаберу литературу за час.

Јован Ђурић, директор Гимназије „Јосиф Панчић” у Бајиној Башти, наглашава да су почетком месеца код њих стигли поједини уџбеници који прате нови план и програм за први разред.

– За доброг професора, међутим, књига није нужна. Суштина новог плана и програма јесте да наставник у првом разреду утврди на којем је нивоу знање деце и на основу тога одреди циљеве које са њима мора постићи на крају школске године. Морамо, кроз разне пројекте, да их научимо како да њихова памет буде употребљива, како да буду успешни људи и да их припремимо за послове који сада можда и не постоје – истиче Ђурић и додаје да је наставницима биологије најтеже, због корените промене градива, али да бајинобаштански гимназијалци често имају наставу у природи и у дворишту гаје сопствену ботаничку башту са биљкама са планине Таре


Коментари8
ab765
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

trla baba lan
Чуј, ''добром професору'' не треба уџбеник. Па ни ''лошем професору'' не треба уџбеник. Уџбеник треба ђаку да учи материју која је прописана планом, и још више да учи како се учи. Беше ''добрим наставницима'' не требају ни дневници. Вазда оно што су они окаснили није ни тако важно.
Морамо, кроз разне пројекте
"За доброг професора, међутим, књига није нужна." Зашто сад одједном говоримо само о добрим наставницима? Кад Министарству и Заводу одговара, наставници одједном сви посташе добри. А шта ћемо с почетницима, неискуснима, осредњима?
дд
Како то да су професори увек на тапету и морају да на време и квалитетно обаве све послове, а они који брину о издавању и дистрибуирању уџбеника не морају? Учење из уџбеника је незаменљиво. Немогуће је све што подразумева једна лекција унети у белешке из којих ће се обнављати градиво код куће. Пре две-три деценије диктирање је било неминовност, неки професори инсистирали су да се учи искључиво из тих записа. Игнорисали су уџбенике, па су се уеченици поставши бруцоши нашли у "небраном грожђу". Брзо су схватили да су предавања на факултету само део онога што морају да знају и да не само уџбеници већ и литература морају редовно да се користе. Како то урадити ако немате навику из гимназије/средње школе?
милица новаковић
Ko iole,od nastavnika, drzi do kriterijuma,znanja,rada,pod velikim je pritiskom,prozivaju ga,insistiraju,urgiraju,preslisavaju...Polako, ali sasvim sigurno, uskoro vise nikom nece biti vazno da li djaci uopste uce.Smrtonosni udarac srednjim skolama bice zadat kada ona postane obavezna.Ucice samo oni visokosvesni,uprkos svemu ,koji znanjem zele da postignu nesto u zivotu.
Метузалем
Извињавам се свима онима који друкчије мисле, али књига (уџбеник) је још увек незаменљива. Како мислите да се учи рецимо математика, како - и одакле - да се вежбају задаци? Да ли мислите да је Википедиа довољна - и добра и тачна - за стицање знања?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља