недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:57

Тражи се решење за нови изглед Чумићевог сокачета

Први тржни центар подигнут пре три деценије град ће легализовати, укњижити, расписати архитектонски конкурс за реконструкцију и издвојити новац за обнову
Аутор: Далиборка Мучибабићчетвртак, 11.10.2018. у 20:10
(Фото А. Васиљевић)

Београдски дизајнерски дистрикт у Чумићевом сокачету, првом тржном центру у нашем граду, на добром је путу да постане незаобилазно одредиште на туристичкој мапи. Групи младих и ентузијастичних домаћих дизајнера који су пре осам година депресивном и готово напуштеном месту удахнули нови живот тако што су некадашњи елитни трговински центар претворили у највећу модну Меку престонице, град је сада расположен да пружи руку и помогне у обнови. Прве кораке већ је направио – заронио је у решавање имовинскоправних односа. То значи да ће трговачко-занатски центар изграђен 1989. године са привременом грађевинском дозволом легализовати, укњижити, расписати архитектонски конкурс за реконструкцију и у буџету за следећу годину издвојити новац за обнову.

Градоначелниково име
Чумићево сокаче почетком 20. века постало је трговачко-занатски центар. Име је добио по Аћиму Чумићу који је 1871. постао председник Београдске општине, односно градоначелник, а касније и министар полиције и председник владе. Пре тога пролаз се звао Кузмановићев, по власнику тог великог плаца Живку Кузмановићу. 
Успоне и падове низао је и пре Другог светског рата. Радионице које су успешно пословале почетком тридесетих година 20. века нестале су, а пролаз је претворен у неусловно насеље. Зато су га градске власти 1940. порушиле.

Да ће тако бити нема дилему Драгомир Петронијевић, члан Градског већа који има задатак да среди „Чумић”. У реконструкцију ће, тврди, укључити све власнике и закупце локала који су уникатну гардеробу и обућу, посуђе, накит, антиквитете, уметничке слике успели да унесу у излоге годинама прекривене дебелим слојевима прашине. Следећег месеца сви они биће позвани на састанак у град, најављује Петронијевић.

– Жеља нам је да разговарамо са креативним људима који су успели да оживе „Чумић”. Потребне су нам њихове идеје и енергија са којом ће да учествују у дизајнирању новог сокачета. Јер, они су најзаслужнији за то што су повратили муштерије. Да бисмо обезбедили новац најпре треба да добијемо идејно решење за преуређење тог простора и почетком следеће године расписаћемо архитектонски конкурс. Верујем да ће многи млади архитекти хтети да учествују и обликују дизајнерски хаб града – истиче Петронијевић и додаје да ће за две године овај пролаз бити препорођен.  

– Једва чекамо – одговара на вест коју смо му јуче пренели Ђорђе Масниковић, власник галерије у данашњем Белгрејд дизајн дистрикту већ 27 година.

– Овде ствара 100 дизајнера. И није реч о профитабилним делатностима, али јесте о нечему што и те како поправља имиџ града. „Чумић” треба да буде уметнички кварт какви постоје у свим великим светским градовима. Странаца је сваке године све више, изнова нам се враћају јер смо уникатни, а њих занима аутентичност – објашњава Масниковић. 

И он и Петронијевић сагласни су са чињеницом која је и голим оком видљива, а то је да је јавном простору – ходницима, пролазима, степеништу неопходна обнова. Уосталом, то је и обавеза града који у свом власништву има 23 локала, од којих је девет празно. Осим тога, у „Чумић” не залазе само власници и закупци пословног простора, него и бројни страни туристи и Београђани зато што је он најкраћи пут између Трга Николе Пашића и Трга републике.  

Корисници „Чумића” улагали су колико су могли, али то није довољно. Поставили су жардинијере и клупе, поправили фонтану ... Оштећене и клизаве плочице и даље им задају главобољу. Највећа била је крајем деведесетих када је „Чумић” почео да губи доминацију са сваким новим отвореним тржним центром који је одвлачио део муштерија.


Коментари2
c8ac2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana Milidrag
Divno. Umetnicima treba dati posebno mesto u ovom gradu, jer predstavljaju našu kulturu i običaje. Najpre se treba pobrinuti da sve bude spremno pred turističku sezonu na proleće i udruženim snagama izreklamirati sve.
Nliana
Lepa vest. Treba imati na umu da je to strogi centar sa najvise Stranih turista. Za sada stvarno deluje zapusteno, nadam se Da ce to biti proslost , . BG je savkim danom sve lepsi I sredjeniji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља