уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:46

Столетни венац убудуће у Војном музеју

Поклон којим су 1918. житељи ослобођеног Београда даривали српске ослободиоце читав век је био у власништву породице Јаролимек и данас ће постати део националне културне баштине
петак, 12.10.2018. у 23:24
Венац који ће бити предат Војном музеју (Фото Задужбина породице Јаролимек)

Свечано је било тог 22. октобра 1918. године у Београду. Три дана после ослобођења у Првом светском рату, грађани престонице приредили су дочек српским војницима. Све је било „у тако одличном реду да би се аустријска полиција морала дивити како Београђани знају за ред и без бајонета”, известила је „Правда” са победничког дефилеа, у току којег су житељи престоног града даривали ослободиоце цвећем и венцима окићеним националним тробојкама.

Један од тих венаца припао је на чување Александру Јаролимеку (1891–1954), учеснику оба балканска и Првог светског рата, потоњем трговцу и индустријалцу, који је међу првим официрима те 1918. ушао у ослобођену престоницу.

Александар Јаролимек

А на данашњи дан, читав век касније, овај предмет ће, по жељи Александрове ћерке Добриле Анђелковић (1935–2016), бити предат Војном музеју у Београду. Уручиће га Бранко Родић, академски сликар, Добрилин рођак и управитељ Задужбине породице Јаролимек.

Просторије Задужбине налазе се у згради у центру Београда, која је припадала управо Александру Јаролимеку. Тамо је вредна породична реликвија чувана претходних сто година. И јуче је венац био на истом месту, у једном од станова. Урамљен и застакљен, окићен српском тробојком с натписом који подсећа на датум због којег је поклоњен, и данас одолева времену.

„Александар је овде живео са супругом Надеждом, ћерком Добрилом и сином Зораном. Он је урамио венац који је и после његове смрти чуван у овом стану. По жељи Добриле, која је била стрина моје супруге, предаћу га Војном музеју”, каже Бранко Родић, посматрајући реликвију која ће постати део националне културне баштине.

Добрила Анђелковић

Осим венца, он ће данас предати музеју и Александров Орден Белог орла са мачевима петог реда, као и групну фотографију генерације 1911/1912. четвртог кола (класе) свршених ђака ђачког ескадрона коњичке подофицирске школе у Београду. То је, по свој прилици, само део ризнице познате београдске породице Јаролимек. На тавану здања Задужбине, који тек треба истражити, вероватно су и Александрове униформе, а можда и две медаље којима је, уз Орден Белог орла, одликован за ратне заслуге.

– Осим што је био међу првим официрима који су ушли у ослобођени Београд тог 19. октобра 1918, Александар је, са још осам својих коњаника, први ушао и у ослобођени Шабац, након Колубарске битке. Иначе, Јаролимек је позната београдска породица која је највећи замах доживела између два светска рата. Александар је тада с браћом Фердинандом и Јованом наследио очеву платнарску трговачку радњу у Кнез Михаиловој улици 14, као и његову фирму, која се звала „Јосиф Јаролимек и синови”. Њихов отац Јосиф био је Чех и рођен је у тадашњој Бохемији – објашњава Родић.

Ратни командант и оперска дива
И када се погледају бочне гране породичног стабла породице Јаролимек, наилази се на много знаменитих личности. Тако је, на пример, стриц Белуша Анђелковића, мужа Добриле Анђелковић, био пуковник Миливоје Анђелковић Кајафа (1868–1940), командант Дунавске дивизије за време Колубарске битке и командант одбране Београда у време аустроугарског напада на престоницу. Александрова сестричина Даница Илић (1914–1965) била је наша најпознатија оперска певачица ван своје земље, каже Бранко Родић, додајући да је представе изводила, између осталог, у бечкој и берлинској опери, као и у њујоршком Метрополитену.

Александар и браћа потом су основали фирму „Домаћа индустрија тепиха и завеса” на београдском Душановцу.

– Интересантно је да је ова индустрија опремила здање Народне скупштине теписима и завесама, када је завршена његова изградња, тридесетих година прошлог века. На попису ствари 2012. године у Народној скупштини евидентирано је да је у употреби десетак тепиха израђених у тој фабрици – говори Родић.

Са доласком Другог светског рата Александар је заробљен и, као официр војске Краљевине Југославије, интерниран у офлаг – немачки официрски логор за ратне заробљенике код Хамелбурга у Баварској. У фабрици на Душановцу рад није био дозвољен за време окупације, јер су теписи и завесе сматрани луксузном робом. Тако се наводи у аутобиографској белешци коју је Александар сачинио 1949. године у Београду. Његова фабрика тада је увелико била национализована.

И та аутобиографска белешка, заједно с осталом архивском грађом доступном у електронском облику, биће дата Војном музеју, а Родић каже да су спремни да уруче и друге предмете на које ће наићи.


Коментари4
fd4c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djura
Bravo Bane, svaka cast! Veliki pozdrav za Andjelkovice i Rodice.
Тест
Хвала добрим људима за херојска дела прошла и за свест да треба сачувати од заборава славне тренутке наше историје и заједно их чувати где сви могу да виде и да се диве. Следимо дух својих предака!
Slobodan Devic
I onda je dosao "ujedinitelj" i zavio nas u crno ...
Зорица Аврамовић
@Sl. Devic! Слободане, ослободите нас већ једном тих прича о "ујединитељу". То напросто није тачно, и тачка!
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља