субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:39

Кад се авион руши, возови сударају, брод тоне

Центар за истраживање несрећа у саобраћају бави се само озбиљним удесима у ваздушном, железничком и водном саобраћају
петак, 12.10.2018. у 23:00
Брод "Томас" потонуо код Ковина због продора воде у труп (Фото ЦИНС)
Дромадер који је пао у близини Јагодине (Фото ЦИНС)

Недавно се на Аеродрому „Никола Тесла” египатски боинг тако приземљио да је спржио гуме на стајном трапу, срећом био је без путника и већа несрећа је избегнута, али је аеродром био блокиран више сати и штете су огромне. Авиони су слетали у Нишу, Будимпешти, путници у Сурчину сатима чекали... Неискусни пилот моторног змаја у Суботици погинуо је при првом самосталном лету без инструктора. Воз је налетео на локомотиву код Рипња док су из ње „истакали” дизел. Брод је код Ковина потонуо превозећи шодер због продора воде у труп... Све ови, и многи други, су удеси где је увиђај обавио Центар за истраживање несрећа у саобраћају који као главни инспектор води проф. Небојша Петровић.

– У ваздушном саобраћају од 2010. до половине септембра ове године било је 12 тешких несрећа и 42 удеса. Повређено је 16 а погинуло 28 особа. Реч је претежно о удесима у лаким летелицама, змајевима, параглајдерима... Од половине 2017. до краја августа ове године истражили смо седам железничких несрећа у којима су погинуле три особе, толико је било и теже повређених, а лакше повреде задобиле су 23 особе. Било је ту свега од гажења на пружним прелазима, исклизнућа, раскинућа возова... У водном саобраћају забележена су три озбиљна удеса и две погинуле особе – наводи за „Политику” главни инспектор Петровић.

Истрага несрећа често открива и неке друге ствари које нам се дешавају на пругама, рекама, аеродромима... Када је недавно воз у Рипњу ударио у заустављену локомотиву открило се који „мангупи” краду нафту из дизелки. Изгледа да су знали правило да се на десетак минута могу зауставити вучна средства и не пријављивати квар. Довољно да организована екипа поред пруге испразни које буре нафте. Али, малер. Машиновођа регуларног воза, мимо правила, ушао је у други сегмент пруге и налетео на заустављену дизелку усред крађе. Штета није мала јер је воз вукла нова „Штедлерова” локомотива.

– Центар је обавио свој посао и даће препоруке како да се овакви удеси убудуће избегну, како да се подигне ниво безбедности. Али, ко је шта крао утврђиваће други органи. Ми се не бавимо последицама, то ради полиција, тужилаштво. Није наше да утврђујемо ни ко је кривац, ни чија је материјална одговорност, колика је штета. Наше је да откријемо узроке који су угрозили безбедност система. Следе препоруке како да се то превенира и избегну нове сличне ситуације – каже Петровић.

Експерти овог релативно новог Центра за истраживање несрећа насталог из Директората за цивилно ваздухопловство, после специјализованог пројекта ЕУ, свесни су да је наша железница у јако лошем стању од инфраструктуре до техничких средстава и да то повећава могућност несрећа. Због лоше пруге исклизнуо је воз код Кикинде, а највећа опасност су пружни прелази. Нови ризик је повећање брзине возова у последњем периоду, од када се обнављају пруге, купују нове локомотиве и возови, а да све у железничком систему није завршено, упозоравају машински и саобраћајни инжењери центра.

– Инспектори, по регулативи Европске уније, не излазе на увиђај ако је неко кренуо аутомобилом поред рампе на пружни прелаз и погинуо. Није наше ни да истражимо сваки пад параглајдера или змаја, а то су најбројније жртве летења. Бавимо се само озбиљним удесима. Циљ је превенција и давање безбедносних препорука како би се исправило нешто што је уочено као мана у систему. Зато је и институционално све урађено тако да центар буде потпуно независан и од државе и од фирми и од дирекција. Наше препоруке се односе и на Министарство саобраћаја и на Директорат за цивилно ваздухопловство или железницу, „Ер Србију”, аеродроме, пловне путеве – каже професор Петровић.

Ипак, као главни инспектор Петровић може да изда налог да се истражи несрећа и у лакој авијацији или удес на пружном прелазу ако се процени да је од значаја за систем или има жртава. Тако погибија летача на моторном змају у Суботици открива проблема у самим аеро-клубовима, центрима за обуку на малим аеродромима.

Лаке летелице овог типа углавном се користе у летњој сезони. Летачи током зиме праве дуге паузе па неприпремљени полећу с пролећа. Конкретно одмах по полетању са аеродрома Биково пилот, који је за две године сакупио 20 сати летења, на првом самосталном лету је кренуо у заокрет изгубио контролу, ушао у спиралу и великом брзином ударио о тло. Остао је на месту мртав. Пре само око две недеље више среће имала су два летача на авиону „дромадер” који је полетео са аеродрома код Јагодине. Њима је отказао цилиндер мотора. Уље је почело да прска по ветробранском стаклу летелице и потпуно онемогућило пилота да види. Кренуо је у ванредно слетање у кукурузиште, али је десним крилом закачио дрвеће и сурвао се. Авион је уништен, али срећом и пилот и техничар су преживели. Они су обављали запрашивање. Због оваквих ситуација Центар за истраживање несрећа подржава напоре Директората за цивилно ваздухопловство који сваке године окупља представника аеро-клубова, обавља обуке и организације летења. Али нежељених исхода има.

На рекама највећу опасност представљају веома стари бродови. Просечна старост флоте која плови по Србији је 50 година. Крајем августа потонуо је брод „Томас” фирме из Руменке. Превозио је 860 тона шљунка и вукао баржу. Почео је да прима воду у труп, капетан је био присебан и насукао га је низводно од Ковинског моста. Приликом покушаја вађења скроз се преломио.

Други органи ће истражити да ли је нечег било унутар трупа брода.

Оно што је занимљиво за чамџије јесте то да када потоне пловило – нико нема обавезу да га вади из речног корита.


Коментари1
3fed0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko
Kad se kupuju diplome.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља