недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55
ГРАДСКИ ПРЕВОЗ – 126 ГОДИНА

Београђане возили коњи, „лејланди”, „мерцедеси”...

Прва линија којом су се у јесен 1892. провозали радознали житељи престонице била је трамвајска – од Калемегдана до Славије. – Данас су линије градског превоза јасно подељене између приватника и ГСП-а, а на улице су изашли и први електробуси
Аутор: Дејан Алексићсубота, 13.10.2018. у 20:30
(Фото Д. Јевремовић)

Прича о Београђанима и њиховом јавном превозу је попут анегдоте о породици која се стално свађа, а чији чланови никако не могу једни без других. У случају житеља престонице и ГСП-а та анегдота траје већ 126 година откако су 14. октобра 1892. коњи повукли први градски трамвај. Тог дана почела је да се исписује историја модерног престоничког јавног превоза који је из деценије у деценију мењао град, а пре свега навике Београђана.

Прва линија којом су се у јесен 1892. провозали радознали житељи престонице била је трамвајска – од Калемегдана до Славије. Није се дуго чекало, па већ половином последње деценије 19. века главни град Краљевине Србије имао је десетак километара трамвајских пруга. Тек што су се Београђани навикли на ово саобраћајно чудо, убрзо је од Теразија до Топчидера уведен и електрични трамвај.

Мрежа која је почела да се формира крајем 19. века наставља да се шири и почетком 20. столећа, али како је њено одржавање постало прилично озбиљан задатак, градњом трамвајске инфраструктуре почело је да се бави „Белгијско анонимно друштво”. У освит Првог светског рата трамваји су кружили на осам линија.

У Великом рату све оно што је створено у престоничком јавном превозу крајем 19. и почетком 20. века претрпело је огромна оштећења. Оправком трамвајске инфраструктуре и њеним поновним оспособљавањем после рата почиње да се бави град. Одмах је кренула замена дотрајалих стубова на трамвајској мрежи, поправка горњег и доњег строја пруга и набавка модерних трамваја. Трамвајска мрежа се модернизовала и већ до половине двадесетих година све шине су у потпуности замењене, а изграђени су и нови километри пруга.

Двадесетих се на београдским улицама појављују и градски аутобуси – од Калемегдана до Савинца и од Теразија до Дедиња. Велика набавка ове врсте возила спроведена је 1936. године када су у главни град стигли аутобуси са „Мерцедесовим” и „Мановим” знаком.

Поновна разарања и штете градски превоз је доживео само неколико година касније, у току Другог светског рата, када су уништени многи трамваји и аутобуси. Како је после рата град убрзано растао, било је јасно да јавни превоз мора што пре да се опорави и да се прошири мрежа линија. То је учињено у другој половини четрдесетих. На улице главног града комунистичке Југославије 1947. први пут излазе и тролејбуси. Предузеће чије име сваког дана у току гунђања на квалитет јавног превоза спомене више хиљада Београђана, садашњи назив добило је почетком педесетих. Тих година градским саобраћајницама почео је да вози и домаћи трамвај „Гоша”, а тролејбуска веза направљена је и до Земуна (преко Бранковог моста). Године 1961. на улице излазе и „лејланд” легендарни аутобуси којих се поједини Београђани и даље сећају. Седамдесетих и осамдесетих отварају се нови погони ГСП-а, набављају се нова возила, шири се мрежа…

Уочи кризе у земљи, почетком деведесетих, ГСП је имао 1.400 возила, добру продају карата за превоз, богату мрежу линија… А онда већи део деведесетих обележила је криза у јавном превозу са лошим и нередовним возилима и огромним гужвама. Деведесетих се ипак уводе и новитети као што је превоз за особа које се отежано крећу и укључивање приватника у јавни превоз, али већ крајем те деценије због НАТО агресије уследила су нова оштећења и губици за јавни саобраћај у главном граду.

На почетку новог века кренуо је заокрет. У престоницу стиже стотинак „Манових” аутобуса, као донација владе Јапана, али и швајцарски трамваји. Подмлађују се тролејбуси, на шине излазе и савремени шпански трамваји, али и „Соларисови” аутобуси. У другој деценији новог миленијума Београђани су почели да се навикавају на нове, „бусплус” картице, које су наследиле дотадашње маркице и папирне једнократне карте на зумбање. Предност у куповини, када је реч о возилима ГСП-а, последњих година почели су да добијају домаћи „Икарбусови” аутобуси. У међувремену, линије градског превоза јасно су подељене између приватника и ГСП-а, а на улице су изашли и први електробуси.

Ова возила ускоро би могла да постану свакодневица на више линија јер како су надлежни најавили за наредну годину планирана је набавка 80 њих, а у плану је да еко-аутобуси почну да се производе у погонима „Икарбуса”. Први „губитници” због повећања броја еколошких аутобуса могли би да буду тролејбуси. Јер, како је у више наврата истицано, постоји могућност да електроаутобуси преузму тролејбуске линије и да се на тај начин укине контактна мрежа која ружи центар града.


Коментари4
6072b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sarajevski "lejlandi" i tramvaji "vasingtonci"
Bili su dugo vremena i crveni "lejlandi" na sprat u gradskom saobracaju u Sarajevu. Raj za mangupe buduci da su se u njima mogli bez kupljene karte lakse svercovati. Dok se kondukter popne na gornji sprat... "Lejland" se na gradskim okukama naginjao, a na veselje putnika. I prostrani tramvaji "vasingtonci" (uvezeni od gradskog saobracaja iz Vasingtona) kruzili su Sarajevom, a "cetvorka" je vozila cak do Ilidze. Imali su jako siroke kolosijeke, pa kad se 'zalaufa' po pravcu prima Ilidzi mislis da si u ekspres-vozu. "Lejlande" u Londonu i tramvaje u Vasingtonu nabavi tadasnji gradonacelnik Sarajeva Ljubo Kojo cija je kcerka Zorica isla sa mnom u isti razred Druge sarajevske gimnazije "Ognjen Prica" na Kosevu.
Jovan Milanovic
Ne samo pojedini. Lejlandi sa brojevima 12 i 13 su sa Studentskog trga isli na Banjicu i Konjarnik.
Zoran R.
Kako je krenulo, uskoro će opet konjske zaprege da vuku tramvaje, a autobusa neće ni biti, jer neće imati ko da ih vozi. Ovi koji planiraju da ukinu trolejbuse su mnogo ''pametni'' i ''sposobni'', mislim, da uzmu proviziju...
артиљерац
У кад се сетим Лејланда,врх.Полуатоматски мењач,прво су били црвено-бели,па су их после префарбали у зелено.Некако у исто време су стигли и трамваји "белгијанци".Били су бели,а иначе су били предвиђени за белгијски Конго,па пошто је био рат,продају их нама.Интересантно је да је ГСП Скопје пар годиа после Београда купило Лејланде.До скора су их возили.Мислим,до пре 15-ак година.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља