понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:39

Предрагов живот у иностранству

Својим текстовима у нашем листу и на сајту „Политике” тридесетосмогодишњи Србин из САД је освојио наклоност читалаца, али писана реч је само један од његових талената
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 14.10.2018. у 12:52
Предраг Рудовић на острву Вијекес у Порторику (Фото лична архива)

Дефинитивно нај чланак, дирљива прича, написана душом поете, дивно као и увек – неки су од коментара читалаца на сајту „Политике” испод текстова чији је аутор Предраг Рудовић Нико. Овај тридесетосмогодишњи Србин који 14 година живи у САД својим причама и путописима у нашој рубрици „Мој живот у иностранству” освојио је наклоност читалачке публике, али то је само један од његових талената.

Осим што пише за наш лист и још неколико портала, Рудовић има и свој сајт, као и јутјуб канал „Емигрант”, на којем се бави видео-продукцијом. За себе каже да је рођени Београђанин који Београд није видео све док није мигрирао у Медисон, главни град савезне државе Висконсин, где од тада живи.

„Рођен сам у Београду 1980. али сам детињство провео у Зајечару, где сам растао и школовао се, а права сам студирао у Нишу. Данас, кад год навратим у Србију, боравим у свом родном граду више него икада раније”, објашњава Рудовић за наш лист.

На временској оси од Зајечара до Медисона, преломни догађај се збио 2004. кад је на лутрији добио зелену карту за одлазак у Америку. У извлачењу је учествовао с предумишљајем.

„Цео живот сам слушао приче о рођацима у Америци. Стриц моје баке је био краљев официр, заробљен у Априлском рату и интерниран у Немачку. После рата није хтео да се враћа у комунистичку Југославију, отишао је у САД, где је за собом повео и ћерку. У родну земљу је први пут дошао тек 1991, у позној старости. Наравно и америчка популарна култура, стрипови, филмови такође су утицали на мој одлазак. Такође, покојни Ристо Кубура ми је својим документарцем о Србима у Аустралији улио жељу да видим света. Факултет сам уписао 1999, после тога чекао сам 5. октобар 2000, кад је свануо 7. октобар видео сам да од свега нема ништа и четири године касније сам конкурисао за зелену карту. У том тренутку сам био апсолвент”, прича Рудовић.

За одлазак у Медисон се определио зато што је у том месту имао тетку. „Медисон има око 300.000 становника и то је студентски град који је стално у штампи сврставан међу најбоља места за живот у САД. Кад сам долазио, помислио сам да ћу се за највише пет година вратити у Србију. Али, онда Америка почне да те мења и жваће и ти си после пет година скуван”, каже Нико.

Наш саговорник је недавно почео да се бави продајом некретнина. У претходних 14 година је променио многе послове: био је шанкер, менаџер у ресторанима, продавао је књиге преко „Амазона”, возио је „убер”... Али, по одласку у САД је распламсао и спојио своје две највеће страсти – писање и путовања.

„То с писањем је почело кад сам се скућио и скрасио у САД, баталио студије и размишљао како да будем мало друштвено кориснији. Пошто сам волео писану реч, а сви ти причају да од тога нема пара, помислих, нека буде онда писање из задовољства јер се тако најбоље лечи душа. Уписао сам неколико часова на једном колеџу новинарства у САД”, каже Рудовић.

Прве текстове је објавио захваљујући видео-материјалу, тачније разговору који је снимио с Грегоријем Фриманом, аутором књиге „500 заборављених”, посвећене четничком спасавању савезничких авијатичара у Другом светском рату. Тај интервју му је отворио најпре врата појединих портала, да би временом његови текстови доспели и пред „Политикине” читаоце.

Чини се да му је путопис постао омиљени жанр. Перу, Костарика, Белизе, Канада, Куба, Малта, Чешка, Порторико – само су нека од места одакле је путописао. У његовим текстовима је очигледно читалачко искуство и референце на писце попут Буковског или Хемингвеја. Осим њих, Рудовић воли и домаће класике попут Андрића или Селимовића, а међу романима који су га натерали на лутања је „Последњи лет за Сарајево” Моме Капора.

„Што се тиче поезије, волим Јесењина, а читам и литературу о религији и психологији, али и Кастанеду, Хесеа, Ћосића”, каже Рудовић, који планира да од својих текстова сачини књигу.

Порекло надимка

Предраг Рудовић одаје да је надимак Нико сам одабрао, понајвише зато што у САД никако не могу да изговоре његово име. „Од доласка у САД сам био и Пеђа и Пиђа и звали су ме по иницијалима и на разне начине. Онда сам им предложио да ме зову Никола, по истоименом лику из ’Корена’ Добрице Ћосића. Али, ни то им није ишло, па сам скратио на Нико”, каже Рудовић кроз смех.


Коментари11
2b016
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Вукица, госпођо, три пута сам послао, али није било подобно, радило се стварно о животу , правом свакидашњем животу у иностранству особе која у том иностранству живи 49 година и 8 месеци и која је обишла 4 континента и упознала многе занимљиве
сивошевић
Чемерика ... Чемерика
Вукица
@Beogradjanin Schwabenlande - За дивно чудо, има у Србији још оних, који не мисле као Ви! И, замислите, имају и знања и морала...
Препоручујем 8
Beogradjanin Schwabenländle
Верујем да би колико сутра купили авионску карту у само једном правцу за ту " чемерику ". Такви су Новосрби , ни трунке знања и морала.
Препоручујем 5
dzordz
rado citam `putopisne` clanke, osim onih koji su kritizerski prema srbiji i gradjanima srbije. gospodin p.rudovic je prepoznatljiv, vest pripovedac. drzi mi paznju i nikad mi nije dosta. volim taj hemingvejski stil.
dzordz
super. bar ste se oraspolozili. svako ima svoju zabavu. sto se tice g.p.rudovica da se ne ponavljam.
Препоручујем 6
Beogradjanin Schwabenländle
Опет један српски Хемингвеј, добро сам се насмејао. Други осврт није потребан.
Препоручујем 9
IvaT
Hvala Politici za ovu rubriku, jer je na taj način pokazala širinu i izdvojila se od ostalih novina. Svi tekstovi su vredni na svoj način. Moram izdvojiti Predraga Rudovića koji više nije Niko, već Neko i Stevana Stupara. Njihovi prilozi su ovoj rubrici dali novu dimenziju. Sa nestrpljenjem očekujem nove tekstove...
Dragan Pik-lon
Evo pronasao sam pravog kolegu.I ja sam gastarbajter sa pregrs zanimanja.Od cistaca,elektricara(podzemnog)kelnera,kuvara,biznismena,menadzera dogurah do sekuritija.Razlika izmedju mene i mister Predraga je u tome sto je on postao pisac a ja sam ostao citaoc.Kad se sve sabere i oduzme to mu dodje isto!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља