субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59
СКИЈАЊЕ У БЕОГРАДУ

Авала излази на црту Копаонику

Ски-стаза била би дуга око пола километра, а пружала би се од Авалског торња до шумарске куће. - Имајући у виду надморску висину и климатске карактеристике, скијалиште је предложено на северозападној падини и предложена је изградња система вештачког оснежавања
Аутор: Ана Вуковићнедеља, 14.10.2018. у 13:04
(Фото Д. Јевремовић)

Копаоник, Златар, Стара планина, Голија и Златибор планине су које се простиру на великим надморским висинама, а ски-стазе које се налазе у овим скијалишним центрима изграђене су на више од 1.000 метара па је и логично да се у понуди оближњих градова као главни адут нађе баш зимски туризам.

Много нижа „сестра” ових планинских лепотица, београдска Авала чија је надморска висина 511 метара, ускоро ће овим дивовима стати на црту јер, како је најављено, неће дуго проћи, а и она ће моћи да се подичи скијалиштем.

Овакве иницијативе постоје већ одраније. О томе се причало 1994. и 2005. године, а и у планским документима предвиђен је развој Авале креирањем спортско-рекреативних садржаја који подразумевају и изградњу жичаре и ски-стазе.

Али, изгледа да ће идеја коначно бити реализована јер се, како је најавио заменик градоначелника Горан Весић, са „Скијалиштима Србије” преговара о изградњи стазе укупне дужине 550 метара. 

– Ски-стаза је наш нови заједнички пројекат, с намером да добијемо овакав објекат на десетак километара од центра Београда. Идеја је да ски-стаза ради и лети и зими по узору на многе градове у свету, како би скијање било доступно онима који нису у могућности да оду ван Београда. Финансирање би било пола-пола и верујемо да је ово улагање у будућност и у туризам града – недавно је најавио Весић.

У „Скијалиштима Србије” кажу да је изградња скијалишта на Авали планирана за следећу годину, до када ће, надају се, стићи и све неопходне сагласности, услови и дозволе надлежних институција. Почетак ски-стазе дуге око пола километра планиран је у непосредној близини Авалског торња, а завршетак недалеко од шумарске куће.

У првој фази градиће се скијалиште са пратећом инфраструктуром, односно ски-лифтом, ски-стазом, полигоном за обуку, фабриком снега, осветљењем, специјалном механизацијом, паркинг простором и осталим објектима. Следећа фаза предвиђа изградњу забавно-рекреативних садржаја као што су боб на шинама, зип лајн, терен за мини-голф, стена за пењање и авантура парк са дечјим игралиштем.

– Имајући у виду надморску висину и климатске карактеристике, скијалиште је предложено на падини северозападне експозиције и предложена је изградња система вештачког оснежавања, односно фабрике снега. Тако би се скијало и у условима када су дневне температуре изнад 0 °С, у периоду од новембара до фебруара – објашњавају из „Скијалишта Србије” и додају да ће стаза бити покривена посебном вештачком подлогом како би се користила и у условима без снега.

Трошкови пројектовања и изградње скијалишног центра износиће око пет милиона евра, али како се надају туристички посленици, та инвестиција би нам се и те како исплатила јер би означила нови адут у туристичкој понуди Београда.

– Ски-стазе на скијалишту морају бити довољно широке, прегледне, са одговарајућим нагибом и висинском разликом и припремљене тако да на њима нема рупа, вртача, камених комплекса или других опасних места. Ски-стазе се класификују и обележавају штаповима одређених боја према степену тежине (у зависности од површина преко којих се пружају). Стаза на Авали је категоризована као плава, односно средње тешка ски-стаза – наводе у „Скијалиштима”.

Идеја да београдска планинска лепотица постане окупљалиште за љубитеље зимских спортова није нова. Заправо, историја каже да је баш на Авали одржано прво скијашко такмичење, како у Краљевини Југославији, 1929, тако и у Србији после Другог светског рата, 1946. године.

Скијаши су обично, кажу историчари, стартовали пред планинском кућом одакле би се силазило до подножја, све до изнад Рипња, а завршетак је углавном био успон до планинске куће. Стазе нису биле сјајно уређене, ципеле су биле тешке, скијаши невешти, а опрема лоша, па су падови били чести.

Упркос томе, грозница скијања која је прво захватила смучаре убрзо се проширила и на остале Београђане који су почели да на најзанимљивији начин на Авали уживају у чарима зиме. Осим на планини, скијало се и на Кошутњаку, Калемегдану па и на данашњем Бановом брду.


Коментари14
34c25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош
О чему се овде прича? Па Загреб на Медведнику који је 800+ метара има скијалште украсног карактера, а ми ћемо са Авалом да се овајдимо! Молим власт да не сече шуму узалуд и да нађе други начин да проневери новац из буџета!
Pera Pera
Skijaliste dugo pola kilometra bi zaista bilo SVETSKO CUDO , taman krenes i vec si na kraju staze ? S' druge strane imamo uzasne puteve pune kratera , korov na sve strane , prljava naselja a ovi bezidejni netalentovani samo razmisljaju kako da procarde novac siromasnih gradjana Srbije. Na levoj obali beogradskog Dunava (Borci , Krnjaci , Padinskoj Skeli... ) NE POSTOJI NI JEDNA GIMNAZIJA ili SREDNJA SKOLA (izuzev , koliko se secam , poljoprivredne) ? Bahatost i neodgovornost na delu !
dragan
Pravi plan za razvoj Avale kao turističkog centra. Avala je neiskorišćena mogućnost za izgradnju pravog beogradskog izletišta sa svim potrebnim objektima. Raznovrsni objekti za sportsko-rekreativne aktivnosti, i letnje i zimske, sigurno će pratiti i odgovarajući putevi dolaska/odlaska posetioca, parkinzi odgovarajuće veličine, ugostiteljski objekti i sl. Tako će, napokon, biti iskorišćen veliki potencijal predivne Avale. Sada je zaboravljena i teško dostupna posetiocima. Dobro je da se napokon krene u "oživljavanje" dragulja kakva je Avala.
Gradjanin x
Jedini problem je u tome sto nema uslova za ski stazu jer nema dovoljno snega na toj nadmorskoj visini.Vrlo lako se moze ustanoviti koje su prosecne temperature na Avali tokom zimskih meseci. Potemkinova sela koje nam sve cesce servira gomila neznalica i demagoga nikako da prestanu da nicu sirom nese suncem okupane drzave.
Posmatrač F4/5
Recite da je ovo šala ! Ako je ovo stvarno , onda smo mi u velikom problemu ... Izgleda da neko debelo " zavidi i zaviruje " u poslovanje Skijališta Srbije , pa mu se " radjaju " ideje za " investiranje " narodnih ( porezom prikupljenih ) para ! Šta smo mi Bogu zgrešili da nas ovakvi " mozgovi " vode ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља