четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 14.10.2018. у 15:57 Живојин Ракочевић

Михољско лето у Метохији

Празник вина и окончања радова у пољу установљен је после 1999. године, па у ово село са изузетним средњовековним црквама стижу писци, сликари, глумци и прогнаници из Метохије. Михољдан је најважнији дан гето живота и све што се стварало и радило током године види се тог дана
Призрен: Свечани чин обнове и освећења Богословије „Свети Кирил и Методије” 2016. године (Фото СПЦ)

Призрен, Велика Хоча – Огромни корен липе подигао је коцке калдрме. Око стабла су нагнуте клупе на којима седе ђаци и професори. Благо је михољско лето у Призрену, а из густе, поткресане крошње пада лишће. Ово је липа српских патријараха, нема ниједног, у двадесетом веку, који овде није – као ђак или као професор – провео неко време. Она памти када је, у Великом рату, у темеље Богословије „Свети Кирило и Методије” краљ Петар сакрио своју круну направљену од Карађорђевог топа и отишао преко Албаније. Од свих вредности и живих створења једино је ова липа преживела Погром 17. марта 2004. године. Испод ње ове вечери проректор Исидор шири руке и дочекује госте. Све је обновљено, а нема места на Косову и Метохији одакле није дошао неки посетилац на књижевно вече Матије Бећковића и промоцију књиге „Косово најскупља српска реч”, чије је ново издање објавила управо Призренска богословија.

Проф. др Александар Милановић је, беседећи о књизи, нагласио да је „реч Косово у свим својим значењима уткано у суштину српског бића, а самим тим и централно у нашем језику, што Бећковић образлаже кроз читаву књигу”. Професор Јован Делић сматра да Бећковић песнички дефинише модерног издајника који „мора да делује достојанствено и да глуми слободара и победника, озбиљног и забринутог спаситеља народа”.

Свечаности у Метохији завршене су на Михољдан у Великој Хочи. Овај празник вина и окончања радова у пољу установљен је после 1999. године и пада овог места у потпуну изолацију. Била је то потреба за сусретом гетоизираних људи, па у ово село с изузетним средњовековним црквама стижу писци, сликари, глумци и прогнаници из Метохије. Михољдан је најважнији дан гето живота и све што се стварало и радило током године види се тог дана. Музичар и боем Дејан Живић Славујче пева „У Призрену зелена јабука”, а високи дечански монах Данило споро и достојанствено носи чаше вина у старој Дечанској винарији где се дегустира „оно што је Бог ове године дао”.

Фото Ж. Ракочевић

„Лепо је ових дана прошетати Великом Хочом и осетити мирисе вина и мирисе који се шире целим крајем. Изгледа као да сви печемо ракију”, каже Јован Ђуричић, председник Привременог органа Општине Ораховац. Заједно с овом идиличном михољданском атмосфером иду изолација, небезбедност, стална несигурност, инциденти и пљачке. У двема породицама Мицић, код Матића и у дому Чукарића још се осећа пустош пљачке која их је задесила пре петнаест дана. Помажу им Високи Дечани, Канцеларија за Косово и Метохију, стигле су и краве и телад, али упркос томе мали Дамњан Чукарић не заборавља своју одведену кравицу Драгану. Повредио је око и морао је у Београд на лечење.

Крај празничног дана је помало пуст, чује се песма између вина и цркава, гости одлазе, време бербе је завршено.

Оаза у пустињи

„Велика Хоча има дубоке корене из којих црпи сокове који су потребни да би могла да опстане, као острво у мору, као оаза у пустињи”, каже епископ рашко-призренски Теодосије у беседи на почетку програма испред Господарске куће у Великој Хочи. Потом су стихове говорили Матија Бећковић, Ратко Поповић, наступили су етно-група „Извор” из Врања, Хор Призренске богословије, КУД „Копаоник” из Лепосавића, Ансамбл „Венац” из Грачанице, а промовисана је и „Антологија српске народне лирике Косова и Метохије” коју је, непосредно пред смрт, приредио професор Владимир Бован. Целу манифестацију организовали су Косовско-метохијски одбор Матице српске, Епархија рашко-призренска, Општина Ораховац и Дом културе „Грачаница”.

Коментари2
b9542
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Osceola
Sve pohvale za ovaj tekst, ovu priču..pohvale za Politiku, eparhiju Raško -Prizrensku , za Matiju Bećkovića _ песнички дефинише модерног издајника који „мора да делује достојанствено и да глуми слободара и победника, озбиљног и забринутог спаситеља народа”.
Raca Milosavljevic
... hvala Politici za ovu lepu pricu ...i ovo pisanje je jedan vid borbe za opstanak ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља