недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ГДЕ СУ И ШТА РАДЕ БИВШИ ПРЕДСЕДНИЦИ

Доживотна титула и привилегије

Шесторица бивших председника СР Југославије, Државне заједнице Србије и Црне Горе и Србије живе повучено и ван очију јавности, осим Бориса Тадића, који је лидер маргиналне странке
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 14.10.2018. у 18:57
(Фото Танјуг и Политика)

Судбина Светозара Маровића, последњег шефа Државне заједнице Србије и Црне Горе, најбоља је метафора неудобности председничке столице. Магнетски је привлачна јер пружа илузију да је у њој могуће опуштено седети, а да нико са стране не укључи струју. Већина њих се, по одласку, увери да фотеља нема уземљење. Неки од њих су имали огромну моћ и популарност, неки се нису мешали у свој посао, али и једни и други сада живе повучено и ван очију јавности.

Маровић то није знао када је послат у Београд, уочи одласка Црне Горе из заједничке државе, јер је Мило Ђукановић знао да ће само Свето моћи да спроводи политику самосталне Црне Горе међу такозваним теразијским Црногорцима окупљеним око Војислава Коштунице. Заиста, Свето је, уместо да певуши уз гусле, гуслао о евроинтеграцијама, демократији, заједничком животу и помирењу на Балкану.

Отуда његов крај може бити далеко од затворске ћелије у Спужу јер није ли мудрац који је обожавао лову и правио невероватне хедонистичке забаве, највероватније туђим новцем, одслужио своју казну? Црна Гора га тражи као криминалца, а Свето, који се залагао за одвајање Црне Горе од Србије, неколико година ужива заштиту Београда од Подгорице, лечећи своју рањену душу. Тек када се Црна Гора одвојила, Свето се и буквално везао за Србију!

И Милан Милутиновић, као Милошевићев председник Србије, одслужио је своје у ћелији, али хашкој. Чак се поверавао Вуку Драшковићу да му је судбина била исписана и пре него што је сео у председничку фотељу, а да притом није консултовао Клеопатру. Знао је да ће га тај пут одвести у Хаг, а потом у потпуну изолацију, по повратку кући. Какав апсурд! Толико се ретко виђа, да би неупућени могли да помисле да није ни изашао из Хага. И када се појави у јавности, одаје утисак сенке. Улетео је у председничку трку као замена Зорану Лилићу, пошто је Војислав Шешељ добио већину, али не довољну да би постао председник, због недовољног одзива бирача. Милутиновић је тесно победио Шешеља, добивши огромну подршку албанских гласача у Јунику и осталим местима где је касније основана ОВК, па му је Војислав Шешељ, по избијању побуне, иронично препоручио да оде међу своје бираче и смири их.

После победе Војислава Коштунице против Слободана Милошевића за председника СР Југославије, Милутиновић је постао кооперативан према досовским властима, чиме је закупио мирну старост. Да ли и спокојну?

У епохи Милошевића, Зоран Лилић је постављен за председника СР Југославије, одлучан да се не меша у свој посао. Они који су га потцењивали док је симулирао симбол федералне власти, променили су мишљење када се повукао. Некадашњи манекен с негованим брковима, склопио је необично и до сада неразјашњено пријатељство с Муамером Гадафијем и постао човек за везу с либијским вођом, коју су радо користили и Коштуница и Тадић. Обријавши бркове и уживајући у пецању, свом омиљеном хобију, Зоран Лилић се показао далеко већим играчем после одласка с власти него када је вршио. За политичког Србина, нема већег комплимента.

Која је тајна Војислава Коштунице, који је у моменту када је свргнуо Слобу, имао подршку као Иди Амин, дакле апсолутну, али никада није злоупотребио толику количину моћи? Могао је да уклони са сцене, као Ричард Трећи, све своје противнике. Воја је учинио нешто друго: говорио је о легитимитету, изградњи институција и владавини права. Подељене демократе су посебно исмевале ту његову легалистичку мантру, а сада је понављају хорски, када то исто траже од Вучића.

Треба ли данас Србији онај Коштуница, који би могао да буде стабилизатор између моћног Вучића и опозиционе нејачи? Вероватно би многи волели да Воја сам себи изда дозволу за излазак из политичког самоизгнанства.

Волели га или не, то је човек који је, када су га приморали да бира између себе и Срба, изабрао ове друге. Од њих је, заузврат, добио очекивани поклон – заборав!

Борис Тадић је чврсто владао два мандата на Андрићевом венцу, али је преценио себе, расписујући изборе пре рока. Није схватио да је, испоруком Караџића и Младића, прошао његов гарантни рок, што му је, без увијања, у Београду поручила Ангела Меркел. Док је владао, показао се као далеко отровније пиће од ледено хладне „кока-коле”, како су га малициозно описивали његови опоненти, сматрајући га за савршено упаковани маркетиншки производ. Списак оних који су то открили је поприлично дугачак, попут Зорана Живковића и Чедомира Јовановића.

Ноћ по одласку с власти, обећао је да ћемо га гледати у неком другом филму, али је тамо кратко боравио, па као некадашњи апсолутни господар сада подсећа на политичког натуршчика водећи малу Социјалдемократску странку. Једини је од шесторице бивших шефова свих наших држава, а биле су их три (СРЈ, СЦГ и Србија) који се поново политички активирао. Погрешна процена. Да је одлучио да одглуми нестанак, можда би га Срби поново пожелели.

У ком филму је Томислав Николић? Са штрајкачког стиропора је, као с трамболине, ускочио у председничке одаје, победивши управо Бориса Тадића. То су му прорекли не само грађани Србије већ и Брисел, који му је честитао победу три сата пре него што су затворене бирачке кутије.

Сада води канцеларију за сарадњу с Русијом и Кином, али није виђен приликом Вучићеве посете Москви и Пекингу. Остаје непознаница да ли је био оправдано одсутан. Тома, заправо, није примећен од када је кандидатуру предао актуелном шефу државе. Да ли се Николић осећа удобно у дубокој сенци? Његово ћутање би, у сваком другом послу, осим политике, требало да значи потврдан одговор.


Коментари19
0987d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoje
Sa zakasnjenjem, ali ako polozim prijemni javnost treba da zna a politicari da uce. Miloseviceva istorijska greska je sto se nije dogovorio sa SAD-om kad je vec bila sudbina, da on rasturi SFRJ po meri i volji i danas ne bi bio primer za udzbenike.
Борис
Није да одобравам, али да их није испоручио, не би ни био на власти...
Борис
Комбинација „Надреалиста" и „Алана Форда".
Филиповић Милутин "Фића"
Када се сагледаМилошевићева историјска улога, а посебно његова храброст, патриотизам, одлучност, достојанство и бистрина ума, сви ови после њега, заиста изгледају бедно и јадно. Сасвим сам сигуран, да ће у времену које долази, (ова шесторица са слике) доживети још строжије оцене за свој "рад" и сву штету коју су нанели народу и држави.
Сузана
Лилић и Милутиновић су били Милошевићев избор! Историјску улогу Милошевића ћемо тек сагледати и немерљиву штету коју нам је нанео водећи политику засновану на сопственим интересима, а не националним, какву су водили сви остали. Све што се може позитивно рећи о Милошевићу је држање на суду у Хагу где је, кад је видео да је враг однео шалу, бранио српске националне интересе!
Препоручујем 10
Milan Ristic
Када прочитам коментаре о Коштуници видим да смо народ који стварно брзо заборавља.Био је председник једне од Југославија у којој практично није имао никакву власт (имали су је премијери) и заборавили смо шта је све морао да уради да би прогурао Устав на који се и данас саплићу "наши демократски пријатељи са запада" а и многи наши чеде,чанкови,динкићи,драшковићи ...и да не набрајам са каквим каубојима је радио од којих би већина требала да гледа кроз решетке због шестог октобра.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља