субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:12
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Нови клинци

Држава не може да васпитава нашу децу. Дезоријентисани родитељи морају да се посвете много више њима, а мање себи, иначе ће они почети да васпитавају нас
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 14.10.2018. у 20:46

Ко се сећа Екрема Јеврића, једног од највећих постмодернистичких филозофа нашег доба? Црнчио је као гастарбајтер у Њујорку, радећи на грађевини и возећи такси, а биће да је шљакао још понешто, па је, тако слуђен, вртећи се у центрифуги модерног доба, на „Јутјубу” објавио песмицу „Кућа, посо”. Мора да је био очајан. У неколико стихова доброћудни шљакер из Плава разоткрио је да ослобођени човек у епицентру светске демократије живи нешто бедније од роба, запостављајући децу и жену, па су о његовој револуционарној побуни на друштвеним мрежама извештавали Би-Би-Си и „Индипендент”. Песмица је постала социолошка студија којом је готово засенио извиканог Славоја Жижека.

Коначно су га рашчеречили домаћи медијски магнати, убацујући га у ријалитије. Био је све богатији, али и све даље од своје породице. На крају баладе стрефила га је срчка. Скончао је мртав, бео и заборављен. Није био свестан да је, с једним авангардним хитом, постао постмарксиста који вапи за што више слободног времена које би проводио са супругом Игбалом и четири сина, уместо да им шаље новац, верући се по скелетима облакодера, возећи такси кроз паклене њујоршке булеваре или блесавећи се у кавезима српских телевизијских студија.

Сумњам да су чланови Координационог тела за спречавање вршњачког насиља у Новом Саду проучавали Екремову филозофску мисао, када су предлагали да млађима од 16 година буде забрањен боравак ван куће без пратње пунолетне особе након 22 сата зими, односно, иза поноћи лети. Забринути због инцидената у којима учествују деца и млади, предложили су својеврсно увођење полицијског часа за тинејџере.

Идеју су преузели имајући искуства Исланда који је учинио управо то. Тамошња дечурлија су претерала с алкохолом, дрогом и цигаретама, па су власти одлучиле да преузму родитељску васпитну улогу и ограниче слободу кретања клинцима. Осокољени резултатима Исланђана, новосадски експерти су дошли на идеју да Нови Сад постане експериментална екстериторија у којој ће се примењивати државни интервенционизам у васпитању наших наследника.

Д. Стојановић

Чудна је земља тај Исланд. По избијању светске економске кризе, држава је похапсила банкаре, а потом вратила кредите из буџета свим грађанима. Кад су довели у ред родитеље, припитомили су и бунтовне тинејџере.

Ајатоласи политичке коректности на саму помисао да градске власти Новог Сада могу увести репресивне мере и тиме повредити дечја права, подигли су борбену готовост на највиши степен, не разумевајући у први мах да се сличне мере примењују у неколико земаља Европске уније, као што су Бугарска, Естонија, Велика Британија или Аустрија. У земљама као што су Немачка, Шведска, Мађарска или Хрватска боравак младих без родитељског надзора на јавном простору није посебно регулисан, већ је део општих обавеза родитеља да воде рачуна о малолетницима, прецизирала је „Слободна Европа”.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић се већ изјаснио. Неће дозволити никакво увођење полицијског часа, а камоли привођење тинејџера. Разумем човека. Политичар је владајуће странке и још му фали да му прилепе како новосадска полиција врши рације, јурећи клиње који лутају од кафића до кафића.

Није, међутим, Нови Сад никакав изузетак, а идеја поменутог тела забринутог за нашу младост је инспиративна и потребна. Данашњи клинци излазе у град кад родитељи одлазе на спавање, живећи баш као и Екрем и његова деца, у транзиционим данима мрмота. Треснувши у систем у којем се ринта од јутра до сутра, нисмо схватили формулу каубојског капитализма на дивљем истоку: да се од много рада једва опстаје као човек. Места за господу су већ заузета, стварањем коалиције отуђене политичке елите и новорођених власника капитала који, како видимо, на пословне преговоре долазе с пиштољима.

Деца то виде много боље од нас. Ако их васпитавамо на вредностима социјалистичко-самоуправних тинејџера, постаће заробљеници странака, кредита и банака. Ако им нежно, с пуно родитељске љубави, смлаћени после неколико послова које паралелно радимо, ипак муцајући препоручимо да постану бахати и егоистични, па их научимо оно што ми нисмо умели – како да се макар они умувају међу нову друштвену елиту – дечаци ће почети да личе на Кристијана, а девојчице на Тијану Ајфон. Ако истакнемо белу заставу и упутимо их ка амбасадама, виђаћемо их само на скајпу.

Отуда њихово младалачко бунтовништво све више прераста у агресију, док живе на друштвеним мрежама. Између стварности и виртуелне реалности, они бирају имагинарни свет. У тој вај-фај галаксији они трагају за оним што им све мање пружамо: љубав, стрпљење, разговор и наду. Зато и толико времена проводе буљећи у екране смартфона, јер та потрага је узалудна. „Инстаграм” не може да замени маму, а „Фејсбук” тату!

Биће да због тога излазе тек кад заспимо, а враћају се кући кад одемо на посао. То је њихова пoбуна против нас. Не можемо је угушити репресијом, већ љубављу, али не тако што ћемо им куповати брендирану гардеробу и удовољавати свакој њиховој жељи, већ тако што ћемо им дати до знања да су нам она најважнија. Зато држава не може да васпитава нашу децу. Дезоријентисани родитељи морају да се посвете много више клинцима, а мање себи, иначе ће они почети да васпитавају нас. Понекад помислим да то и није лоша идеја. Можда је ред да нас они коначно доведу у ред?


Коментари7
fbc34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... lepo pise novinar .... tema je pun pogodak ... ali mnogo je to pesnicki obradjeno ... bilo bi lepo da nam uzme jednu temu konkretno i analiticki opise sta je sta,sta je bilo i kako je pocelo ... mogao bi na primer da istrazi uspeh,pocetak i uspon vlasnika Pinka,gde cesto gostuje,i kako je i zasto ta kuca postala partijsko-drzavna tv ...ili pricu o bespravnoj gradnji u Beogradu,ili da nam malo Beograd na vidi izvuce na suvo ...
мр Предраг М.Вулетић
Родитељи у трци да обезбеде елементарну егтистенцију , немају времена за своју децу , чије је васпитање препуштено мобилним телефонима и мору опасности , којих нису нити могу бити свесни. Родитељи морају своје жеље и активности да подреде дружењу са сопственом децом, и кроз обавезан породични недељни ручак ,као и дружењу са фамилијом , блиским пријатељима и њиховом децом. Политика има новинарску драгуљ -Апостолског,апостола новинарског.
namcor
Izgleda da se u Srbiji neminovno primice vreme katarze... otisli smo predaleko od sebe i sem praznine nema niceg drugog oko nas...Ovaj tekst mi zvuci kao i davni stihovi nedavno prminulog pesnika " ...pjevam da mi prodje vrijeme..."
Jarkov
Moramo da vaspitavamo decu da ona ne pocnu da vaspitavaju nas, odlican tekst! Iskustvo iz komsiluka, za pamet i nauk svima nama: klinac od 15 godina odlucio da napusti 1. razred gimnazije i posveti se fudbalu. Majka kuka i place otac izbezumljen, inace oboje za primer i kao pedagozi i kao komsije i kao radnici, a finansijski nazalost obicna sirotinja. Klinac nece u skolu pa nece. Izadje sa rancem i knjigama, ode u park ili u kladionicu. To traje nekoliko nedelja. Otac videvsi da nista ne pomaze uzima kais i preko kolena istuce derana. Deran zove policiju, otac dobija krivicnu prijavu za nasilje u porodici i zabranu prilaska kuci u trajanju od 48h. Dolazi kuci u tih 48h da vidi sta se desava, klinac ga prijavljuje policiji, odvode ga za krsenje zabrane prilaska i dobija 60 dana prekrsajno zatvora. A krivicni postupak i dalje traje. Ne dozvolite ovo ljudi.
kuzze
greška u koracima nema kladionice bez novca, deca se nikada ne tuku, neko ko ima 15 godina nije dete, on već može da pravi svoju decu. Ako dete nisi usmerio do druge godine života, više se i ne pitaš.
Препоручујем 0
Филозоф - Хајдегеровац
Свака част г. Апостоловском на изузетно духовитом и поучном тексту! Посебно бих похвалио његову оштроумну оцену савремене српске филозофске сцене. Неоспорно је да је по дубини и актуелности мисли пок. Екрем Јеврић numero uno, а за длаку заостаје дубокоумни Рамбо Амадеус. Остала етаблирана философска братија се, за кору хлеба или неку стипендијицу, углавном бави помодним англо-саксонским и замлаћивањима. Просто ме је блам када их понекад чујем на телевизији.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља