уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:36
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: БЕРНХАРД ШЛИНК, писац

Постоје циљеви вредни људске жртве

Запад олако схвата идеале слободе, братства и једнакости, каже један од најважнијих савремених немачких писаца и аутор култног романа „Читач”, по којем је снимљен истоимени филм овенчан Оскаром
Аутор: Марина Вулићевићнедеља, 14.10.2018. у 23:00
(Фото Алберто Вензаго)

Бернхард Шлинк, један од најважнијих савремених немачких писаца и аутор култног романа „Читач”, приповести о кривици и моралној одговорности коју потомци осећају због злочина својих предака из Другог светског рата, поводом свог новог романа названог „Олга” ексклузивно и први пут у Србији говори за „Политику”.

Ову књигу је у преводу Споменке Крајчевић објавио београдски „Плато”. Нетипично за његов досадашњи рад, Шлинк почетак приповести у делу „Олга” смешта у период уједињења немачких држава, у време канцелара Ота фон Бизмарка, наговештавајући тако улогу коју ће Немачка преузети у каснија два светска рата. Ипак, за главну јунакињу тог доба јачања Немачког царства Шлинк узима Олгу, девојчицу, а затим жену, словенског порекла, довољно храбру да схвати да ће од почетка за своје место морати сама да се избори. И то образовањем. Још од детињства заљубљена у сина племићког рода, она у својој једноставности не схвата његову жељу за далеким путовањима и колонијалним освајањима. Слично томе, она неће разумети ни свог сина који је пришао нацистима. Будући да њен вољени Херберт нестаје на једном од похода, она остаје да га доживотно ишчекује, пролазећи кроз светске ратове и немаштину, отерана као учитељица у далеку провинцију. Олга остаје неуклопљена у немачки идеал посебности и мегаломаније, али по некој својој логици, за губитак животне љубави окривљује управо Бизмарка. Већ као стара госпођа долази на идеју да сруши његов споменик.

Радња вашег новог романа смештена је још даље у историју, када је Немачка почела да сања своје велике освајачке снове. Постоји ли тај један узлазни или силазни правац у историји једне нације, у овом случају немачке, који се наставља генерацијама? Да ли се тај правац може променити?

Нације имају своју историју, традицију, наслеђе, зачетне митове, и то их, наравно, уобличава и усмерава генерацијама. Узмите, на пример, творачке митове Србије и Немачке, изгубљену битку на Косову и пропаст Нибелунга. Када је једном успостављен национални мит који говори о поразу, та нација теже ће се суочити с губитком него она која је зачета на основу победничког мита. Они народи који се осврћу на мит о губитништву тежиће да га узвисе до херојства, пре него што ће нешто научити од њега.

Зашто је ваша главна јунакиња Олга словенског порекла? Словени су у историји често били потиснути у Европи? Како је то данас и каква је сада улога Немачке?

Отац моје јунакиње Олге је Немац, а мајка јој је Пољакиња, асимилована у шлеску популацију. Она је типично дете граничног подручја између Немачке и Пољске. Сада се све мења: Немачка улога у Европи, европска улога у свету. Уз масовне миграције у 21. веку, Европа и Немачка постају граничне области.

Једно од многих питања из вашег новог романа тиче се и колонијалних освајања. Живимо у постколонијалном свету, међутим, који су то нови облици колонијализма?

Наравно, ту је експлоатација Трећег света, коју спроводе бивше колонијалне силе, али такође, и бивше колоније, нарочито Кина.

Оскар за „Читача”
Бернхард Шлинк (1944) рођен је у Билефелду, а живи у Бону и Берлину. Професор је права на Универзитету Хумболт. Роман „Читач” прославио га је широм света, док је сјајан истоимени филм Стивена Далдрија, с Кејт Винслет и Рејфом Фајнсом у главним улогама, награђен Оскаром, само учврстио пишчеву славу. Шлинк је аутор и романа „Повратак кући”, у којем главни јунак трага за завршетком приповести о немачком војнику, одбеглом из руског заробљеништва у покушају да се врати кући, жени коју воли, али је у потрази и за сопственим идентитетом. У роману „Викенд”, Шлинк пише о бившем терористи, припаднику Црвених бригада, који после 20 година затвора открива раскол између сопствених идеја и ставова својих некадашњих пријатеља. У средишту Шлинковог романа „Жена на степеницама” налази се мотив женског акта, који за младог адвоката постаје животна опсесија више него жена коју та слика представља. У збиркама приповедака „Бекства од љубави” и „Летње лажи” Шлинк на много начина преиспитује теме својих романа: човека у историји и савремености, који суочен с емотивним и моралним дилемама често спас проналази у ћутању.

Ваша јунакиња Олга, стара и префињена госпођа, подмеће експлозив код споменика Оту фон Бизмарку. Ту долазимо до проблема тероризма, који је карактеристичан и за ваш роман „Викенд”. Постоје ли идеали вредни људских живота? Како да знамо да је наш идеал достојан живота или умирања и шта је човек без вишег циља? Да ли је савремено доба ускраћено у погледу великих идеја – слободе, братства и једнакости?

Да, постоје циљеви вредни људске жртве. Када добро промислимо и послушамо своје срце, добро знамо које су то ствари. Осећам страхопоштовање према ватрогасцу који жртвује свој живот да би спасао једну породицу из куће у пламену. Или према мајци која на коцку ставља свој опстанак како би спасила своју децу, укрцавајући их на последњи спасилачки чамац. Поштовање осећам и према грађанину који умире у покушају да убије суровог тиранина. Слобода, братство и једнакост идеали су велики данас, исто као што су то били некада. Ми на Западу схватамо их олако већ тако дуго времена. Не ценимо их онолико колико заслужују.

Како етичке проблеме видите као писац, а како као правник? Може ли правда заиста бити достижна у животу, у литератури?

Књижевност нас може учинити осетљивима за вредности и лепоту праведности. Правду, међутим, не може досећи. Ни у животу, такође, не можемо достићи правду, осим ако не можемо и ако не морамо за њу да се изборимо.

Да ли трагате за неким етичким одговорима градећи своје јунаке судија и адвоката и шта има превагу у животу, као и у литератури: етички и морални разлози или људска страст?

Шта је разум без страсти?

Застрашујући је начин на који је ваша јунакиња Хана Шмиц била послушна нацистичком систему. Шта вас највише плаши када размишљате о нацистичкој Немачкој?

Највише ме плаши то како су лако и како брзо институције Вајмарске Републике, демократске државе с владавином закона, немачко друштво и немачка култура једноставно срушени онога тренутка у којем су нацисти преузели власт. Ми обично мислимо да је политичко и културно тло којим ходимо налик на чврст и дебео слој леда, који се не да сломити, а онда у ствари схватимо како све то лако може да напукне и проломи се. У нацистичкој Немачкој, али и у данашњој Мађарској или Пољској.

Олга, као и Хана Шмиц у „Читачу”, воли књиге. Она улази у плејаду ваших снажних самосвесних јунакиња. Разлика је у томе што је Олгино оружје знање, које послушна Хана није имала. Један ваш јунак из приповетке изговара реченицу да нам знање даје моћ, па неко други ко о нама нешто зна, такође има и власт над нама. Мислите ли да је знање најважније оружје које можемо имати?

Зар то не би било дивно? Истина нас ослобађа, а самоспознаја нам даје моћ да водимо самосвестан живот који нас одређује као личности. Супротно томе, знање о другима даје нам способност да њима манипулишемо, то је нешто ружно што је, нажалост, постало уобичајено у друштвеном животу. Ако тако страшну ствар спроводе државе и крупни капитал, против тога се треба борити свим средствима.

Описујете префињене начине на које жена утиче на мушкарца, као у роману „Жена на степеницама”. Да ли жена има моћ над мушкарцем, или је то више идеал жене, њена замишљена слика?

Наравно, љубав даје жени власт над мушкарцем, као што и мушкарцу даје моћ над женом. Љубав пркоси времену.

У вашим приповеткама и романима често је у основи мистерија коју треба одгонетнути. Често у њима пријатељство и љубав поклекну под теретом неоткривене тајне. Који је њен значај за живот и уметност?

Тајна нас подсећа на наша ограничења.

Поред осталог, ваша тема су пријатељства и љубави, који немају срећне исходе. Зашто људи беже од љубави, што је и у наслову једне ваше збирке приповедака? Можемо ли побећи од себе?

Можемо да растемо, развијамо се, да се мењамо, али и даље остајемо та иста особа која расте, развија се, једна те иста особа која пролази кроз промене.

Како видите своје књиге на великом платну?

Све зависи од редитеља. Стивен Далдри створио је од романа „Читач” диван филм. Али, нису увек ту Стивен Далдри и Кејт Винслет.

 


Коментари4
e1422
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

da se razumemo
nemacka je mlada drzava;postoji manje od dvesta godina i to ujedinjenjem raznih plemena.srbija je stara vise od hiljadu godina sto govori o genetskom kvalitetu njenog naroda.
Братимир
„ ... а онда у ствари схватимо како све то лако може да напукне и проломи се. У нацистичкој Немачкој, али и у данашњој Мађарској или Пољској." Демократија може да напукне и у данашњој Немачкој, само друг Шлинк то не жели да призна како би остао политички коректан. Интервју је вероватно рађен пре објављивања резултата излазних анкета у Баварској. Искрено, када Немци пишу о лепим осећањима, то је као када масовни убица пише о моралу или етици.
Douglas Bader
Uz dužno poštovanje Slinka kao pisca, očigledno uvidjavnost mu nije jača strana. Od jednog Nemca je izuzetno neuvidjajno uporediti nacisticku Nemačku, koja je skoro zatrla Poljake, sa današnjom Poljskom. Može on i reći da mu njegovo nemačko iskustvo upravo i daje to pravo da signalizira potencijalnih fašizam u najavi, ali meni to deluje u najmanju ruku, neumesno.
Mihajlo
Izvanredan clanak, hvala puno autoru

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља