недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Незапосленост највећа мука

Најдраматичнија лична траума јесте смрт блиске особе
Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 15.10.2018. у 21:45
Бранислав Кнежевић

Није пријатно чути, још је теже доживети, а истраживања показују да се обичан човек често нађе у врло тешкој животној ситуацији. Онлајн испитивања Психолошког саветовалишта „Мозаик”, спроведеног почетком октобра на репрезентативном узорку становништва, просечне старости 37 година, изнела су на светлост дана доста узнемирујућих података. Међу њима су и бројке које показују да је у просеку свака трећа особа у нашој земљи остала без посла, а свака пета је гладовала у неком моменту живота.

Трећина наших суграђана на неки начин је имала везе са ратним дешавањима или била без своје воље мобилисана, а исти проценат њих доживео је саобраћајну несрећу. Свака друга особа била је или јесте болесна, хоспитализована и оперисана, а више од половине њих изгубило је блиску особу.

Како у разговору за наш лист истиче Тијана Мировић, психолог и један од аутора истраживања, ове депримирајуће податке само делимично можемо да тумачимо у светлу чињенице да су рат, бомбардовање, санкције, избеглиштво, сиромаштво и драматичне политичке промене били саставни део нашег живота у последње три деценије. Међутим, оно што је психологе изненадило и поразило јесте чињеница да је скоро петина особа гладовала због недостатака новца, јер је овај податак добијен на узорку људи који су средњих година, имају компјутер и умеју да попуне онлајн анкету.

– Очекивали смо да ће већина рећи да у свом трауматском сећању има бомбардовање и боравак у склоништу, али је веома забрињавајуће колики број њих је доживео незапосленост, губитак посла, мобинг у радном окружењу и дискриминацију по расној, верској, старосној или етничкој основи. Наиме, резултати ове студије говоре да се скоро половина испитаника суочила са незапосленошћу, мобингом на послу, а трећина њих остала је без посла – истиче Тијана Мировић.

Забрињава и податак да је свакој четрнаестој особи одузет стан, односно лична имовина. Искуство избеглиштва и миграција има петина особа, а највећи број испитаника наводи да је пресељење у иностранство, због школе или посла, најчешћи узрок ове трауме.

– Забрињава податак да је чак 60 одсто испитаних изјавило да је доживело психичко насиље, трећина њих била је жртва физичког, а 11 одсто сексуалног насиља. Дискриминацију је доживело 40 одсто испитаника, док је увреде или понижавање на основу расе, вере, етничке припадности, сексуалне оријентације, старосног доба или инвалидитета доживела око четвртина испитаника – наглашава Тијана Мировић.

Наша саговорница скреће пажњу на чињеницу да су се великом броју особа трауме надовезивале једна на другу и подсећа да је души, баш као и телу, потребан предах између два велика стресна догађаја.

– Кумулативно дејство трауме је опасно јер су наши адаптивни механизми истрошени. Због тога се дешава да особа која је доживела смрт блиске особе и губитак посла „пукне” због неког мање стресног догађаја. Осим тога, људи веома различито реагују на велике личне трауме, што пре свега зависи од тога колико смо отпорни и борбени и какви су нам „потпорни системи”, односно имамо ли подршку породице и пријатеља – наглашава овај психолог. 


Коментари5
731d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tuga
Duboko se zahvaljujem istraživačima koji su radili na ovome. Deluje vrlo depresivno ovaj naš svet kada se pročita jedan ovakav tekst. Nadam se da ima i srećnih i koliko toliko ispunjenih ljudi. A ostalima želim da što pre stanu na noge.
Marko N.
He, he, kad uđete u EU nećete više imati taj problem. Jer će vam nezaposleni otići u Irsku, Njemačku i UK. Hrvatska ima danas najnižu stopu nezaposlenosti još od vremena YU. Naravno da to nije rješenje.
Ognjan Sretković
sve u svemu začin C.
Данило
Каква бре незапосленост. Посла је увек било и биће ко хоће да ради. После предавања код оца на грађевину, мешај малтер бато. Истуширам се, набацим перје, пун ко брод, строго Гучи, не Гуча него ЕКВ, то је ин. ЕКВ је тада и сада, и увек ин. Зашто? ЕКВ је први протест дубине векова против српске површности и кича, туркиш мелоса до плагијагора Аеросмита. Све је туђе, само је ЕКВ наша.
Matija Soskic
Zbog toga se nezaposlenost ne smatra kao vazna tema u srpskim medijima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља