уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:33

Дунавске јесетре пред истребљењем

Врста која је преживела више од 200 милиона година еволуције означена је као крајње угрожена. – Највеће претње су криволов и бране које им пресецају миграторне руте
Аутор: Ана Вуковићпонедељак, 15.10.2018. у 21:01
По­сто­ји шест вр­ста је­се­три, а једна од њих је и кечига (Фото Евгениј Полонски/WWF)

Стара је више од 200 милиона година. Називају је живим фосилом, а од њене икре прави се један од најскупљих деликатеса – кавијар. Дунавска јесетра досад је имала среће у еволуцији, али чини се да ће рибу коју није убило ни оно због чега су нестали диносауруси, докрајчити баш наша генерација. На Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе (IUCN) она је означена као крајње угрожена врста.

Више од 85 одсто врста јесетри ова организација је класификовала као оне које су пред изумирањем, а како истичу Арне Лудвиг и Федра Дукакис, копредседавајући Стручне групе за јесетре, Комисије за очување врста IUCN, највеће претње су им криволов и утицај брана на рекама на њихова станишта и миграцију.

– Изградњом хидроелектране „Ђердап I” 1970. године и „Ђердап II” 1984, ток Дунава је преграђен и узводно од бране претворен у акумулационо језеро, што је довело до промена у хидролошком режиму, хемизму воде, конфигурацији дна, приобаљу и живом свету. Њиховом изградњом створена је механичка препрека и прекинут је миграторни пут црноморским јесетарским врстама риба, које су се некада мрестиле и у узводним деловима Дунава – објашњава Ненад Секулић, начелник Одељења за биодиверзитет, еколошке мреже и одрживи развој Завода за заштиту природе. Он додаје да је некада значајан фактор угрожености јесетри био прекомеран лов уз коришћење алата који су их озлеђивали, док је данас то илегални риболов. Према Секулићевим речима, претња за врсту су и комуналне отпадне воде из индустријских постројења и са пољопривредних површина, због тога што мењају квалитет воде и нарушавају њихово станиште.

Постоји шест врста јесетри и све су угрожене, објашњава Милена Драговић из Светске организације за природу (WWF) која у нашој земљи, али и Румунији, Бугарској, Украјини и Аустрији спроводи пројекат „Живот за дунавске јесетре”.

(Фото WWF)

Пет врста су миграторне, и оне се углавном налазе у доњем току Дунава јер им је пут ка Аустрији, докле су некада ишле ради мрешћења, сада препречен. Кечига није таква, па се зато може наћи и у осталим деловима земље, али и у Београду.

– Летос смо покренули иницијативу за забрану излова кечиге на пет година. Ова врста је такође у опасности јер се лови и током ловостаја, а уз то, због слабе контроле на тржишту рибе, оне се продају и када су испод законски прописане мере од 40 центиметара – објашњава Драговић наглашавајући да је Србија једно од последњих станишта јесетри. Зато је и покренут пројекат „Живот за дунавске јесетре” који они спроводе у Прахову, Неготину и Радујеву.

– Реч је о местима у којима је излов јесетри некад сматран традиционалном вештином, а породице су се издржавале продајом ове врсте која је пред изумирањем. Кавијар, за који постоји податак да је послуживан и на „Титанику”, изузетно је цењен у свету, а тражено је и њихово месо. Осмислили смо тако програм који има за циљ да у сарадњи са локалним заједницама промовише јесетре као заштићене врсте, а да ова места представи као њихова некада главна станишта – каже Драговић.

Све земље дунавског слива морале би да раде на заустављању кријумчарења и илегалног риболова, истиче Лудвиг, који додаје да би Србија морала да контролише сваку употребу кечиге и производа од кечига који се често нађу на јеловницима ресторана или у продаји на локалним пијацама. Дукакисова наглашава да је осим контроле примарно строже спровођење закона.

У Међународној комисији за заштиту Дунава причало се и о томе колико је изводљиво изменити бране на Ђердапу, како би се рибама омогућила миграција ка средњем току реке и повећале шансе за обнављање ове врсте. Али, бављење миграцијама и стаништима изнад брана не би довело до резултата без решавања осталих питања, уверен је Лудвиг. Омогућавање јесетрама да се крећу узводно и низводно кроз бране није једноставно остварити, а не би ни имало смисла уложити толики напор уколико се не реши проблем илегалног излова рибе, закључује копредседавајући Стручне групе за јесетре.


Коментари7
61ff7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... eto jedne teme koja otvara nekoliko drugih ...ima zakona ali se ne primenjuje ... ima resenja za put riba ali se ne resava ... imamo mnogo ministarstava,jos vise vladinih agencija a skripi na sve strane ... zasto? ... e to je vec nagradno pitanje za nasu demokratiju ...za pocetak jedna stara narodna izreka ... riba smrdi od glave ...a glava je gde nego u Beogradu ...
Matija Soskic
Stepen civilizacije bilo kog drustva na Zemlji najbolje pokazuje odnos prema zivotnoj sredini. Odgovorni za istrebljenje bilo koje biljne ili zivotinjske vrste treba da se kazne za pocinjeni zlocin.
Stari Djerdapski vuk
II deo Ova tri navedena mesta nisu bas mnogo vazna ali je zato Prahovo veoma zagadjeno mesto. Jesetrama kao i kecigama i morunama je potreba cista voda sa kamenim dnom na kome se hvata recna trava i koju te vrste ribe jedu jer nisu "grabljivice" nego biljozderi. Treba ocistiti Dunavsko mulj, preba pripremiti podlogu, treba pored reke napraviti mrestista za mladicu i srednju ribu. Problem je u tome sto je Srbija podavila preduzeca kao sto su bila:Bagersko brodarsko, preduzece Ivan Milutinovic, ustanova za plovne puteve i JRB odnosno Srpsko recno brodarstvo. Svojevremeno je onaj cuveni Tadicev politicar koji je spavao kod tetke na kaucu pa tako "skupio'' svojih prvih par milijona maraka Djelic svojevremeno obecao ciscenje Djerdapa i dovodjenje moruna jedino je da taj narod nije bio som pa se nije dao upecati na te fore. Srbiji je za pocetak potrebam pravi ministar ekologije a ne (...) Goran Trivan. Potrebno je mnogo toga sto ''demokrate" unistise. Ovako bice malo morgen.
Stari Djerdapski vuk
Obzirom da sam rodjen u Kladovu u porodici u kojoj su svi bili brodarci dozvolite mi par reci jer mi je problem veoma poznat. Da krenemo redom. Kavijar koji je sluzen na Titaniku nema blage veze sa kavijarom ovih dunavskih riba. nekada se u Kladovu prodavao domaci kavijar ali je uvek bio osrednjeg pa i losijeg kvaliteta od kavijara iz Kaspijskog jezera. Najbolji je Ruski i Iranski. Pomerati branu Djerdap I (prvu izgradjenu branu sa Rumunima i koja je pregradila Dunav posle vise od 20 veka) je neozbiljan predlog kao sto je i predlog "cuvenog doktora prostornog planiranja Milana Bacevica " o kanalu Morava,Vardar, Solun.To su neozbiljne ideje i "projekti" od samozvanih velikih doktora sa diplomama sto narod kaze :sto juznije sve tuznije. Covek sakupio diplome iz Skoplja, Pristine i kojekakvih drugih prcilovaca kao i njegov kum Toma Grobar nagistar iz Batocinu. Prahovo, Negotin i verovatno je reporter mislio na Radujevac jer Raduj ne postoji na Dunavu.
Beogradjanin Schwabenländle
За криволовц постоји полиција, А што се електрана тиче оне постоје и на Рајни, Немачка - Швајцарска на Темзи, и још на многим другимм рекама Европе, и тај је проблем решен, паралелно са током река су изграђене такозване степенице у води који омођују рибама да се крећу и узводно. И то функционише.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Гастрономија
Гастрономија

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља