Навикла је Славија на њега, а и он на Славију. Са тог централног трга Димитрије Туцовић „посматрао” је свет пуних 67 година. Због обнове трга и изградње фонтане споменик је измештен из центра кружног тока да би се у понедељак, коначно, после две године „вратио” на Славију и то на нови трг испред зграде Народне банке.

Старо попрсје Димитрија Туцовића постављено је на нови постамент који је окренут ка месту где се пре налазило његово обележје.

– После одобрења Завода за заштиту споменика културе попрсје је постављено на постамент. До сада смо га чували у посебној просторији на Централном гробљу. Оно је сада очишћено и уређено, док је постамент сасвим нов. Израђен је у димензијама ранијег постамента и то од беловодског пешчара – објашњава Драган Балтовски, директор ЈКП „Погребне услуге”.

Биста Димитрија Туцовића постављена је уз помоћ дизалице и специјалних каишева, а у уторак ће бити и званично откривена. Оснивач социјалдемократије у Србији деценијама је почивао на Тргу Славија. Његови земни остаци и биста измештени су 13. новембра 2016. године у раним јутарњим сатима.

То је многима оставило горак укус у устима, посебно породици Туцовић, која није присуствовала измештању. Они су неколико месеци пре овог чина поднели захтев да се његови земни остаци пренесу у родно место Гостиље, а да биста буде постављена у Ужицу

Упркос противљењима, Туцовић је уз државне и војне почасти 15. децембра сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу. Гробница коју је пројектовао архитекта Георгије Крстановски налази се у близини војсковођа и хероја који су обележили Први светски рат – генерала Милоша Васића, министра војске и „освајача” Кајмакчалана и Битоља, војводе Живојина Мишића, војводе Петра Бојовића, Милунке Савић, Павла Штурма, али и Сердар Јанка Вукотића, Николе Пашића, Петра Кочића...

На гробници је до краја 2017. године постављена умањена копија споменика са Славије, који је 1949. године израдио вајар Стеван Боднаров.

Оснивач социјалистичког покрета у Србији

Димитрије Туцовић био је једно од осморо деце од оца попа Јеврема и мајке Јефимије. Рођен је 1. маја 1881. године у селу Гостиљу. Био је вођа и теоретичар социјалистичког покрета у Србији, који је у наслеђе оставио идеју о социјалној правди и једнакости.

Био је уредник „Радничких новина” и „Борбе”. Говорио је о интересима великих сила на нашим просторима и узроцима сукоба на Балкану. До данас није остало разјашњено да ли га је усмртио метак с непријатељске стране или га је убио неко ко се није слагао са његовим мишљењем.

Сахрањен шест пута

Димитрије Туцовић први пут је сахрањен у јеку Колубарске битке, 20. новембра 1914. године, на положају где је погинуо, у близини Лајковачког села Ћелије. Недуго затим, његово тело пренесено је на гробље у селу Шушњар, а касније у војничко гробље у Лазаревцу.

По одобрењу Министарства правде Краљевине Југославије, од 25. јула 1939. године, започета је ексхумација земних остатака српских и аустроугарских војника са војничког гробља у Лазаревцу, па је део костију пренет у још недовршену крипту Храма Светог Димитрија у овој општини.

Десет година касније, без сагласности цркве, Туцовићеви остаци по наређењу тадашњег руководства пренети су у Београд, на Славију. Тада је Димитрије сахрањен пети пут.