недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Археолошки локалитет Анине доступан туристима

Завршена прва фаза конзервације римског пољопривредног имања
Аутор: С. Ћирићуторак, 16.10.2018. у 22:00
Ваздушни снимак археолошког налазишта (Фото Завод за заштиту споменика културе Ваљево)

Ћелије, Лајковац – Након вишегодишњих археолошких истраживања, локалитет „Анине” у Ћелијама код Лајковца, место где су откривени на овим просторима најбоље очувани остаци римског пољопривредног имања из трећег или четвртог века нове ере, ових дана је постао доступан и посетиоцима. Летос је завршена конзервација стамбеног дела римске виле на локалитету чиме су створени услови и за туристичку презентацију овог значајног археолошког налазишта из времена Римског царства, саопштио је Радивоје Арсић, археолог ваљевског Завода за заштиту споменика културе, руководилац истраживања у „Анинама”.

„Конзервиран је први блок виле. Он се сада може обићи. Насута је површина, стаза за кретање, постављене су информативне табле са подацима, не само о конзервираном објекту, већ и о онима који нису конзервирани, а виде се на терену”, истакао је Арсић.

Изузетан значај
Археолошки локалитет „Анине” је од изузетног историјског и културног значаја, према речима археолога Радивоја Арсића, реч је о једној од најбоље очуваних и најпространијих вила из периода трећег и четвртог века нове ере. На простору Србије мало је римских остатака који нису пуно надограђивани и нису оштећени до непрепознатљивости, као што је то случај у „Анинама”, истиче Арсић.
„Локалитет садржи материјал драгоцен за проучавање сеоског начина живота и организације сеоских домаћинстава у време Римског царства, многи од пронађених предмета су употребљиви и данас”, додао је он.

– Зависно од прилива средстава, конзервација ће се обављати по фазама. Њен наставак се очекује крајем ове године или почетком следеће. Процена је да ће за две-три сезоне цео комплекс бити на располагању за туристичку презентацију. Постоји добра основа да се ова локација развије у изузетан археолошки парк лако доступан посетиоцима – поручио је Арсић.

Конзервацијом делова виле и економских просторија римског богаташа на овом локалитету отворена је могућност организовања екскурзија и излета које већ сада могу да уђу у званични програм понуде Туристичке организације општине Лајковац, али и бројних школа и летњих истраживачких радионица, каже за „Политику” Милутин Ранковић, директор ТОО Лајковац.

– Томе ће нарочито помоћи информативне табле на којима ће посетиоци и без присуства кустоса моћи да буду обавештени о намени објекта, о животу у периоду владавине цара Константина и римске тетрархије, када је Сирмијум, који је релативно близу ове локације, био један од главних градова Римског царства. Моћи ће да се обавесте и о егзистирању Српске деспотовине све до њеног коначног пада, када су ове просторе освојиле Османлије – наводи Ранковић. Створене су могућности за комерцијализацију овог места, што ће свакако бити убрзано када се рестаурира и римско купатило које је пре неколико година откривено у склопу комплекса.

Пројекат конзервације објеката на локалитету „Анине” урадио је архитекта Тихомир Дражић из Завода за заштиту споменика културе Ваљево, реализацију води његов колега археолог Радивоје Арсић, а цео посао финансира Министарство трговине, туризма и телекомуникација. Укупне радове на истраживању овог археолошког локалитета финансирају Министарство културе и општина Лајковац.


Коментари12
d2b91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mitar Pavlovic
svaki iole skolovaniji istoricar umetnosti ili istoricar reci ce otvoreno da je najbeskorisnija civilizacija bila rimska….
dejan boban
@Mitar odavno beskorisniji kmentar nisam pročitao...
Препоручујем 8
Djordje
Najbeskorisnija civilizacija Rimska??? Ha ha ha!!! Arhitektura, Graditeljstvo, Infrastruktura, Medicina, Tehničke inovacije itd... Danas nema oblasti koja ne vuče korene iz Rimske civilizacije. Po gašenju Rimske imperije u Evropi je nastao mrak 1000 godina. Humanizam i Renesansa su nastali kao buđenje te "najbeskorisnije civilizacije".
Препоручујем 8
Radomir Istoricar i Geograf
Sve je lepo napisano, ali zasto mesate bilo sta "srpsko"? U to doba nije bilo nista srpsko. Ako se nesto cuje srpsko, to su bili bugari-srbi, ili bugari divlaci. Srbija se pojavila tek u 19 veku a pre toga su bili bugarski srbi.
Aleksandar
A vi ste bili tada rođeni i sećate se da nije bilo srba, dopuštate da vam istoruju pišu stranci i jož gore verujete u to. Srbi su postojali i tad i to svedoče pisani tragovi, samo treba istraživati. Najlakše je reći da smo došli odnekud polugoli i nastanili se ovde gde su živela ratnička plemena koja su popunjavala, ako ne i činila rimske legije.
Препоручујем 7
Бијељина
Ископајте, прекопајте и носите у музеј...онда према сличним постојећим објектима све изградити на ново...туристи нису археолози, они хоће да имају шта да виде, попију пиће и да иду даље. Остаци и рушевине нечег из времена Римског царства ником нису занимљиви јер постоје очувани објекти које могу обићи.
Rimsko pravo
A Rimsko pravo je doktore sigurno nastalo preposivanjem DusaOvog zakonika?
професор Божидар Митровић, доктор правних наука
Степен ироније показује у којој мери сте убеђени у неоспорност Ваше тврдње да је Римско право необорив доказ да ништа словенско није могло да буде пре Римског права. Е па ту и лежи зец драги пријатељу. Први закон Римског права је LEGES DUODECIM TABULARUM из 451 односно 450 године пре нове ере, који се на свим светским језицима преводи као ЗАКОН 12 ТАБЛИЦА иако тамо нема никаквих ТАБЛИЦА, већ TABULA значи ДАШЧИЦА, што је битни доказ да су тзв Римљани прва знања стекли од КолоВена (СлоВена), односно етРуских, који су себе звали РазСени јер су видели да се Раз односно Коло материјализује на пресеку дрвета у облику ГОДова те су и законе који су ПРАВО од Бога исписивали азБучним знацима на ДАШЧИЦАМА. Али да би прикрили да су Римљани све колоВенско приписали себи Запад учи да су Римљани прве појмове о праву стекли из Грчких колонија, па су и Београд звали Алба Грека (Alba Graeca) и у XVIII веку («Музеј града Београда», стр. 88), иако су тада неспорно ту живели само СлоВени (КолоВени)/Срби
Препоручујем 3
професор Божидар Митровић, доктор правних наука
Обнављају се искључиво римски окупациони логори и величају се достигнућа Римске окупационе епохе да би се српском народу и слоВенима наметнула психологија робске провинције, иако је преримска епоха на Балкану десетоструко вреднија и извориште је културе не само слоВена већ целог човечанства, пошто је реч "култура" настала у епохи Лепенског Вира из српске речи Коло, што је очувано чак и у латинском језику - Colo којим је систематизован КолоДар, који зовемо каленДар и (тајно) знање "када сејати а када жњети". Све побројане организације су у служби наметања колонијалне психологије - Србима као покореном народу. Али после сваке ноћи - зора долази. Прогледаће наши археолози макар морали да гледају на једно око. И то ће им бити довољно!
Djordje
Ne lupetaj!!! Period Rimske imperije je najsvetlija epoha na prostoru Balkana. Tada je Balkan bio centar sveta (Sirium, Viminacium, Felix Romuliana, Ravna, Dioklecijanova palata itd...) a ne provincija.
Препоручујем 2
nikola kiric
Stani malo, jesam li ja nesto propustio? Neka nova verzija o Slavenima na ovim prostorima? Prije Rimljana bili tu? Arheoloski dokaz - iskopana rijec?
Препоручујем 3
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља