У галерији „Луцида” у Чика Љубиној улици представљене су две документарне изложбе – „Варошица Драгинац од 1902. до 1941. године” чији је аутор историчарка Драгица Савичић и „Од слободе до стратишта” Горана Вилића. Паное је графички обликовао Слободан Секулић Богдановић. Многобројним посетиоцима заинтересованим да чују причу о страдању народа у овом крају приказани су  историјски документи из тог периода које чувају Међуопштински историјски архив у Шапцу, Архив Србије у Београду и Музеј Јадра у Лозници, али и више оних које је ауторка прикупила у старим драгиначким породицама.

Изложба показује друштвену историју варошице, најмање и најмлађе по времену свог проглашења, која је тај статус и име по краљици Драгој добила 1902. године. О том периоду историје Драгинца до сада се мало знало. У колективном сећању становника сачуване су слике страдања у Другом светском рату, посебно стрељања цивила у октобарским данима 1941. године, а по томе је и познато стручној јавности. Своја сећања евоцирао је и архитекта Добривоје Тошковић, који је као дечак био сведок страдања житеља свог места.

На паноима се може видети историјски развој Драгинца који је припадао атару села Јаребице, а поставка осветљава и улогу цркве саграђене у 17. веку, школе основане 1839. године, живот под аустро-угарском окупацијом и после ослобођења, политичке прилике између два рата, развој културе и промене у друштвеном животу варошана.

Изложбу су организовали ОШ „14. октобар” из Драгинца и Удружење грађана „Меморијал Драгинац” под покровитељством града Лознице.