уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:44

Варошица Драгинац од 1902. до 1941. године

Аутор: Александра Куртешуторак, 16.10.2018. у 23:53
Документарна изложба у галерији „Луцида” (Фото: И. Милутиновић)

У галерији „Луцида” у Чика Љубиној улици представљене су две документарне изложбе – „Варошица Драгинац од 1902. до 1941. године” чији је аутор историчарка Драгица Савичић и „Од слободе до стратишта” Горана Вилића. Паное је графички обликовао Слободан Секулић Богдановић. Многобројним посетиоцима заинтересованим да чују причу о страдању народа у овом крају приказани су  историјски документи из тог периода које чувају Међуопштински историјски архив у Шапцу, Архив Србије у Београду и Музеј Јадра у Лозници, али и више оних које је ауторка прикупила у старим драгиначким породицама.

Изложба показује друштвену историју варошице, најмање и најмлађе по времену свог проглашења, која је тај статус и име по краљици Драгој добила 1902. године. О том периоду историје Драгинца до сада се мало знало. У колективном сећању становника сачуване су слике страдања у Другом светском рату, посебно стрељања цивила у октобарским данима 1941. године, а по томе је и познато стручној јавности. Своја сећања евоцирао је и архитекта Добривоје Тошковић, који је као дечак био сведок страдања житеља свог места.

На паноима се може видети историјски развој Драгинца који је припадао атару села Јаребице, а поставка осветљава и улогу цркве саграђене у 17. веку, школе основане 1839. године, живот под аустро-угарском окупацијом и после ослобођења, политичке прилике између два рата, развој културе и промене у друштвеном животу варошана.

Изложбу су организовали ОШ „14. октобар” из Драгинца и Удружење грађана „Меморијал Драгинац” под покровитељством града Лознице.


Коментари2
341ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milisav Jovanović
Onog momenta kada smo se približavali skretanju ka spomen kosturnici odjednom su se začuli rafali a sa ozvučene staze odzvanjala su imena streljanih u Dragincu. Pored svkae kuće pored koje smo prošli stajala je bar jedna žena sa ubradačom i plakala, jer ne postoji kuća u selima Gornjeg Jadra iz koje bar neko nije streljan tog kobnog 14. oktobra. Trebalo bi sećanje na te teške dane draginačkog oktobra podići na jošviši nivo. Davnih godina prof. dr. Dobriovje Tošković je izradio projekat spomen parka ali do njegove realizacije nije došlo. Možda bi bilo dobro podsetiti nadležne dražavne organe na to, pa das se bar malo odužimo nevinim žrtvama. Toliko bi država mogala da učini zanjih jer oni su za nas i državu dali svoje živote. Poštovani: ovo je nastavak prethodnog komentara, a zbog ograničenog prostora ne možemo više komentarisati, iako se može na tu temu još mnog reći.
Milisav Jovanović
Bio sasm toga dana u galeriji i moram priznati da me iznenadio veliki odziv. Istorija varošice Draginac je malo poznata, naročito između dva svetska rata. Velika nedela su učinjena narodu toga kraja i u Prvom i u Drugom sv. ratu. Zato treba stalno podsećati na te strašne zločine i ne dozvoliti da budu zaboravljeni. Mislim da u Evropi nema toliko nedužnih i nevinih žrtava u odnosu na broj stanovnika. Spomen kosturnica i sećanje na žrtve je najmanje što se može u ovom trenutku nadoknaditi porodicama izginulih a i celoj Srbiji. Podsetio bih samo na po mom mišljenju najbolje orginazovanu proslavu ako se tako nešto može slaviti, a koju je organizovao pok. Spasoje Grdinić bivši dir. Doma kulture Studentski grad, a koji je doveo i KUD Španac. Bilo je veličanstveno. Ali pre zvanične komemoracije ničemu tužnijem nisam prisustvovao. Poznajući Paju Grdinića iz Stud. grada, odveo sam ga mojoj kući na spavanje, a on je sutradan tražio da odemo do Karlagana i Jarebica prema Velikom Selu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља