понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:56

Образовани годишње „однесу” милијарду евра одлазећи из Србије

Из наше земље се током године исели од 30.000 до 60.000 људи, од којих је, рецимо, четвртина са високим образовањем. Процењује се да свршени дипломац Србију кошта око 100.000 евра
Аутор: Бранислав Радивојшасреда, 17.10.2018. у 10:26
(Фото Д. Јевремовић)

Код нас још нико није направио процену колико се у Србији издваја за одгајање и образовање детета од основне и средње школе до дипломе факултета, као што је то случај у САД и још неким земљама Запада. Економиста проф. др Владимир Гречић подсећа да је у једној студији Вашингтонског института за урбана истраживања с краја осамдесетих година прошлог века објављено да су трошкови одгајања и школовања детета до 18 година процењени на око 143.000 долара. Том приликом израчунати су и трошкови школовања детета до завршетка факултета, што је подразумевало додатних 53.000 до 167.000 долара (у зависности од универзитета).

Вашингтонски институт наводи и да је у породици с једним дететом за најмлађег члана издвајано око 30 одсто свих прихода, с двоје деце око 40, а с троје око 50 процената.

Новија америчка рачуница из 2013. године, по Гречићевим речима, односи се на младог човека који заврши само средњу школу. Према истој методологији, за његово одрастање и образовање до уписа на факултет било је потребно 248.000 долара, или 69 одсто више него пре три деценије.

Исте 2013. године слична рачуница у Великој Британији показала је да је за подизање и школовање детета до узраста пред упис на факултет било потребно 148.000 фунти или 219.000 долара.

На колико се истовремено процењују трошкови школовања у Србији?

Американци су израчунали да трошкови школовања детета до краја студија могу да достигну и 200.000 долара, што значи да када се наш дипломац одсели богата држава добија стручњака, а ми остајемо у финансијском и кадровском минусу

Др Александар Бауцал, професор на Филозофском факултету у Београду, износи своју рачуницу: само за образовање студента до дипломирања који се школује на рачун државног буџета потребно је од 30.000 до 35.000 евра (трошкови породице, државе и локалне самоуправе). Породични трошкови су већи ако је реч о самофинансирајућем студенту, поготову ако им се додају издаци породице и државе за здравство, исхрану, одевање... Бауцал каже и да је реална претпоставка коју износи Владимир Гречић да породица издваја за дете 30 одсто прихода, што је у нашем случају месечна сума од 210 евра (30 одсто од две просечне плате од по 350 евра). Кад се ових 210 евра помноже с дванаест годишњих месеци, а затим с 25 година (до завршетка факултета), долазимо до износа од око 60.000 евра, колико породица укупно уложи у свог најмлађег члана. Ако се овоме додају издвајања државе и локалне самоуправе, долазимо до податка да један свршени дипломац у Србији кошта око 100.000 евра.

Реч је о знатно нижем износу од оног који се помиње у САД и Великој Британији, али кад се наш дипломирани становник одсели на Запад и кад после додатног школовања (мастер, докторске студије) тамо почне да ради, тада је богата држава добила стручњака уз своје минималне трошкове, док је сиромашна Србија и у финансијском и у кадровском минусу. Колики је то укупан, у новцу исказани губитак, тешко је израчунати, али ако се из Србије током године исели од 30.000 до 60.000 људи (процена ОЕЦД), од којих је, рецимо, четвртина високообразованих, то значи да годишње само на исељавању високообразованих губимо милијарду евра.

Ова миграција школованих из неразвијених у развијене земље, међутим, не мора се посматрати само упоређивањем директних трошкова једне и друге стране. Јер држављани неразвијених земаља после извесног времена шаљу своје дознаке у матичну државу, а треба имати у виду и да су могућности образовања и стручног напредовања у развијеном свету много веће него у неразвијеном. Стручњаци из слабије развијених земаља могу се и вратити у матицу или сарађивати с њеним научним и другим институцијама, а то су користи које је тешко исказати у новцу.

Др Александар Бауцал примећује, међутим, да одласком високообразованих неразвијене земље губе и на друге начине. Рецимо, на плану демократије, јер школовани, по правилу, од државе и политичара очекују више него слабије образовани, затим у области културе, јер у већој мери учествују у културном животу, па и на плану економије, јер доприносе томе да се развој привреде заснива на знању, а не на ангажовању јефтине радне снаге. Исто се може рећи и за здравство: образованији у већој мери подржавају виши степен здравствене културе и врше притисак на здравствени сектор да обезбеди квалитетнији систем заштите...

– На основу разговора с младима који одлазе у иностранство, њих у иностранство воде финансијске прилике и могућности за професионални развој, мада морам рећи да многи говоре о томе да се код нас не цене стручни квалитети, већ политичке везе. Важније је ко те протежира него шта знаш, друштво је неуређено... Наравно, ови разлози могу бити стереотипи који се и иначе чују, али чак и да нису истинити, чињеница је да велики број младих на тај начин види друштво у Србији и то утиче на одсуство жеље да своју будућност граде овде – каже професор Бауцал.

Тренутни, али и будући губици

Ако се процењује колико је Србија на губитку зато што је уложила у дипломца који је после основних студија отишао у иностранство, то се може посматрати не само кроз тренутно уложени новац из буџета, већ и кроз будуће токове новца и знања, каже Урош Делевић из Економског института „Џон Х. Данинг” из Лондона.

– Колико ће новца тај дипломац зарадити од завршетка студија до краја каријере и колико је пореза Србија уступила некој страној држави; до каквих технолошких и научних открића долазе српски дипломци који су посао добили у иностранству, а матица о томе нема појма. По мом мишљењу, то су много важнији губици. Делевић каже да стручњаци могу да се врате и плодови њиховог рада су немерљиво важни за матицу, међутим да би неко препознао вредност знања, мора и сам да га има, што код нас често није случај. У Великој Британији пре сваке економске политике консултују се најбољи економски институти у држави, који дају коначан суд о њеном спровођењу, напомиње овај економиста.


Коментари44
750e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Miggyy
Из Србије се годишње исели од 30.000 до 60.000 људи, од којих је четвртина са високим образовањем. Високошколце Србију коштају око 100.000 евра по дипломцу. То је наша неповратна помоћ јадном западу. Толико су у Србији отворене фабрике, граде се путеви, мостови, Београд на води, расте број новозапошљених (више хвалоспевно) да човек не верује у исељавању онолики број. Ако се ово настави и годишње умиру више од 30.000 људи од новорођенчад Србија ће остати без људе. Приче да ће ту доћи мигранти је нечија пуста жеља. Да они раде у нашим условима многи би остали у својој земљи. Можемо да се заваравамо, то мање кошта.
Al
Pa nije u redu da po zavrsetku skolovanja, mladi zavrse u nekoj cevabdzinici, pekari ili slicnom objektu.
Кики
Наравно да није у реду. Али још мање је у реду да ми остали плаћамо школовање, становање и лечење туђе деце која ће да оду одавде и да се продају странцима. Нека прво плате све што је уложено у њих и оно што се губи у будућности њиховим одласком па нека иду. Што увек ми да будемо овце за шишање?
Препоручујем 2
Dragan
@Opacic Ala ovde neki botovi lupetaju.Da svi zavrse kao vozaci kamiona a i to je bolje nego valjati gluposti kojima zaglupljujute narod za sendvic sa zidarskom salamom.
Slobodan
Srbiju najviše koštaju "političari". To uzme i odnese para bez škole i odgovornosti.
Кики
Они који одлазе су себични у односу на нас који остајемо а у односу на државу су неодговорни. Држава чији смисао је да служи колективу држављана и државотвораца по којима носи име не може да опстане ако је напуштају држављани у које је цео кокектив улагао. Немојмо се чудити што смо уместо државе постали колонија и што уместо своје суверене власти имамо најамничку администрацију која мисли да је држава њен приватни феуд. Кад колектив нема државу то је као збир незаштићених бескућника. Држава која више није моја, заправо администрација која глуми државу, краде ми паре и ресурсе на много начина, и односи их у иностранство, тако да не вреди то што фамилија шаље породици паре из иностранства.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља