уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:29

На помолу нови избеглички талас из Сирије

Пошто су џихадисти одбили да повуку своје људе из последњег великог упоришта побуњеника, могућа је велика офанзива Асада
Аутор: Владимир Вукасовићсреда, 17.10.2018. у 21:00
(Фото Бета/АП)

До истека рока зацртаног споразумом Русије и Турске, џихадисти се нису повукли из зоне предвиђене за демилитаризацију у провинцији Идлиб, последњем великом упоришту антирежимских снага у Сирији. Тиме су повећане шансе за сукоб који би могао покренути нови избеглички талас од око 800.000 цивила из те сиријске области.

Пре него што су се оглушили о рок за повлачење, џихадисти, окупљени у савезу Хајат тахрир eл Шам, ипак су предали своје тешко наоружање. Али, и оно им је остало лако доступно за најављени наставак борбе, код њихових сабораца одмах ван граница узане демилитаризоване зоне широке 15 до 20 километара.

Ако се не повуку ни у наредних неколико дана, колико дуго одлагање су из Москве и Дамаска сигнализирали да би могли прихватити, и Турска и Русија биће на искушењу. Реџеп Тајип Ердоган мораће да одлучи за шта да употреби оружје отпремљено у Идлиб турским трупама које тамо држе положаје, као и савезничким побуњеничким групама. То оружје може окренути на Хајат тахрир ел Шам, што би отворило још један, и то несумњиво тежак билатерални мини-рат у свеопштем вишестраном сиријском сукобу.

Евентуално, могао би турски председник наредити и да се тим оружјем бране савезници у Идлибу ако би Русија своје искушење разрешила тако што би дала дозволу сиријском председник Башару ел Асаду за офанзиву на ту провинцију. Само, то би Ердогана увукло у сукоб с Русима, до којег му је још мање него до узајамног клања с џихадистима. Чак и ако би формално била поведена само на Хајат тахрир ел Шам, офанзива Асада, Руса и Иранаца тешко да не би окрњила и џепове Идлиба под контролом протурских снага. Без макар подељене контроле над Идлибом, Ердоган губи и део свог упоришта на северу Сирије, које представља и брану ширењу Курда дуж турске границе и средство притиска на Асада у поратном периоду.

Турски председник се ипак може надати томе да ни Кремљу неће бити лако да поквари сарадњу с њим, драгоцену и око Сирије и у другим аспектима, где су се њихови односи били покварили управо због различитих становишта о Асаду. Русија, изгледа, за разлику од режима у Дамаску и Ирана, може живети с неком врстом опстанка антиасадовских група у Сирији све док су оне довољно далеко од њених војних база у Тартусу и Хмејмиму и док немају снагу да сруше Асада. Да све од Москве зависи, види се и из речи сиријског шефа дипломатије Валида ел Муалема, који је опет запретио офанзивом на Идлиб и источније, на области под контролом Курда и САД, али је признао да се чека руска процена ситуације и реакција.

Половичан успех споразума Турске и Русије о демилитаризацији у Идлибу готово да је закономеран исход тог крајње провизорног договора. Демилитаризација је и била предвиђена само за део провинције, колико да се џихадисти одбаце још мало од руских база и Асада. И из саопштења Хајат тахрир ел Шама, у којем се хвале напори да се Идлиб заштити од офанзиве, јасно је да им није до борбе ако се она може избећи, због чега је било очекивано да ће прихватити одлагање тешког наоружања, утолико пре што им је оно остало на дохват руке. Али, то не значи да Хајат тахрир ел Шам има где да повуче своје људство.

Нарочито не могу отићи тамо где то, додуше, није ни било предвиђено, ван Идлиба, јер остатак Сирије држе њима непријатељске снаге. И унутар Идлиба, ако би се повукли из демилитаризоване зоне, џихадисти би се одрекли дела својих положаја, који им дају стратешко преимућство, и били принуђени да се још више помешају с осталим побуњеничким групама, од којих су с многима, па и с онима који у значајној мери деле њихова тврдокорно исламистичка уверења, директно ратовали.

У дилеми око тога шта им је најпаметније сада предузети, Хајат тахрир ел Шам је, према гласинама које преносе блискоисточни медији, претрпео расцеп. Страни борци у његовим редовима желе да ратују до краја. Сиријци из овог савеза су наводно склони томе да размотре делимичну пацификацију, мада само толико да иступе из организације чији је стожер, бивши Нусра фронт, својевремено имао директне везе с Ал Каидом и да се придруже мање радикалним групама. Турци су у последње време настојали да ове две групе у Хајат тахрир ел Шаму потпуно раздвоје, како би они најекстремнији постали јасно маркирана мета, али им то није успело.


Коментари1
1e42f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Georgije Punić
Pod hitno podići duplu ogradu na granici sa BJROM i između postaviti minsko polje. U novom talasu dolaze al kaida,al nusra, al sham i razno razni teroristi i glavoseče.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља