Директорка сарајевске организације „Попули” Алида Врачић оценила је да је грех свих политичара у региону што су дозволили „одлив мозгова”.

То је, како каже, питање свих питања, јер су у овом тренутку све реформе о којима причамо потпуно бесмислене, јер нећемо имати с ким да их имплементирамо.

Врачић напомиње да је реч о десетинама хиљада људи који долазе сваке године, што није специфично само за БиХ, али погађа мање земље у региону.

Како је рекла, годишње Босну и Херцеговину напусти око 400 квалификованих лекара, а и у школству има проблема.

„Одлазе у принципу сви. Не одлазе само млади, већ људи свих узраста, али и они који су ситуирани, у недостатку наде да се неке ствари могу променити. То је задатак свих политичара. Највећи грех свих политичара у региону да допусте да им одлазе паметни људи који могу да направе велике промене”, рекла је за Танјуг Врачић која је учествовала на панелу „Босна - којим путем напред?”, на Београдском безбедносном форуму, преноси Танјуг.

Када је реч о постизборној ситуацији у БиХ, Врачић каже да је још увек преурањено доносити било какве квалификације.

„Видели смо да се доводи у питање легитимитет избора, сваки дан нови наслов у вези са том темом”, рекла је Врачић.

Мишљења је да ће, како стоје ствари, потрајати формирање власти на свим нивоима.

Указује да је важно да се гледа и на ниже нивое власти, а не само Председништво БиХ, већ према кантонима и РС, јер су ту кључне инстанце за доношење важних одлука за грађане.

„Сачекаћемо неко време. За БиХ није необично да се дуго времена формира влада. Бојим се да ће и овај пут бити тако”, сматра она. У сваком случају, наводи да би било позитивно да се пронађу коалициони партнери на нивоима на којима се „дешава живот” грађана, који би могли да створе бољу „ситуацију на терену” за све људе.

Она сматра да треба већу пажњу посветити реформама, првенствено правосуђа, а потом и у свим осталим областима у којима БиХ заостаје.

БиХ - метафора за нестабилност и кризу

Процес формирања власти у БиХ биће тежак, а када власт и буде формирана биће још више онога што смо и до сада могли да видимо - конфликтних линија и опструкција и тога да БиХ у овој констелацији, на овај начин, неће бити у могућности да наредне четири године направи било какву врсту искорака, сматра Ведран Џихић из Аустријског института за међународне односе (ОИИП).

Џихић за Танјуг каже да је БиХ већ неколико година, посебно од 2008. и 2009. године и почетка економске кризе и повратка национализма, земља која је метафора за нестабилност и метафора за перманенту кризу у јавном, политичком и друштвеном простору.

Избори су, каже, донели „мало више сличног” и после њих постављају се два круцијална питања, а прво је да ли су они били легитимни, и то, напомиње, не у класичном смислу да ли су били покрадени, јер сматра да је неких манипулација било, већ да ли је постојало демократско окружење за одржавање легитимних демократских избора.

„Да ли је јавни простор био слободан, слободна конкуренција између политичких страна и да ли су грађани имали могућност да слободном вољом изаберу представнике. Иза тога бих ставио велики знак питања”, рекао је Џихић који је био модератор панела „Босна - којим путем напред?”, на Београдском безбедносном форуму, преноси Танјуг.

Друга ствар, према његовим речима, је да се у новој констелацији, са два, како каже, интересантна момента - Милорада Додика у Председништву државе коју он „барем задњих неколико година реторички негира” и однос Драгана Човића и Жељка Комшића, показује да се улази у нову фазу политичких конфронтација.

„ХДЗ БиХ тренутно покушава да нађе начин како да постане део, барем егзекутивне власти на нивоу Федерације, Хрватска прилично офанзивно и отворено подржава једну опцију - Човића, а са друге стране имамо прилично јасан став Комшића да такву политику не жели да допусти. Дакле, ту имамо програмиране конфликте”, оцењује Џихић. Питање је, подвлачи, када ће БиХ добити власт.

„Тај процес образовања власти ће бити много тежак, а када власт и буде формирана, биће још више онога што смо видели - конфликтних линија, опструкција и тога да БиХ, у овој констелацији и на овај начин, неће бити у могућности да наредне четири године направи било какву врсту искорака, ни ка ЕУ ни ка некој супстанцијалној реформи”, рекао је Џихић.

Босна се, додаје, већ налази у перманентној кризи, која се константно генерише, јер је, каже, систем БиХ заснован на принципу „кризних комуницирајућих посуда”.

„Додику, Комшићу, Изетбеговићу…је потребна производња кризе. То није ново, већ смо се навикли на такву врсту односа, али је питање да ли може да буде још горе”, додаје.

Са друге стране додаје да се кроз продубљивање криза отвара могућност за нешто ново, јер, како каже, постоји теорија да када грађани „додирну дно” и када поредак „пропадне”, мора да се изнедри нешто ново.

За нешто ново, подвлачи, у БиХ има потенцијала, јер постоји социјални капитал и зрелост код много људи, који су свесни да ова врста политиканства не производи бољи живот за њих.

„Можда постоји резервоар здраве, демократске, еманципаторске политике засноване на свакодневним проблемима и то би можда могао да буде моменат да се и политичка класа и систем помере са етнополитчке матрице ка ономе што политика треба да буде , а то је служба за народ”, рекао је Џихић.