„Свестан сам да је ово осетљива тема, али политика САД у вези с Косовом није новост”, написао је амерички амбасадор Кајл Скот јуче на „Твитеру”, дан пошто се на њега сручила лавина критика из државног врха због изјаве да „косовска влада није такозвана већ влада Косова, које је независна и суверена земље, са својим изабраним представницима”. Скот је још поручио да „фокус треба да остане на тражењу свеобухватног решења и обе стране имају нашу пуну подршку у томе”.
Реагујући на „објашњење” које је амерички амбасадор понудио за свој иступ у згради Владе Србије, министар одбране Александар Вулин је рекао да „политика САД према Косову и Метохији није новост, али бахатост амбасадора САД и непоштовање које показује према Србији јесу”.
Скотов иступ је, међутим, само један у мноштву непримерених изјава страних дипломатских представника у Србији, који готово без зазора коментаришу спољну и унутрашњу политику Србије. Крајем августа, Александар Вучић је, реагујући на изјаву британског амбасадора Дениса Кифа, који је упозорио Београд да „расправа о разграничењу или размени територија између Косова и Србије мора узимати у обзир сва питања, ризике и цену које те теме отварају”, упитао амбасадора „што је мењао границе 2008. године” и поручио да је за Србе то донело огроман ризик и цену.

У новембру прошле године, украјински амбасадор Олександр Александрович је критиковао Србију јер „дозвољава Русији да је користи како би уништила Европу” и „упозорио” Београд да „западни званичници траже да не седи на две столице”. Ово је у МСП-у Србије оцењено као покушај амбасадора да наруши односе Србије и Русије. У сваком случају је нарушило односе Србије и Украјине јер је Александрович повучен на консултације у Кијев, а српски амбасадор Раде Булатовић враћен у Београд.
Дуго се коментарисао иступ руског амбасадора Александра Конузина, који је на скупу Београдског безбедносног форума, сачекавши најпре да тадашњи председник Борис Тадић изађе из сале, узвикнуо: „Има ли овде Срба?” Међу непримеренијим поступцима страних дипломата свакако је онај америчког амбасадора Камерона Мантера, који је професоре београдског Правног факултета „саветовао” да из својих уџбеника избаце термин агресија НАТО, све критике на рачун алијансе, као и израз „албански тероризам”.
Вероватно је незабележен случај у дипломатској пракси и да један амбасадор демантује председника државе домаћина, што се десило Томиславу Николићу. Наиме, Хајнц Вилхелм је тврдио да од Србије нико не тражи да призна независност Косова и да то није рекао, нити тражио ни европски комесар Јоханес Хан, како је то пренео Николић. Председник је немачком дипломати поручио да је направио дипломатски гаф и „прекорачио границу лепог понашања”.
Према речима Живадина Јовановића, бившег министра иностраних послова СРЈ, не може ниједан страни дипломата, укључујући амбасадора највеће силе, говорити шта је за Србију добро или лоше. „Не може ниједан амбасадор да јавно држи лекције Србији. То је израз својеврсног расизма, става да се зна ко треба да инструише, а ко да инструкције примењује”, каже Јовановић и упозорава да Скотова изјава може да буде најава практичних потеза против интереса Србије. „Из ове епизоде српске власти би требало да извуку поуку и покушају да гледају мало даље од тренутка. Ова изјава никако није изолована и изван онога што се дешава у Приштини, што изјављују неки политички фактори из Војводине и онога што се дешава у Санџаку”, закључује Јовановић.