недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Закон о професијама од посебног интереса не наводи која су то занимања

Нови пропис ће омогућити да се утврди колико су дипломци са факултета стекли знања, вештина и искуства, појашњавају у Министарству просвете
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићчетвртак, 18.10.2018. у 21:11
Ми­ни­стар­ство прав­де ће моћи да одреди ми­ни­мум услова за адво­ка­те (Фото Р. Крстинић)

Истовремено са Законом о високом образовању Народна скупштина у септембру је усвојила и Закон о професијама од посебног интереса за Републику Србију. Није прошло ни десет дана од почетка његове примене, 7. октобра, а у јавности га већ критикују и налазе му замерке, јер се још не зна које су то професије „од посебног интереса”, нити су прецизирани критеријуми и услови за њихово утврђивање. Будући да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја иницијатор закона који, како појашњавају, досад није постојао у нашем правном систему, представнике овог дела владе питамо шта их је подстакло на иницијативу, када ће и каква подзаконска акта бити донета како би примена закона била сврсисходна.

Бојан Тубић, помоћник министра просвете за високо образовање, истиче да је закон припремљен на иницијативу њиховог, али и других ресорних министарства, а у складу је са Националним планoм за усвајање правних тековина Европске уније (ЕУ). У њему је предвиђено да до уласка у ЕУ Србија усвоји Закон о регулисаним професијама и признавању професионалних квалификација, којим ће се целовито уредити те области.

– У периоду до доношења тог закона и његове примене, јавила се потреба за доношењем овог општег прописа којим ће бити утврђени услови и поступак за утврђивање да ли су испуњени услови за обављање професија од посебног значаја. И то професија које су, или ће бити уређене неким законом и подзаконским актом – појашњава Тубић.

Он не види ништа спорно што поменуте професије још нису утврђене и истиче да ће Влада Србије начинити листу на којој ће их побројати, а на њој се могу наћи само професије које су већ уређене законом.

За обављање професија од посебног интереса за републику неопходно је, како каже, обезбедити да њихови носиоци поседују компетенције стечене на одговарајућем нивоу образовања и да оне буду одговарајућег садржаја. Напомиње да је због будуће провере да ли је неко испунио услов за обављање професије од значаја за републику неопходно направити стандард минималних компетенција које су неопходне за обављање таквих професија.

Потреба за доношењем прописа који ће уредити поступак за проверу да ли су испуњени услови за обављање професија од посебног значаја и начине накнадног стицања потребних компетенција указала се, напомиње Тубић, од почетка рада ЕНИЦ/НАРИЦ центра 2015. године. Како су приликом отварања тог центра наводили медији, он припада Министарству просвете и у њему млади стручњаци који су факултет завршили у иностранству могу да нострификују дипломе ради запошљавања у Србији.

– Прописивањем минималних компетенција за те посебне професије, као и поступка и успостављања надлежних тела за проверу испуњености тих компетенција, биће обезбеђен и квалитетан рад носилаца тих професија. Пример на којем се најбоље види потреба за једним оваквим законом су правосудне професије, које су несумњиво од посебног интереса за Републику Србију. Међутим, услови за њихово обављање нису једнообразно прописани, што може да доведе до потешкоћа у примени – напомиње Тубић.

Члан 6. Закона о адвокатури, поред осталих услова, прописује и да је за упис у именик адвоката потребна диплома правног факултета стечена у Републици Србији, или диплома правног факултета стечена у страној држави и призната у складу са прописима који уређују високо образовање.

– Прописи из високог образовања, међутим, омогућавају да се студијски програми из области права остварују и као струковни и као академски, и на основним и на мастер и докторским студијама, али могу се, осим на факултетима реализовати и на универзитету и на високој школи академских студија. Када све то узмемо у обзир, јасно је да формулација „диплома правног факултета” заиста није прецизна. Притом треба имати у виду да ни правни факултети државних универзитета немају идентичне студијске програме – наглашава Тубић и додаје да нови закон онда даје могућност Министарству правде да донесе подзаконски акт којим ће дефинисати минимум компетенција стечених на факултету, али и компетенције потребне за обављање професије адвоката које се стичу у току праксе потребне за полагање правосудног испита. У преводу, то значи да неће баш сви „дипломирани правници” тако лако постати адвокати. И да ће тај принцип важити и за неке друге држави битне професије, а како се шушка у јавности, на листи посебних требало би да се нађу не само адвокати, већ и јавни бележници, као и стручњаци из сфере образовања, медицине и безбедности.

Новим законом дато је овлашћење и да се одреди надлежно тело које ће утврдити испуњеност услова за рад. То значи да ће они који заврше факултет на коме нису стекли потребне компетенције за професије од посебног значаја пред тим телом моћи да положе додатне испите и, на пример, испуне услов за полагање правосудног, без непотребног враћања на студије.

– Ова могућност нарочито ће бити од користи особама које су стекле високо образовање у иностранству – наглашава Тубић.


Коментари14
13751
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Наравно да постоји правосудни испит, исто тако и правобранилачки, после завршетка студија права и обављеног приправничког стажа. То вам је исто као и лекар који дипломира медицину и после 2-3 године полаже стручни испит за хирурга или интернисту. У целој је Европи тако, верујем да је нешто друго у питању, прво те налазе о стручности или подобности ће држава добро наплатити, вода им је до гуше. Друго имаће списак особа са високом квалификацојом које ће моћи уцењивати како им ћефне.
Slavica
Sa zavrsenim pravnmi fakultetom dve godine rade pripravnicki ili kako se popularno naziva volonterski pa polazu pravosudni gde ih cede,uce kao da polazu jos jedan fakultet. Sada otvarate nadlezna tela trebaju vam dodatna angazovanja,koji ce ih ponovo proveravati daj dosta je maltretiranja. Pitate li se kada ce pravnici poceti da zaradjuju ili u ovako visokoobrazovanoj drzavi da uce i polazu uvek nesto novo.Takodje lekari i medecinsko osoblje. do kada ce ove profesije biti diskriminisane do kada ce da rade za dzabe i da ih vodite kao volontere.Volonter sta oznacava ova rec. Sta je sa ostalim profesijama zasto i ostale struke ne volonteraju.Preplavili su menadzeri i preduzetnici, pravne poslove na jednom fakultetu obavlja ekonomista. Pustite nam pogresnim zakonima da nasa deca ostaju u svojoj zemlji. Fakultet je svaki kompetentan za struku koja se na njemu uci.Put zaposljavanja po drzavnim firmama, kako ide znate da li su ispunjavali uslove o kojima govorite
Desko
Ovaj intervju pokazuje svu besmislenost državnog angažovanja na ovom pitanju: doneli smo zakon o zaštićenim profesijama kojim te profesije nismo čak ni nabrojali (?!), ali smo već sad otvorili mogućnost da i oni koji ne ispunjavaju uslove za profesiju dođu pred NAŠU komisiju i "polože" ispit kako bi se profesijom bavili!? To je dakle jedino bitno - naći način da se uzmu pare, a to što će nas ubijati nestručni uopšte nije bitno, pa to i već sad rade!
Кики
Европска унија нема никакву правну тековину а сама представља антиправну и антицивилизацијску политичку творевину потеклу из насиља, неморала фалсификата и манипулација. Уместо знања, врлина и квалитета, уместо хијерархије духа и способности, уместо доминације ума над материјом сада добијамо примитивне најамничке еснафе политички подобних опортуниста и медиокритета. Озаконићемо и зацементирати негативну селекцију по мерилу европске уније. Морамо ли пристати на озакоњење психопатских порива да се баш сваки сегмент човековог живота и рада стави под спољашњу политичку контролу и унапред намеће.
Кики
@Natalija, Ма шта кажеш ти љубитељко запада, о којим вековима говориш? О оним који су нам донели толико "дивних" искустава са западом са њиховом фикс идејом експанзије на Исток и опсаде Русије и брисања Србије као сметње на том путу? Већ преко 200 година запад прогања Србију подржава и конструше наше непријатеље. Да, запад је диван, јер вековима пљачка, поробљује, колонизује, изврће и присваја туђе, изиграва богатство производећи сиромаштво. Фалсификује историју и стварност. Нама је заиста донео и друге "дивне" ствари сем ратова и разарања . А та "деца" и остали који беже одавде, управо беже од западних најамника и службеника западних амбасада који су заузели све институције, министарства и струке. И где беже? На запад тамо где одлазе и наше покрадене паре и наши покрадени ресурси. Иду њухом за парама, да се продају, а не за нечим паметнијим.
Препоручујем 8
natalija
"Уместо знања, врлина и квалитета".... ma šta kažeš Srbija je vokovima bila poznata "знањ-u, врлина-ma и квалитетu" pa joj sada EU to uskraćuje. Pa od 1990-2018 vi Kiki (Sloba, Voje i &) ste Srbiju (YU) umesto 1989. u EU uveli u seriju ratova.... e sad vi pričate da su krivi drugi za ono što se vi uradili, slupali zemlju načisto uništili i ono malo znanja, vrlina i standarda koje je bilo u Srbiji. Od 1991 rasterujete decu koja nešto znaju da rade po svetu jer neće deca da žive u ruskoj guberniji (koju ste vi stvorili). Evo poslednja anketa kaže gde ta deca žele da emigriraju. 98% na Zapad a 2% u Rusiju.
Препоручујем 5
Amir Čamdžić
Jedno vreme dok je postojala internet stranica najmlađeg doktora pravnih nauka u bivšoj SFRJ Vojislava Šešelja, on je u odgovoru na neka pitanja o sebi napisao rečenicu "Pravnici su najbolji ljudi". Obrazložio je to sveobuhvatnosti znanja koje jedan pravnik mora da poznaje iz svih ama baš svih sfera života, jer zakoni i pravo tegulišu ama baš sve, od kvalitete vina do tehničkih standarda u građevinarstvu i dr. Uvek ću pamtiti te njegove reči, čoveka čiju sam partijsku karticu zadržao već više od 10 godina. Nažalost desilo se šta se desilo, vreme je neke stvari kompromitovalo, pocepalo, ali njegove reči neću zaboraviti "pravnici su najbolji ljudi".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља