уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47
ИНТЕРВЈУ: АЈА ЈУНГ, оснивач Београдског фестивала игре

За уметност је потребан новац

Част ми је ако председник или премијер државе сматрају да сам учинила нешто за своју земљу и да пројекат у који сам уградила свој живот треба да настави да се развија, а не да га треба згазити на радост беспосленог друштва из кафанског ћошка
Аутор: Биљана Лијескићчетвртак, 18.10.2018. у 20:00
(Фото лична архива)

Долазак балетског ансамбла Батшева је важан догађај, посебно када је реч о комаду „Садех 21” (у преводу 21. епизода), кореографског генија Охада Нахарина. Почетком године, у сарадњи са ВИП-ом, представили смо у Кинотеци документарац „Мр. Гага”, који је продуцирала Натали Портман, обезбедивши додатну популарност овој израелској трупи, каже Аја Јунг, директорка Београдског фестивала игре, истичући Охада Нахарина као звезду предстојећег 16. издања БФИ, који ће се одржати крајем марта и почетком априла наредне године. Карте су већ у продаји, шест месеци пре почетка манифестације, како би публика могла да планира потрошњу у кућном буџету, јер представе гледају и родитељи и њихова деца.

Много је тема које се могу отворити у разговору са Ајом Јунг, јер она познаје начин пословања у светским уметничким центрима, као и свет балета и има добре менаџерске способности. Од овог септембра стартовала је и са осмогодишњом школом балета у Националној фондацији за игру у Београду. Успешно је реализовала гостовања квалитетних ансамбала и уметника попут Силви Гилем, Јиржија Килијана или Мише Баришњикова у Србији. Многи се питају како јој то успева, а да ли је то њена врлина или мана не знамо, али звезде долазе код нас захваљујући њој. Иако се мисли да је то зато што има значајну политичку подршку у овом моменту, познато је и то да је БФИ одувек, ма ко био на власти, имао потпору.

Са друге стране планете, на фестивал стижу 2019. аутори подједнако храброг рукописа! Дада Масило из Јоханесбурга доноси гласно хваљену и оспоравану верзију „Жизеле”. Са новим комадом Еун Ми Ан из Сеула открићемо уметност која се развија у строго контролисаним условима севернокорејске стварности, а „Радикалну виртуозност” емитоваће Мари Шуинар из Монтреала. Спектакуларна представа Алекса Серана из Барселоне бави се мигрантима користећи као инспирацију култни Хичкоков филм, док о напрслинама у међуљудским односима у свом комаду говори Сиди Ларби Шеркауји. Да би стигао у Београд, Шеркауји ће морати да прекине пробе у париској Опери. Мото 16. БФИ су емоције. Уколико је врхунска, уметност буди снажне емоције. Зато је 16 трупа задужено за драгоцен концентрат намењен обнови природних људских осећања. Језиво је када мржња постане једини покретач. А некако, нама се баш то десило!

Свака од представа говори о некој савременој животној теми и носи провокацију. За које од њих вам је била потребна највећа храброст да их ангажујете?

Ми смо пожелели да овогодишња селекција и њени аутори говоре о актуелном тренутку. Чак и једна од најомиљенијих трупа наше публике, Холандски театар игре из Хага, преузима одговорност мењања репертоара кроз сурово реалистичне, интелигентне и деликатне радове. Издвојила бих рад Рашида Урамдана за Кореографски центар из Гренобла, који сам видела пре две године у Лиону и нисам престала да размишљам о њему. „Вртешка” је кореографско дело које кида па поново саставља душу. Сећам се да су људи били до те мере дирнути да је на крају представе прво одзвонио мук па се тек након неколико минута проломио аплауз.

Често гледате значајне светске представе. Која је на вас оставила највећи утисак, када и где се то догодило? Да ли бисте умели добро да функционишете и на челу неких светских фестивала, ако бисте били позвани?

Да, већ постоји такав позив да водим још један европски фестивал. Иначе, већину представа које су ми биле занимљиве успела сам да доведем у Београд. Осим оних које се заиста не могу „понети”. Било је то „Лабудово језеро” Александра Екмана за Балет Опере у Ослу, представа за коју је конструисан прави базен на сцени, или његов „Сан летње ноћи” за Краљевски балет у Стокхолму, са тонама сена и невиђеним ротацијама током којих позорница постаје најсавременији луна парк. Такође, један перформанс Исмаела Ива! Овај бразилски играч и кореограф гостовао је на БФИ баш у време када је био директор Бијенала игре у Венецији. Позвао ме је те године, како би ми показао своју фестивалску селекцију која се бавила темом (зло)употребе тела или перцепцијом играча кроз епохе. За перформанс који је он припремио користио је једну раскошну венецијанску палату и стотинак играча! Од самог уласка, у башти су нага тела играча била прекривена воћем и делицијама у чијим је укусима публика уживала. Минијатурне кореографске бравуре могле су се пронаћи у зналачки осветљеном и озвученом врту. Вече је кулминирало аукцијом. Ко понуди највише новца добијао би јединствени соло наступ у некој од одаја величанствене палате. Те кореографске вињете биле су зналачки осмишљене за једног гледаоца и једног играча, а аукција је трајала до касно у ноћ. И наравно, све се снимало кроз кључаонице, за оне који нису могли да се надмећу новцем или једноставно нису били довољно храбри. Провокативно до коске, али са невероватном прецизношћу и неким неописивим миром Исмаела Ива. Сећам се да се у Венецији само о том перформансу причало, а поред шокираних венецијанских власти и представника спонзора и институција, за карте се чекало у редовима какви се нису поновили.

Како сте стартовали у новој школској години у Националној фондацији за игру ?

У Балетској школи НФИ предају Иванка Лукатели, Марија Јанковић, Ана Павловић и Јован Веселиновић, имамо сталног педагога из Пекинга, и много гостију из Рима и Париза, па не постоји могућност за изостанак резултата. Данас је наша школа водећа у региону, акредитована у две земље. Било је превише покушаја да нас униште и дестабилишу. Уместо тога, ми ређамо медаље, наступе и осигуравамо будућност наше деце.

Пребацује вам се да брзо успевате да пронађете средства за фестивал, а то се објашњава и вашим политичким ангажовањем? Да ли се уопште може направити фестивал без укључености у друштвену стварност?

Визија, ентузијазам и много рада јесу кључне компоненте за успех. Ако не пронађете новац, нећете имати ни фестивал. Бар је тако када сте сами себи оснивач и директор. Радује ме да су значај БФИ препознали многи. Од публике до привредника и политичара. Притом, 16 година није кратак стаж па се може израчунати ко је све био у прилици да подржи реализацију програма фестивала, који је постао респектабилан међународни догађај. Част ми је ако актуелни председник или премијер државе сматрају да сам учинила нешто за своју земљу и да пројекат у који сам уградила свој живот треба да настави да се развија, а не да га треба згазити на радост беспосленог друштва из кафанског ћошка. Хвала им на томе.


Коментари10
61c79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Misa
Za zivot je potrebniji.
@sasa trajkovic
Trajkoviću, ne znate o čemu pričate. Komentari nisu protiv umetnosti nego protiv profitera/ke i onih koji nas cede radi svog profita, a ne radi umetnosti. Pošteni i pravi umetnici, za informaciju, se teško probijaju, muče zarad te iste umetnosti, za koju ova gospodjica mladi pare bez pokrića. Kad ne znaš šta se dogadja, ne petljaj se u priču.
Sasa Trajkovic
Komentari koje čitam su degutantni i krajnje tendenciozni ... tako srpski a tako naše, neosnovane i NE argumentovane kritike od ljudi koji nemaju nikakve profesionalne reference niti kompetencije da sude o nečemu kao što je KULTURA ili UMETNOST što ja za njih samo misaona imenica.
Драган
Ја целог живота трошим оно што сам зарадио. Господо уметници изволте на тржиште. Ако вредите моћићете да живите од свог рада. Скидајте се са грбаче пореских обвезника. Доста је било демагогије!
Vatroslav
novac tebi I slicnima u dzep, za raju besplatne projekcije na uscu I na tasu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља