субота, 16.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Покушали су да ме киднапују

Деца обично измишљају приче о наводној отмици да би избегла неку казна, уплашила родитеље, задобила пажњу или посебан статус у групи вршњака, а рачунају и на самилост и сажаљење због улоге жртве
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 22.10.2018. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Само у једном дану је четворо деце узраста од 7 до 15 година, у различитим деловима Србије пријавило да је неко покушао да их киднапује. Истрага је показала да је у свим случајевима прича о киднаповању била измишљена. Питање које се наметнуло јесте који је разлог због којег деца измишљају приче о киднаповању.

Деца, као и одрасли, лажу из различитих мотива. Један мотив је да се избегне казна или нека негативна последица. Једно дете је изјавило да се сетило приче о киднаповању зато што је каснило на часове, па му се учинило да би том причом избегло казну. То је најчешћи разлог за измишљање приче о киднаповању.

Најјачи родитељски страх

Тако, на пример, крајем јуна ове године троје малишана старих између 5 и 11 година у америчком граду Лексингтону је родитељима пријавило да је непознати мушкарац са црном маском и црним рукавицама покушао да их киднапује, али да су му се они отргли и успели да се спасу. Полицијска истрага је утврдила да су деца измислила причу, зато што су остала напољу дуже време него што су им родитељи то дозволили и што су се плашила казне. Током јула месеца, такође у Америци, двоје тинејџера је пријавило покушај киднаповања наводећи да је неко покушао да их увуче у кола, али да су успели да се ослободе и да се сакрију. Полицијска истрага је показала да су том измишљеном причом покушали да прикрију од родитеља да су недопуштено били у оближњем градићу на музичком концерту.

Други мотиви су жеља да се добије пажња, да се у групи вршњака постигне статус, да се добију самилост и сажаљење због улоге жртве, да се уплаше родитељи да би се видело колико им је стало до детета и слично.

Некада ствари једноставно иду својим током, без почетне намере да се лаже. На пример, дете се уплаши зато што му се учини да га неко прати и да хоће да га украде, потражи помоћ одрасле особе, одрасли одреагују и позову полицију, а онда дете одговарајући на питања почне да конструише причу како би се оправдало за велику гужву коју је покренуло.

Родитељи верују својој деци и често журе да о појави предатора обавесте друге родитеље, у чему често користе друштвене мреже. Како је страх од киднаповања детета један од најснажнијих родитељских страхова, ова „упозорења” се веома брзо шире. На овај начин „обавештени” родитељи упозоравају своју децу на опасност, а онда се ове вести шире међу децом. На тај начин ствара се емоционална клима да је улица једно веома опасно место за децу где га вребају киднапери и други предатори. То ствара атмосферу страха и код деце и код родитеља и повећава вероватноћу да ће више деце пријавити непостојећи покушај отмице.

Али може бити и горе. Тако, на пример, у Мексику, у августу ове године, а након што се широм земље преко телефонске апликације пренела лажна вест да је у земљу ушло неколико киднапера деце са намером да им ваде органе ради трговине, у два одвојена инцидента брутално је убијено и спаљено четворо невиних људи. Индијска полиција је у јуну ове године ухапсила 27 људи оптужених да су до смрти премлатили двоје невиних странаца који су пролазили кроз њихов забачени крај само због тога што се претходно пронела вест да су примећени „киднапери деце”. Слично се догодило у мају када је петочлана породица која је дошла да посети храм, због дељења бомбона локалној деци, „препозната” као киднапери који маме децу, након чега их је линчовала гомила од 200 људи, због чега је двоје умрло.

Киднаповања деце се заиста догађају – довољно је да се подсетимо изузетно дрског покушаја француских држављана да киднапују малу Машу – али много ређе него што то јавност мисли.

Непроверене вести

Најчешћи облик киднаповања деце су такозвана „родитељска киднаповања” када један родитељ након развода противправно одводи дете у другу државу. Са друге стране, као што су показала ова четири случаја, деца некада лажу. Упркос томе сваки случај треба пажљиво испитати, што и јесте полицијска пракса. А родитељи би требало да се суздрже од дељења непроверених вести на социјалним мрежама јер поред ширења панике могу настати и друге, озбиљније негативне последице.


Коментари2
97c08
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Nije dobro da se deca toliko boje kazne i posezu za ekstremnim lazima.Jer kad ona lazu u stanju su da i sama poveruju u tu laz.Samim tim mogu biti emocionalno osakacena i da brkaju stvarnost i iracionalnost.To jest,san od jave.Zato nije dobro da deca posmatraju filmove koji su predvidjeni za odrasle,jer oni mogu da prodube ovu fikciju.Roditelji koji brzo sire ovu ''paniku'' preko drustvenih mreza pre nego sto provere stvari su takodje velika deca koja imaju decu.To jest nisu odrasli.Od prevelike zelje da zastite dete oni upadaju u laz i fikciju.Sto deca nisu ocekivala od njih.Zato i priznaju policajcu(pedagoskom)da su lagala jer se boje za roditelje.Hteli su samo da izbegnu kaznu.No kad su videli da su im roditelji jos manja deca od njih,tek tada su se prepala!!!
Sandra
Da ali kako roditelj da proveri stvari i koliko brzo to moze da ucini? Ako mi je dete reklo da je neko pokusao da ga kidnapuje, mogu da mu poverujem ali da ostavim mogucnost i da nije istina, u svakom slucaju prijavim policiji koja ce sve da proveri mada pitanje koliko brzo, i ne sirim nista po drustvenim mrezama. Ali sta ako je dete ispricalo istinu, policija ne stigne da odreaguje, neko dete bude u medjuvremenu oteto, a mogla je otmica da se spreci samo da sam obavestila javnost o pokusaju otmice. Ipak mi se cini da je potencijalna steta manja, ako se neke stvari iznesu u javnost i izda upozorenje, ali uz ogradu tipa, da je dete ispricalo i da policija jos uvek proverava sta se desilo, i da li se desilo.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља