понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:56

Жене не могу да шефују чак ни у месној заједници

Аутор: Катарина Ђорђевићпетак, 19.10.2018. у 14:31
(Д. Козомора)

Србија има само дванаест градоначелница и чак 129 градоначелника, а глас жена на локалном нивоу готово је нечујан. О изузетно ниској заступљености жена у доношењу кључних одлука на локалу илустративно сведочи податак да се у саветима месних заједница налази 19.255 мушкараца и свега 2.501 жена, показало је најновије истраживање заштитника грађана, спроведено 2017. године, уз подршку мисије ОЕБС-а у Србији.

– Жене се углавном постављају на места на којима мора да се ради: оне су те које спроводе туђе одлуке. Мушкарци доминирају на управљачким позицијама и местима одлучивања и та ситуација мора да се мења. Што су веће одговорности и овлашћење за доношење одлука, заступљеност жена је мања – истакао је Зоран Пашалић, заштитник грађана, на јучерашњој конференцији за новинаре.

Представљајући неке од занимљивијих података из извештаја заштитника грађана, помоћница генералног секретара омбудсмана Наташа Јовић оценила је као забрињавајућу чињеницу да се веома мало жена налази на местима где се доносе одлуке о свакодневном животу грађана.

– Жене су председнице месних заједница у мање од пет одсто случајева. У саветима месних заједница жена је свега 11 одсто, а на месту председника савета месних заједница налази се 2.935 мушкараца и свега 148 жена. У просеку 25 месних заједница води мушкарац, а 1,5 – жена. У посебно маргинализованом положају налазе се жене у руралним крајевима. Оне живе у средини у којој се од њих очекује да воде рачуна о породици и домаћинству и понашају се у складу са тим стереотипима. Велики број жена у руралним деловима Србије рекао нам је да није заинтересован за политику или нема времена да се бави политиком због обавеза око деце и домаћинства, али је било и оних које су оцениле да „мушкарци у селу не би дозволили да на челу месне заједнице буде жена”. С обзиром на то да је самоосвешћивање жена дуг процес, сматрамо да систем квота треба увести и на локални ниво – оценила је Наташа Јовић, подсећајући да су жене заступљене на местима одлучивања тамо где је законодавац увео квоте, као што је парламент.

Она је додала да посебно забрињава симболично учешће жена са инвалидитетом и Ромкиња у локалној власти. Наиме, у 137 локалних самоуправа свега седам жена са хендикепом налази се међу одборницима, а две су Ромкиње, па се поставља оправдано питање како особе са инвалидитетом и Роми могу да утичу на одлуке. Осим тога, на месту именованих особа налази се само једна жена са инвалидитетом и ниједна Ромкиња.

У извештају заштитника грађана истиче се и да су жене у Србији мање запослене, мање радно активне и имају нижа примања. Наиме, стопа запослености жена износи 38 одсто, а мушкараца – 52 процента. Највећи родни јаз на тржишту рада забележен је у старосној категорији од 55 до 64 године старости – свега трећина жена те старосни доби има посао, у поређењу са 53 одсто мушкарца. И самозапосленост је „мушког пола” – на тржишту рада Србије самозапослена је трећина мушкараца, у поређењу са 13 одсто жена. Жене чине 84 одсто помажућих чланова пољопривредних газдинстава и немају никаква права која проистичу из радног односа, док је чак 86 одсто формално запослених мушког пола.


Коментари11
22afb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ристић Милан
Немојте људи ко Бога Вас молим. Ако гледамо жене као што је министарка Михајловић онда смо као друштво у проблему. Заведе их неки Скот па онда лобира против интереса своје државе. Руку на срце увек се нађе неки Скот и за мушкарце.
Alisa
Za razliku od zena, muskarce niko nikad nije zaveo. Da je tako, ostali bi smo bez skoro svih knjizevnih i muzickih dela, a istoriju bi morali mnogo da prepravljamo.
Препоручујем 0
Леон Давидович
Од жена се превише тражи јер се оне биолошки разликују од мушкараца . Рађање деце за исзвесно време одваја их од каријере, а мушкарци имају више времена да се посвете каријери па и политичкој. С друге стране не постоји никаква значајна разлика између мушкараца и жена у погледу способности обављања неких функција. То би значило да у пракси и није од значаја да ли је на некој функцији мушкарац или жена већ колико је та личност способна за обављање тог задатка.
Ključ
Protiv sam diskriminacije žena u svakom pogledu. Žene i treba da su ravnopravne sa muškarcima. Ali u javnosti se neke stvari ne razumeju i ne shvataju. Radi se o diskriminaciji sposobnosti ! Kljuc po kome treba neko (žene) da se nalaze na nekim mestima je u najmanju ruku proizvod neznanja ili bezobraznog pritiska onih koji ga guraju. Imali smo iskustva sa ključevima (procentu zastupljenosti) za pojedina mesta prema verskim i nacionalnim pripadnostima. I ? Gde je tu sposobnost i kvalitet osoba koje mogu obavljati poslove mesta na koja konkurišu ? Na kraju da se razumemo, ja sam za to da ima 100% sposobnih, pa makar ko to bio: muškarci ili žene. A ključ koji definiše procenat zasupljenosti po svaku cenu je glup!
Владимир Д.
Женама не требају шефовска места пошто се наше Султаније одлично сналсзе на извршним местима. Цигани су господа наспрам таквих.
Саша Микић
''Статистика наша дика, што пожелиш то наслика'' - Владимир Булатовић Виб. Набацани подаци, који не одсликавају право стање ствари. Жене у руралним срединама. Колико има села где су мушкарци у већини, који вапију за женама само да би имали са киме да стварају породицу, а то ко ће руководити месном заједницом за њих је најмањи проблем. Ромкиње. Колико Ромкиња је удато и пре него што заврше основну школу? Хендикепиране и још жене. Дај боже да има што мање хендикепираних, а када се тако нешто деси да ли је битан пол? Свакодневни проблеми и потешкоће са којима се сусрећу су исти за све хендикепиране без обзира на пол.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља