уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:46

Опроштај од велике Милене Дравић

петак, 19.10.2018. у 16:00
(Фото Танјуг)

Уз песму „Милена”, дуги аплауз и сузе, пријатељи и колеге данас су се у Звездара театру опростили од диве српске и југословенске кинематографије Милене Дравић.

На истој сцени где је Милени Дравић у децембру уручена награда „Добричин прстен” данас је одржана комеморација на којој су о њеном изузетном опусу, необичној харизми, великој доброти и таленту, аутентичности и лепоти говорили директор Звездара театра, драмски писац и академик Душан Ковачевић, глумци Јелисавета Сека Саблић, Аница Добра, Војин Ћетковић и Бранка Петрић, филмски посленик Радослав Зеленовић, редитељи Јагош Марковић, Дејан Мијач и Стефан Арсенијевић, књижевник и академик Љубомир Симовић и директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић.

(Фото Танјуг)

Саблићева је истакла да је Дравићева била неодољива у комедији и моћна у драми, добра, искрена, драга, лепа и храбра до последњег дана.

„Остаје да се поносимо што је била наша и што је публика обожавала од првог дана и сигурна сам да њена душа иде ка неком свитању”, рекла је Саблић, преноси Танјуг.

Зеленовић је нагласио да уметнички опус Милене Дравић представља историју српске и кинематографије бивше Југославије, упечатљив документ једног времена.

„Сваком својом улогом, од филмова црног талас, преко ратних спектакала, до комедија и драма, доносила је нешто своје, непоновљиво, уз подједнако признање колега и критике, и обожавање публике. Показала је и доказала нешто што је готово немогуће – да се увек може бити најбољи и узор”, рекао је Зеленовић подсетивши да је Дравићева први добитник награде „Александар Лифка” палићког фестивала где се последњи пут појавила пред публиком у јулу ове године и поздрављена громогласним аплаузом.

Јелисавета Сека Саблић (Фото Танјуг)

Он је нагласио да више од 160 филмова, ТВ серија и драма, у којима је играла, сливају се у документ о једној кинематографији и једној земљи која још постоји само у филмовима и све то остаје као заоставштина за будуће генерације.

Редитељ Јагош Марковић је рекао да ће „свет без Милене бити много мање леп, честит, узвишен, радостан и мање жив”.

„Била је и остала велика, препуна лепоте, оне за коју је Достојевски рекао да ће спасити свет. Била је племенитост, дух и шарм. Била је Београд и Југославија, била је и остала свет. Велика у свим медијима, жанровима, у сваком тренутку живота и рада. Завршава се једна епоха у којој су великани били велика господа и велики људи. Била је светлост, била и остала звезда”, казао је Марковић.

Војин Ћетковић (Фото Танјуг)

Он је констатовао и да није било лако бити Милена и Гага, „толика слава и популарност, а сами своји на Балкану, на Чубури, бити и уметник и комшија и човек, сами и своји, часни и даровити, вредни и племенити, скромни харизматични, човечни изнад свега, и одвојено и као пар, животни и глумачки”.

„Све је то подвиг, и живот, и љубав и уметност, доведени на ниво чистоте савршене поезије”, сматра Марковић.

Симовић је скренуо пажњу на импозантан почетак 19-годишње глумице која је наредних шест деценија „метеорски прелазила из филма у филма, из филма на телевизију, са телевизије у позориште. Без одмора и предаха”, али као њен заштитни знак сматра улогу сељанчице Ранке у филму „Прекобројна” Бранка Бауера којом је освојила и рафиниране филмофиле и најширу публику и Пулу.

Аница Добра (Фото Танјуг)

Све њене улоге, сматра Симовић, остају међу нама као „много живих Милена” чиме се доказује, како каже, да смрт ипак није дефинитивна.

Аница Добра је у свом врло емотивном обраћању Милени подсетила на све дуге разговоре телефоном о филму, глуми, о топлини и нежности са којом је Дравић пригрлила као младу глумицу, Петрићева је евоцирала успомене на сусрете са Миленом са чијим одласком, одлази и „још тачно недефинисана епоха”, а Арсенијевић је испричао о последњем дану снимања филма „Љубав и други злочини” илуструјући њену бригу о другима.

Ћетковић се присетио Пирота 2002. године, почетка лета и дана пре почетка снимања филма, када је Дравићева са собом донела завесе, душек, лустер, јастук и одлучила да се усели у хотел док траје снимање филма.

„Милена се заувек уселила у наше животе, донела своју доброту, своје плаве очи и све нам је то оставила”, рекао је он.

Радослав Зеленовић (Фото Танјуг)

Према речима Пантелића, Дравићева је исписала историју покретних слика и остаје да буде инспирација и симбол свега што заслужује најдубљи наклон.

„Историју покретних слика овог или ових простора Милена је исписала са Пуришом Ђордејвићем, Бранком Бауером, Бором Драшковићем, Вељком Булајићем, Душаном Макавејевим, Гораном Паскаљевићем... Од Милене треба много тога научити – од тога како не треба затварати очи пред стварношћу и уши пред буком до тога да је данас већ јуче”, казао је Пантелић.

Мијач је рекао да је најважније код Милене Дравић била доброта која је исијавала из ње, коју је публика знала да примети и због које су је волели људи различитих карактерних квалитета, а она сама је волела све што је живот и од тога је помоћу љубави правила чаролију.

Раде Шербеџија (Фото Танјуг)

„Цео наш живот је привикавање на бол и када помислимо да смо један бол одболовали, појави се нов који нас поново разболи и ми се повијемо да нас мање има и да нас мање боли и тако умањени и уплашени, чекамо да бол прође. Зато да данас имамо снаге само за две речи: Збогом Милена”, опростио се Душан Ковачевић.


Коментари2
4f821
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siki
Samo cudi kako je u najjacoj glumackoj snazi bila ostavljena od strane fimskih producenata...ali velicina ove Heroine,sto je to iskoristila da se vise posveti pozoristu...Putuj Milena,sa Tobom putuje i nasa mladost,nase detinjstvo,najlepsi nasi dani pripasce vremenu kada smo kod "Jadrana","Kozare"...cekali da kupimo kartu i gledamo Tebe,Gagu,Zokija,Boru,Paju,Ljubisu,Batu...i ostale divne nebeske glumce.Slava im,slava Tebi nasa Milena
Ljilja K.
Tu sam godinu upamtila kao godinu vrana. Prvo sam ih zapažala u neverovatnom broju. A onda je došao maj. Graktale su kao lude, skakale su na ljude na terase. Veš smo prostirali dok su one nasrtale s ledja i na glavu. Gledala sam kako s drveta, ispred moje terase, kreće poput rakete na terasu kuće preko puta ulice. Taj intenzitet je trajao dva meseca. Za to vreme je bio samo jedan natpis na RTS-u o jednom napadu na čoveka na ulici u Zemunu. Te da je to uobičajeno, jer im je vreme donošenja mladih na svet. Te 2016. prvo su u martu otišli Gaga i Marinko. Noć pred put u Beograd, a bio mi je rodjendan sutradan, pre nego što sam ugasila tv, iskrsla je Mandina slika na ekranu. Nekako smo posle mirnije primali te vesti. Bilo ih je mnogo u ove dve godine. Sa Glogovcem je bilo dugo i dostojanstveno. I sada, sa Milenom, nekako se zatvorio krug. Opraštali smo se kako dolikuje, dovoljno dugo. Bilo je toplo i svetlo. Jer ona je svetlo. I odlaskom nam je dala toplinu. I mir. Po tome ćemo je pamtiti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Култура

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља