уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 20.10.2018. у 12:38

Да ли ће бити зауздан раст цена горива?

Цене горива на бензинским станицама у Србији и широм региона достигле су максимум, а стручњаци истичу да је више узрока допринело томе, као и да се у наредном периоду ипак не очекује даљи скок цена сирове нафте, па самим тим ни горива
(Фото Пиксабеј)

Цене сирове нафте на светском тржишту достигле су у октобру вишегодишњи максимум, а барел нафте типа Брент коштао је и више од 85 долара.

Раст цена нафте на светском тржишту неминовно је утицао и на раст цена нафтних деривата у Србији. Тако је на неким пумпама ових дана дизел премашио цифру од 170 динара за литар, преноси Танјуг.

Сирова нафта, као један од најзначајнијих берзанских показатеља, поскупела је у претходних месец и по дана за 22 процента и крајем септембра је са 86,29 долара за барел достигла највишу цену у последње четири године.

Стручњаци наводе да се може очекивати да се светски трендови у сегменту енергената преносе и на домаће бензинске станице.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић каже да су више цене горива у Србији последица раста цене нафте и берзанских котација бензина и дизела.

Како додаје, у претходних месец и по цена сирове нафте поскупела је за 22 одсто, што је велики скок и одражава се и на цену горива.

Сада је у застоју и видеће се да ли ће се задржати на нивоу од 80 долара, истиче Мићовић, уз објашњење да на цену горива утиче више фактора, а цена сирове нафте само један од њих, мада и главни.

Поред тога, на пораст цена деривата утиче и курс долара, али и акцизна политика држава.

Мићовић истиче да ће се видети како ће се кретати трендови на тржишту али да се ипак не очекује већи скок цена сирове нафте, па самим тим ни горива у наредном периоду. „Овако високе цене не одговарају ни нафтним компанијама, јер онда пада потрошња”, објашњава саговорник Танјуга.

Када је реч о могућим потезима државе у тренутној ситуацији, Закон о акцизама садржи могућност да Влада Србије смањи акцизе и тиме утиче на цене.

Саговорник Танјуга сматра да држава сама треба анализом да процени да ли је могуће учинити тако нешто.

„Овако високе цене горива подижу основицу за обрачун ПДВ-а и онда се од ПДВ-а приходује новац на који се реално није рачунало. Зато треба размислити да ли треба само за толико смањити акцизе, односно за тај раст ПДВ-а, јер то је механизам који би на неки начин растеретио кућне буџете и притисак на привреду, а држава би остварила свој пројектовани приход”, објашњава Мићовић.

Сличан став има и председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић, који каже да на цену горива најпре утичу дешавања на светском тржишту, а потом и државна захватања кроз акцизе.

„Држава би требало да покуша да смањи своја узимања кад говоримо о акцизама и да направи битан корак ка потрошачима”, истиче Павловић.

Цене нафте су на путу да ову недељу заврше с падом, јер су обилне залихе неутралисале забринутост од могуће употребе „црног злата” као „политичког оружја”, услед тензија на релацији Саудијска Арабија - САД.

Цене нафтних фјучерса су ове недеље пале за 3,0 одсто у Њујорку, пренела је јуче њујоршка агенција Блумберг.

Саудијска Арабија, највећи светски извозник нафте, упозорила је да би могла искористити позицију водећег добављача, ако буде кажњена због нестанка саудијског новинара Џамала Кашогија у њеном козулату у Истанбулу.

Аналитичари, међутим, сумњају да би криза могла ићи тако далеко, а јењавању забринутости допринели су и подаци америчке владе који су показали да су залихе нафте у САД прошле недеље порасле више од очекивања.

Иначе, ових дана на пумпама у Србији стартовала је и примена директиве Европске уније о новом, јединственом обележавању деривата.

У пракси ће то значити да на резервоарима на бензинским станицама, као и на врховима „пиштоља” за точење, морају да буду истакнуте одговарајуће налепнице, као и на свим возилима произведеним, односно продаваним на овим тржиштима после 11. октобра ове године.

Мићовић објашњава да се то односи само на биокомпоненте и њихов удео у гориву, а да у Србији тога нема.

„И даље ће на бензиским станицама бити онај стари начин који познајемо, чак и ако се пропише нови европски, наш стари начин неће нестати. Обавеза је да постоји ознака о уделима биогорива, а ми немамо биодизел у дизелу, као ни биоетанол у бензину”, истиче Мићовић.

Једина два горива која су обухваћена Директивом ЕУ јесу компримовани природни гас и течни нафтни гас.

„Сачекаћемо да држава пропише обавезу примене стандарда обележавања и онда ће компаније променити те ознаке будући да држава даје одређени рок до када то компаније треба да реализују”, објаснио је Мићовић.

Ова правила, иначе, проистичу из обавеза држава да смање ниво CO2 и загађујућих материја.

„Све државе ЕУ су прихватиле обавезу и на тај начин смањују ниво CО2 и Србија као земља кандидат за чланство ће морати то да примени али нисмо још дошли до приступању ЕУ и када то уведемо као обавезу онда ће нафтне компаније и увозници који одређену количину биогорива стављају на тржисте то чинити тако што ће их мешати са горивом добијеним из нафте”, рекао је Мићевић.

Биогорива су, иначе, двоструко скупља од оних која су добијена из нафте.

„Држава би могла да тај део ослободи акцизе и тако не утиче на цену. Битно је да држава може то да изведе тако да убацивање биогорива не утиче на раст цена”, рекао је Мићовић.

Коментари5
0420f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Ivanovic
Zasto niste napisali da cena barela nafte na svetskom trzistu ne utice na to kolika ce akciza da bude u jednoj zemlji-a to je u stvari ovde najveci problem, jer se radi o pljackanju sopstvenih gradjana na najbrutalniji nacin. Zasto poverenik za informacije od javnog znacaja ne pita ovlascene drzavne organe, na osnovu cega uzimaju 70 % po litru na ceni goriva i tako pljackaju sopstveni narod, a privredi stavljaju na ledja dodatno opterecenje.
Ivan
Evropa isto krade novac od potrosaca u Svajcarskoj je litar 1,82 goriva je kupljeno za 59 zemlja koja ima suficit u budzetu pa krade i to na veliko
Sladjan
Sa kursom dinara se ne bi nikad izborili (zbog manipulatora i profitera) da se nije umešala Evropa (koju uzgred, ne volim). Tako, će biti i sa cenom goriva, koju će nam na kraju formirari ta ista Evropa, kao i cenu struje, visinu plate, penzije...
Dejan
Time je u Srbiji dizel skuplji nego u Nemačkoj.
Mile
Sve u svemu , na sceni su sve tezi (skuplji) uslovi zivota ljudi .Mala primanja a velike cene i dazbine .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља