среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:23

Србија зарађује милионе на норвешком лососу

Како је прерада увозне рибе постала уносан бизнис, чији извоз годишње доноси 17,6 милиона евра
Аутор: Ивана Албуновићсубота, 20.10.2018. у 18:30
(Фото Пиксабеј)

Пре само деценију извоз рибе из Србије био је практично на нивоу статистичке грешке. Према подацима Светске трговинске организације, 2006. вредео је свега 680.000 евра, док је прошле године, како показује домаћа статистика, порастао на 17,6 милиона долара.

Према истраживању „Политике”, ови послови углавном су везани за прераду увозног лососа и друге рибе у филете, као и дораду „плодова мора” и њихову даљу препродају у Италију, Данску и Француску.

Највеће количине замрзнуте рибе стизале су углавном из Норвешке, Шпаније, Вијетнама, као и држава у региону. Познаваоци тржишта кажу да је јефтинија радна снага у сектору прераде разлог што су наши дистрибутери последњих година постали конкурентнији на европском тржишту.

Прошле године дозволе за извоз рибе и рибљих прерађевина у ЕУ имало је 11 компанија из Србије, док их је на списку Управе за ветерину сада већ 16. Осим великих увозника и трговаца рибом, међу њима су и неки од највећих произвођача меса: „Јухор”, „Матијевић”, „Неопланта”, „Карнекс”, али и „Фриком”. Према ранијим информацијама из Министарства пољопривреде, сви објекти за извоз у ЕУ морају да испуне прилично ригорозне стандарде. Неке од њих имају дозволе за прераду (рецимо производњу рибљих паштета), друге само за складиштење и дистрибуцију, а поједине и за обраду и расецање рибе. У сваком случају, ово је најдужа листа српских компанија које (у категорији трговине производима животињског порекла) испуњавају стандарде за пласман на тржиште Европске уније.

Ненад Будимовић, секретар у Удружењу са сточарство Привредне коморе Србије, каже да је прерада рибе последњих година у успону.

– Изграђени су значајни прерађивачки капацитети. Повећана је прерада лососа, који се највише увози из Норвешке. Рибљи филети чине 55 одсто укупног извоза и у односу на претходну годину то је повећање од чак 88 одсто. У укупном извозу, конзервисана риба заузима 20 процената – каже Будимовић. Он сматра да рибарство има велике шансе за даљи развој, и то не само кроз отварање нових рибњака, већ и у прерађивачкој индустрији.

– За сада се код нас првенствено прерађује морска риба. Ослобађањем рибњака од плаћања водног доприноса повећали бисмо примарну производњу у рибарству и дошли до сировине за прераду – објашњава наш саговорник и додаје да је неопходно уредити тржиште рибе, боље организовати произвођаче и унапредити маркетинг.

– Ред у рибарству може се увести тачном евиденцијом производње, транспорта, прераде и продаје рибе.

У Србији, која има 141 рибњак, прошле године произведено је и уловљено свега 7.278 тона рибе, а увезено око пет пута више – у вредности од око 90 милиона евра. Стручњаци сматрају да су нам могућности у производњи у рибњацима двадесетак пута веће, али да је потребно усвојити нове прописе.

У јуну ове године отворено је Поглавље 13 (о рибарству), па се очекују промене у овој области – усклађивање са политиком законодавства ЕУ, пре свега уређење тржишта и контрола нелегалног улова.


Коментари20
934d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bosa
A kolko je to naraslo u Japanskim Jenima?
ivan bošković
Kad smo lososa, ovde se neko debelo omašćuje i na tome. Sećam se kad sam bio mlad, u Nemačkoj je 100 g dinljenog lososa u supermarketu bilo 1 marku - dakle sad je verovatno 1 evro. Kod nas ako se naše ispod 4-5 evra puna kapa. Našli ovce pa ih šišaju, kao i za sve ostalo.
Verni čitalac
Treba imati u vidu da su svuda u svetu, a pogotovo u EU, pooštrene konntrole uvoza ribe, jer se ona uveliko potiče iz ilegalnih ulova, i de su tu okreću veliki novci..... Zato EU i traži da se domaće propisi usaglase sa odgovarajućim uiredbama EU.
Brad
Ne mogu da verujem da ova dobra praksa dobija tolku osudu ovde. Sad smo mi ti koji uvoze sirovine a izvoze gotove proizvode- karakteristika razvojenog sveta. Da istina je, to radimo jer smo jeftiniji od ostalih, ali sta drugo mozemo da radimo po tom pitanju? Licno sam ponosan sto nasa privreda izvozi gotove proivode velike dodate vrednosti kao i na sirenje asortimana koji svetu nudimo
Jovica M.
Potpuno ste u pravu! Samo neuki i zavidni ljudi (koji i ne znaju šta je to filetizacija), mogu nalaziti primedbe ovakvim poslovima koji karakterišu (kako vi ispravno i konstatujete) baš najrazvijenije zemlje sveta. Uostalom, sam proces filatizacije je u biti primena celog niza najsavremenijih tehnologija kao što su to laseri, nano tehnoologija, robotizacija, a da i ne spominjemo potpunu kompjuterizaciju celokupnog procesa filetiranja lososa. Sve u svemu, filatiziranje ribe, a posebno lososa može da se radi samo u zemljama koje su savladale najsloženije savremene tehnologije (u npravilo to su samo zemlje koje su već i u kosmosu)i u kojima je nauka duboko ušla u pore svakog radnog procesa. Sve u svemu (i) meni je već potpuno neprijatno koliko nam dobro ide!
Препоручујем 7
Putešestvije svežeg lososa.
Dakle, glupi losos da se uhvatiti od norveških ribara koji tog lososa (dok je još na brodu) preko interneta prodaju ....Bugarima. Kad se tajsveži losos (koji po malo i svetluca u mraku zbog hemijskog sadržaja mora u kojem pliva) iskrca u luci, Bugari ga brže bolje ukrcaju u hladnjače i voze prema istoku. I dok taj sveži losos još putuje prema istoku, Bugari gainternetski prodaju Turcima koji ga brže bolje preprodaju ...Srbima. Srbi se uvate tog svežeg lososa i udri nedaj...bogami naprave od njega filete koje onda prodaju .....Mađarima. Mađari ko Mađari...vešti ribolovci i ni gubeči ni časka, oni tog tog svežeg lososa u roku "keks" prebace u svoje hladnjače pa s njim pravac u .....Holandiju, gde ga odmah otkupljuje talijanski veleprodajni lanac koji ga onda liferuje u ...Francusku i Nemačku, a nešto malo i u ...Srbiju! Posle ovakvog napornog putovanja svežem lososu nije ni do čega i jedva čeka da ga neko smaže u tanjiru...onako ....na lešo...s maslinovim uljem iz Grčke!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља