недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05
Педесет трећи рођендан музеја савремене уметности

У депо пренета половина дела из трезора НБС

Апсурдно је, али је нама за годину коју испраћамо био одобрен мањи буџет него што смо га имали у годинама када смо били затворени, каже Слободан Накарада
Аутор: Милица Димитријевићсубота, 20.10.2018. у 19:12
Слободан Накарада (Фото Бојана Јањић, МСУБ)

Педесет трећи рођендан Музеја савремене уметности на београдском Ушћу протицаће данас у знаку најмлађих посетилаца, уз бесплатан улаз и за све оне који то нису. Учеснике суботњих радионица Дечјег и Омладинског клуба сачекаће слављенички поклони, а све заједно део изложбе „Секвенце” у приземљу и на првом спрату, као и актуелна ретроспективна изложба Илије Шошкића „Акционе форме” која се простире на трећем, четвртом и петом нивоу. Ова годишњица специфична је, међутим, по томе што је уједно реч и о првој години рада у обновљеној згради чија су врата након деценије реконструкције поново отворена у 10 сати 20. октобра 2017. Како нам каже Слободан Накарада, вршилац дужности директора ове куће, од тада па до данас кроз музеј и већ поменуте „Секвенце”, са око 300 дела из богате ризнице музеја, прошло је близу 140.000 поштовалаца савремене уметности. И угледни „Гардијан” уврстио је МСУБ на листу од 13 музеја у Европи које би требало обићи у овом тренутку. 
– Као што смо обећали, организовали смо бројне програме, посебно су била посећена стручна вођења кроз изложбу као и серија разговора и предавања „Приче о Секвенцама” у оквиру којих су кустоси наших збирки упознавали публику са најзначајнијим догађајима, појавама и личностима српске и југословенске уметности 20. и 21. века – прича Накарада, додајући да је претходних 365 дана било изазовно и због тога што је сам процес навикавања на ову, сада модерну, „паметну” зграду, коју су с визијом пројектовали Иванка Распоповић и Иван Антић, а умешно санирао Дејан Тодоровић, био захтеван. 
На опаску да једно обећање ипак није испуњено – није дошло до промене дела на самој поставци, односно ротације са неким од других артефаката од око 8.500 хиљада колико их музеј поседује, а што је било најављивано у року од шест до осам месеци, наш саговорник одговара:
– То је истина. Али, одлучили смо да то буде тако најпре због тога што процес повратка дела из трезора Народне банке тече споро. Због стандарда које морамо да поштујемо у оваквим случајевима, свака слика, скулптура, графика, цртеж морају детаљно да буду прегледани, наше конзерваторке раде свакодневно. До сада је у наш депо пренета отприлике половина дела – објашњава Накарада, најављујући два наредна велика пројекта, између којих ће бити излагана и различита дела из колекције која на „Секвенцама” нису виђена, као и најновије аквизиције, међу њима и недавно добијене слике Миће Поповића.
– Од јануара па до краја марта у целом простору музеја угостићемо савремене немачке уметнике, оне који представљају најбоље шта та земља има, а потом нас очекује велика изложба радова Марине Абрамовић која ће бити пред посетиоцима од септембра 2019. па до јануара 2020. Биће то посебно компликовано, да би могло све да се реализује унутрашњост музеја биће трансформисана због чега ћемо од почетка јуна па до дана отварања ове поставке бити затворени. Свестан сам да је то што нећемо радити са публиком у том периоду ризик, али свесно га и прихватамо јер верујемо да ће се исплатити.   
Током наредне године требало би да се крене и у реализацију изградње музејског кафеа, за који је место већ резервисано на платоу поред централне зграде, уследиће премештање музејске продавнице у комотнији простор, а вршилац дужности директора нада се и адекватном буџету, ангажману нових сарадника и решавању питања избора новог Управног одбора, будући да члановима постојећег, како истиче, за два дана истичу и мандати.  
– Да бисмо одговорили свему што нас чека неопходно је да се за то одвоје средства. Апсурдно је, али је нама за годину коју испраћамо био одобрен мањи буџет него што смо га имали у годинама када смо били затворени, при чему наглашавам да ова зграда не може да се одржава сама од себе, она кошта. Маринина изложба биће захтевна, музеј много тога нема, а мораће да набави, надам се да ће Министарство културе то узети у обзир. Проблем је и што нам, као државној институцији, није било дозвољено да запошљавамо, а морали бисмо што пре да примимо око пет или шест стручњака. На крају, прекосутра Владимиру Величковићу, Душану Оташевићу и представнику музеја у УО престају мандати. У јуну се то већ десило Лидији Мереник и Душану Здравковићу. Министарство би то морало хитно да реши, неколико пута сам већ апеловао. У супротном, чак иако музеј има активан УО док га Влада Србије не разреши, чланови могу да сматрају да им истеком мандата истичу и обавезе, што може да доведе до проблема. Конкретно, може да се деси да нећу моћи да потпишем да се слажем са буџетом који ће одобрити Министарство за наредну годину јер нећу имати УО који ће претходно то да аминује – закључује Накарада.


Коментари0
4362f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља