петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Ноћ кад се усијало небо над Београдом

Тих дана се пуцало по целом граду, али је кључна тачка борбе за престоницу била Авала, сећа се Јован Радовановић (96), учесник Београдске операције 1944. године
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 21.10.2018. у 19:01
Меморијални дефиле припадника Војске Србије "Кораком победе до слободе" (Фото Танјуг/Ф. Краинчанић)

Пред мрак, после пораза Немаца, небо над Београдом се усијало од светлећих ракета. Нико није могао да заустави почасну паљбу у центру ослобођеног града. Није било ни оног – „чувај муницију”.

Овако Јован Радовановић описује славље партизанских и совјетских бораца у ноћи између 19. и 20. октобра 1944. по завршетку седмодневне Београдске операције, у којој је учествовао као борац Друге пролетерске бригаде.

Тада је имао 22 године и већ трогодишње ратно искуство. Данас има 96 година, а осим што је пуковник у пензији, такође је и дугогодишњи новинар, публициста, књижевник и историчар НОБ-а.

Присећајући се за „Политику” детаља ослобођења Београда од немачког окупатора, Радовановић истиче да је његова дивизија 14. октобра, с почетком борби, најпре одређена за резервни састав. Тако је писало у наређењу које је командант Љубиша Веселиновић, примивши га, одмах поцепао и отишао у штаб са захтевом да се он и његови подређени боре.


                                                         Јован Радовановић некада...

„На крају нам је дат задатак да одемо у борбу, али је то била једна од лакших борби јер су остале дивизије већ измориле Немце. Ми смо их практично довршили и заробили око 300 Немаца, које смо држали у заточеништву на Бањици, на месту дотадашњег логора”, говори Радовановић.

Тих дана се пуцало по целом граду, али кључна тачка борбе за престоницу је била Авала. Зауставивши механизацију на Смедеревском друму код Малог Мокрог Луга, Немци су наставили пробој с лаким наоружањем и запосели ту планину.

„И кад су гинули као луди, Немци нису одустајали и чудили смо се одакле им толика упорност, жилавост и истрајност”, присећа се Радовановић.

Осим немачких јединица, предвођених генералом Валтером Штетнером, који ће такође погинути у борбама, на Авали је била и седма СС дивизија, сачињена од подунавских Шваба, који су знали српски. Отуд је било напетих ситуација кад митраљези утихну, а ти у мрклом мраку наиђеш на војника који ти се обраћа на твом језику, а не знаш чији је, каже Радовановић.

„Уз партизанске снаге, руски тенкови и пешадија су својим гранатама решили исход борбе за Београд, у којој је погинуло 24 руских тенкиста. Њихова сахрана је организована два-три дана после ослобођења, на Тргу републике. Посмртна поворка је чинила 24 тенка, а на сваком од њих је био по један сандук с телима погинулих. Кренули су од Славије, уз почасну пратњу батаљона црвеноармејаца и НОВЈ. Грађани су се окупили и испратили их у тишини. Чуле су се само тенковске гусенице”, говори Радовановић. Неколико година касније, посмртни остаци руских тенкиста с Трга републике су премештени на Гробље ослободилаца Београда.


                                                             ...и данас (Фото лична архива)     

Када је 1941. почео рат у нашој земљи, Јовану је било свега 19 година. Прикључио се Чачанском партизанском одреду у свом завичају. Из тих дана, живо памти прославу годишњице Октобарске револуције у Ужичкој републици 1941. године – једину у окупираној Европи.

„Тада је одржана и војна парада уз учешће бораца, установа, фабрика, грађана али и два заплењена тенка којима су партизани и четници, док су били у савезу, нападали Краљево. Ми борци смо били толико одушевљени и самоуверени да је слобода на видику. Нисмо ни слутили да ће немачка сила добити појачање и у офанзиви крајем новембра поразити Ужичку републику”, истиче Радовановић.

По ослобођењу Београда, наш саговорник је отишао на Сремски фронт. Тамо му се децембра 1944. збила вероватно најдраматичнија епизода у читавом рату.

„На положају код Шида, у једној улици, моју јединицу су напали Немци из минобацача. Граната је пала у блато поред нас. Командир је рекао да легнемо. Али, испоставило се да је граната била ’ћорак’ Узвратили смо напад, гађали док се Немци нису повукли. Тек увече, по повратку на положај, приметио сам да је мој џепни сат, надомак срца, погођен метком који је пробио поклопац и зарио се у казаљке. А ништа нисам осетио”, говори Радовановић.

Носилац Путиновог ордена

Јован Радовановић је рођен на Јовањдан, 20. јануара 1922. у Трешњевици код Ариља. Учитељску школу је завршио у Ужицу, а Војнополитичку у Београду. Студирао је на Новинарској и дипломатској академији. Био је дописник, новинар и уредник у „Народној армији”, „Гардисту”, „Граничару”, „Партизановом веснику”, „Фронту”, „Експрес Политици”... Сребрну плакету за новинарство, коју је добио 1971, третира као мајсторско писмо.

Написао је близу 40 књига – махом с тематиком рата и историје НОБ-а – као и три романа. Члан је Удружења књижевника Србије. Међу бројним признањима истиче одликовање које му је додељено 2015. указом председника Русије Владимира Путина поводом 70. година од победе над фашизмом.

Све што је написао, откуцао је на писаћој машини коју је добио служећи у мисији УН на Синају 1957. и 1958. године. На њој управо довршава допуњену аутобиографију „Дописани мемоари једног Јована”. А на питање до када планира да се бави писањем, одговара да му је рок важења нове личне карте до 2054. године.

Почасна паљба из 324 топа

Истог дана кад је ослобођен главни град, борцима су подељене „Заповести маршала Стаљина и маршала Тита ослободиоцима Београда”. У тој џепној књижици зелених корица, обима 14 страница, наводи се: „Данас, 20. октобра, у 22 часа, престоница наше домовине Москва поздравиће, у име домовине, херојске трупе Трећег украјинског фронта и НОВЈ, које су ослободиле престоницу Југославије Београд – с 24 артиљеријска плотуна из 324 топа.”

Потпис: „Врховни командант, маршал Совјетског Савеза Ј. Стаљин.” Ту је и Титов проглас у којем се истиче да су НОВЈ и јединице „херојске Црвене армије раме уз раме” ослободиле „јуначки и напаћени” Београд, уз позив да се предложе за одликовања они који су се највише истакли у борби.


Коментари68
79dcc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trifun
Komunisti su streljali više od 2.000 Šapčana i bacili ih u Savu s mosta(bez svedoka, sahrane i groba). Na Svetu Petku njihovi potomci organizovali su šetnju sećanja. Zločin nad građanima Šapca kod Starog mosta u noći između 27. i 28. oktobra 1944.g(posle "oslobodjenja" jedan od najstrašnijih u istoriji Srbije posle Drugog svetskog rata,kada su stradali oni koji su bili otvoreno protiv novog, totalitarnog, jednopartijskog sistema..Hapšeni su, pa streljani bankari, trgovci, sveštenici naravno. Prvi koji je ubijen ovde između Prvog i Drugog stuba mosta koji su Nemci tokom povlačenja na sremsku stranu srušili, bio je sveštenik Paun Protić. Ovde se tako simbolično ostvarila Robespjerova rečenica tokom francuske revolucije "da će kralja obesiti na creva sveštenika"...Zahvaljujući inicijativi Udruženja građana Most 2005. godine podignuta je Crkva pokajnica Svete Petke uz Stari most i počelo je rasvetljavanje ovog strašnog zločina..
Леон Давидович
Које све глупости човек може прочитати. Све ре глупости могу важити само за домаћу интерну употребу, нико у свету то неће прихватити. Бројни савезнички агенти који су 1943. боравили на територији окупиране Југославије послали су извештаје својим валадама да Михаиловић опструише борбу против Осовине и да су управо због њега пропале бројне планиране акције. Због тога су га у Техерану одбацили , а још пре тига већ у Каиру савезничка врховна команда изнела је податке и затражила да се Михаиловић више не подржава. Од тада се он потпуно окренуо Недићу и Немцима и о томе сведоче и наредбе које издаје као наредба да се не нападају Немци јер управо загваљујући Немцима спречен је први продор партизана у Србију у пролеће 1944. Тада су започели и одмазде то јест покоље цивилног становништва у Србији.
Trifun
@Леон Давидович "Glupostima"nazivate ukazivanje na cinjenice.U nemogucnosti da ih pobijete i argumentovano raspravite vi krecete sa agitprop komunistickim parolama i ponizavanjem sagovornika...Procitajte misljenje francuskog vodje otpora generala De Gola o bespotrebnom zrtvovanju i izazivanju reakcije Nemaca (100 za ubijenog/50 za streljanog).On je prozreo Brozovu antisrpsku politiku(zrtvovanja Srba) i potpuno ga je ignorisao,a Mihajlovica kao iskrenog rodoljuba i antifasistu je odlikovao najvecim odlikovanjem.."Saveznici"(predvodjeni Britancem V.Cercilom) curak okrecu u 2.polovini 1943.g,posle Staljingrada i kapitulacije Italije,kada je pobednik rata izvestan...Tada odustaju od iskrcavanja na nasu obalu Jadrana(otvaranje 2.fronta vrse u Normandiji godinu kasnije).Anticipirajuci desavanja posle 2.sv.rata(hladni rat) daju odlucujucu podrsku Brozu,Hrvatu,a ne Mihajlovicu,Srbinu.Iz istih razloga("Drang nach osten"),zbog kojih 1918.g nisu dozvoli stvaranje Velike Srbije/nego Jugoslavije..
Препоручујем 3
Леон Давидович
@ Игор Г. Срби су били пре свега патриотски расположени и једва су дочекали да крену у борбу против Немаца. Ако су и били монархистички расположени то није била препрека за борбу против окупатора јер и сам краљ Петар 2. позвао их је у ту борбу под командом Тита. Један сведок догађаја навео је да су на Сремском фронту пола његове јединица чинили бивши припадници ЈВуО, а пола омладинци. Целог рата многи припадници ЈВуО прелазили су у партизане. Партизани нису успели у првом покушају продрети дубље у Србију од долине Ибра, али партизани већ тада имају јаке снаге у више крајева у Србији и оне су све више јачале и појављују се нове дивизије у самој Србији. У другом покушају елитне јединице ЈВуО већ су разбијене на Копаонику. И како би партизанске снаге продрле до Црвене армије и Београда да на свом путу нису поразили све противничке снаге ?Треба говорити само истину.Што се тиче идеја и Тита и Драже од њихових идеја није остао камен на камену.
Препоручујем 0
Прикажи још одговора
Леон Давидович
Рећићу само да су због таквих погледа какве имају Трифун, Игор Г . и безброј таквих Срби и доживели све поразе од 1990. до 1995. То је и тада била преовлађујућа идеологија где су им узор биле поражене снаге у Другом светском рату, а не победничке снаге. И на кога се угледаш тако и прођеш ?
Trifun
@Leon Naveo sam,jedan od primera,da su i Broz/partizani pregovarali sa Nemcima,a ne samo Mihajlovic/cetnici(kako tvrde Brozovi agitprop istoricari).U ratu,osim borbe,neprijatelji i pregovaraju.Imati razumevanje(precutkivati) Brozvu saradnju,sa Nemcima/ustasama,a preuvelicavati isto kada to radi Mihajlovic, nije put za utvrdjivanje ISTINE,a istina je bitnija od kulta "Broz"!Gradjanski rat izmedju 2 antifasisticka pokreta,je izavao Broz i komunisti,koristeci borbu protiv okupatora(sledeci "naputke"4.konrgresa KPJ,Drezden) za sprovodjenje komunisticke(antisrpske) revolucije i nasilno preuzimanje vlasti.Mihajlovic,kao legalista i monarhista,trazi da se pitanje vlasti i uredjenja drzave resi posle oslobodjenja od okupatora...Broz je voleo svoje bitke voditi do poslednjeg Srbina.Nije se obazirao,samo u Srbiji, na odmazdu Nemaca:100 Srba za ubijenog/50 za ranjenog Nemca..Sarl de Gol,vodja francuskog pokreta otpora,je imao isti stav kao Mihajlovic,ignorisao je Broza a odlikovao Mihajlovica...
Препоручујем 2
Игор Г.
Снаге које су деловале од 1990-1995 су пионири и наследници баш оних вредности које ви пропагирате и зато су поражене. Да није било Црвене армије комунисти никада не би засели на грбачу овом народу. Те снаге од 1990-1999 су поновиле злочине од септембра 1944 и мислиле су да ће опет проћи некажњено. Тако да сте у праву господине Давидовићу, на кога се угледаш тако и прођеш.
Препоручујем 1
Trifun
@Tasa U gradjanskom ratu 1941.-1945.g pobednika je odlucila "saveznicka" podrska,a ne ono sto nas je ucio Brozov agitprop ..1943.g je prelomna god 2.sv.rata.Posle bitke kod Staljingrada,poraz Hitlera i ishod rata je izvestan.Te godine kapitulira Musolinijeva Italija.."Saveznici" odustaju od iskrcavanja na Jadranu i otvaranju 2.fronta(Otvoren tek 1944.g u Normandiji)..Sve do tada,"saveznici"puno vece poverenje imaju u Mihajlovica i JVuO nego u Broza i NOVJ.U vec spominjanom "Sprazumu sa Nemcima/NDH" Broz je otvoreno nudio Nemcima "saveznistvo u slucaju iskrcavanja Engleza na Jadran".."Zapad"(Englez V.Cecil),kao veliki stratezi razmisljajuci vise decenija unapred(pad "berlinskog zida"),daju podrsku Brozu(privremenoj YU ),a ne Mihajlovicu.Isto kao sto Srbima,velikim saveznicima u 1.sv.ratu,nisu dozvolili 1918.g "Veliku Srbiju,isto ne dozvoljavaju ni 1945.g,kao i 1995.g..Prica da su se samo partizani borili protiv Nemaca,a cetnici bili izdajnici "ne pije vodu"kod ozbiljnih analiticara...
Trifun
@Tasa Vlada Srbije(na svom sajtu) je objavila "Knjigu streljanih",popis imena ljudi koje je komunistička tajna policija Ozna streljala bez suđenja, kraj 1944.g/pocetak 1945.g,nakon sto su komunisti zauzeli vlast u Srbiji.Podatke je ustanovila "Državne komisije za tajne grobnice",osnovana Odlukom Vlade R Srbije 2009.g."Knjige streljanih",koje je radila OZNA, je najznačajnije otkriće "Drzavne komisije" i pokazuje da je KPJ/KPS(njena tajna policija OZNA), posle 2.sv. rata,vrsila masovna ubistva bez suđenja.U bazi "Drzavne komisije" nalaze se imena ukupno 59.912 ubijenih(broj nije konacan)..."To je dokument koji pokazuje da je država Srbija počinila ratni zločin. Na vrhu piramide zločina bio je Broz, a ispod njega su bili šef Ozne za Jugoslaviju Ranković i šef Ozne za Srbiju Penezić Krcun", kaže Cvetković(sekretar "Drzavne komisije").On ističe da "ubistva nisu bila slučajna i deo anarhične osvete, nego su sprovođena planski, po utvrđenoj metodologiji i uz vođenje precizne evidencije".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља